Ko god se iz opozicije odluči da nastupi na izborima bez ikakve koordinacije sa drugima, skoncentrisan na neki svoj individualni ili partijski interes, napraviće medveđu uslugu ideji da u Srbiji dođe do promena u bliskoj budućnosti... Kakvo god da mi je mišljenje o Draganu Đilasu, ne držim da je on iracionalna osoba i očekujem da ćemo sarađivati u budućnosti... Aleksandar Šapić je u DS-u bio zadužen za ometanje mojih obraćanja stranačkim odborima u Beogradu, slično Simi Spasiću danas”, navodi u intervjuu za Nova.rs Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.
Jeremić za naš portal govori pod kojim uslovima je moguć bojkot i narednih izbora, da li može da zamisli zajednički izlazak na izbore sa Draganom Đilasom, kolika je snaga Aleksandra Šapića, zašto nije želeo u pregovorima o izbornim uslovima da sedi za istim stolom sa Nebojšom Zelenovićem i PSG, šta mu smeta kod podizanja spomenika Stefanu Nemanji…
Ako se odlučite da izađete na sledeće izbore, da li bi bi bilo dobro da opozicija na te izbore izađe zajedno ili više kolona? Gledano sa strane, odnosi među vama nisu baš najbolji. Da li je zajednički izlazak na izbore uopšte moguć?
Svaka vrsta teoretisanja na temu formata izlaska na izbore stvara pogrešan utisak da ćemo na njih izaći sigurno. Narodna stranka je tu vrlo principijelna. Bili smo prvi koji su doneli odluku o bojkotu. Dali smo reč narodu da nećemo biti statisti u Vučićevoj predstavi i tu smo reč održali, bez obzira na cenu. Svojim nepomirljivim stavom smo značajno doprineli tome da i drugi ostanu pri bojkotu, što je očigledno donelo rezultat. Danas se razgovara o prevremenim izborima isključivo zato što je bojkot uspeo.
Očekujete li bilo kakve promene na ovom dijalogu opozicije i vlasti?
Ako ostanemo čvrsti u svom nastupu, postoji šansa da prinudimo vlast da napravi određene ustupke. Ne želim da lansiram u zvezde očekivanja, jer sve i da se postigne dogovor, veliko je pitanje da li će on biti ispoštovan. Zbog toga je ključno angažovanje evropskih posrednika, ne samo u fazi dijaloga, već i sprovođenja u delo njegovih eventualnih zaključaka. Ukoliko bude došlo do realnog pomaka na bolje, učestvovaćemo na izborima. U suprotnom nećemo.
Da li možete da zamislite zajednički izlazak na izbore sa Draganom Đilasom? Utisak je da odnosi nisu najsjajniji, a i sami ste priznali da ste imali “više od jednog nesporazuma”.
Skoro svaki dan sam na putu po Srbiji i razgovaram sa ljudima, o svemu i svačemu. Ljudi se obično otvore kada me prepoznaju, često to potraje i satima, na pijaci, šetalištu, ispred opštine. Govore mi šta ih muči, daju savete… Postavljaju mi more pitanja, ali skoro nijedno od njih se ne odnosi na moj odnos sa Đilasom ili nekim drugim iz opozicije. Ta fascinacija ličnim odnosima političara postoji samo u okviru političke klase, kao i u medijima koji prate politiku. To retko koga od običnog sveta zanima. Kada u javnosti pričamo jedni o drugima, šaljemo poruku da smo opsednuti sobom, odvojeni od realnog života.
Ali zanima u kontekstu zajedničkog izlaska na izbore. Dobar deo građana smatra da opozicija treba da izađe na jednoj listi.
Ko god se iz opozicije odluči da nastupi bez ikakve koordinacije sa drugima, jureći neki svoj individualni ili partijski interes, napraviće medveđu uslugu ideji da u Srbiji do promena dođe u bliskoj budućnosti. Ja verujem da su promene moguće, doduše kroz “dvokarak”. U prvom koraku bi trebalo značajno narušiti monolitnost i percepciju nepobedivosti ovog sistema, a nakon toga će brzo uslediti i drugi, pobednički. Ako hoćemo da taj prvi korak bude u ovom izbornom ciklusu, svaki racionalan čovek bi zaključio da treba da nastupimo na koordinisan način. Kakvo god da mi je mišljenje o Draganu Đilasu, ne držim da je on iracionalna osoba. Verujem da ćemo sarađivati u budućnosti.
Pojedini članovi vaše stranke podržali su podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Kakav je vaš stav o tom spomeniku?
Ideja o podizanju spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu je po meni nesporna. To je jedna od najvažnijih istorijskih ličnosti našeg naroda, i zaslužuje da ima spomenik u prestonici. Ali činjenica je da niko ne zna koliko je ta skulptura plaćena i na koji način. Govorimo o neprihvatljivom načinu trošenja javnog novca. Da je sve transparentno urađeno, verujem da bi ogromna većina građana to podržala, i ja među njima.
Da li vam se dopada vizuelno rešenje?
Meni lično da.
Koliko je zaista Šapić veliko pojačanje za SNS u okolnostima o kojima ste sada govorili?
Mislim da jeste, ali ne iz razloga koji je toliko očigledan. On je izgubio svoju individualnu političku težinu time što je ušao u SNS. Sada u Beogradu ima onoliku snagu koliku ima SNS, a ona nije mala. Glavni razlog njegovog preuzimanja je to da se u prvi plan gurne neko iz prethodnog režima, jer je jedan od najvažnijih elemenata SNS strategije svih ovih godina to da se narod konstantno podseća na vlast pre 2012. Zato je bilo važno da Šapić, koji je bio perjanica DS-a u Beogradu, bude isturen napred umesto takođe visokog funkcionera DS u prethodnom periodu Gorana Vesića. Šapićeva vidljivost će na mnoge potencijalne glasače opozicije uticati da ostanu kod kuće, zgroženi politikom u kojoj dominiraju preletanje, neiskrenost, agresivna ambicija…
I vi i Šapić ste bili u Demokratskoj stranci, a on je do skoro formalno bio opozicija. Da li ste imali neke kontakte sa njim poslednjih godina?
Nikad u životu.
Ni dok ste bili u DS?
Ne, Šapić i ja prosto nemamo dodirnih tačaka, ni vrednosnih niti bilo kojih drugih. Dok smo bili u DS, on je bio zadužen za ometanje mojih obraćanja stranačkim odborima u Beogradu, slično Simi Spasiću danas.
Ko ga je zadužio?
Tadašnja beogradska rukovodeća struktura DS.
Ko je tada bio u toj beogradskoj strukturi?
Nema potrebe da gubimo vreme raspravljajući stvari od pre deset godina, koga normalnog je briga za to. Poznato je da sam ja bio u asimetričnoj poziciji u odnosu na većinu funkcionera DS, neka vrsta disidenta u okviru stranke. Šapića su zato slali da me ometa.
Da li ga je rukovodstvo stranke slalo?
Pa sigurno ga nije slala baza. On je tada radio ono što mu se naredi, kao i danas.
Vi ste jednom prilikom rekli da Đilas koči ujedinjenje opozicije za dijalog o izbornim uslovima, jer za stolom sede “patrljci slobodnih građana i bivših šabačkih vlasti”. Jasno je da ste mislili na PSG i Nebojšu Zelenovića. Osim što su izašli na izbore, zašto što vam oni smetaju?
Ključan preduslov da pregovori sa režimom o stvaranju poštenih izbornih uslova donesu rezultat je da budete kredibilni kada kažete “mi na izborima nećemo učestvovati ukoliko ne napravite ustupke”. Prisustvo onih koji su učestvovali na prethodnim izborima umanjuje vaš zajednički kredibiltet, jer se za njih zna da će ponovo učestvovati, kakvi god da su uslovi. Gospodin Zelenović to i ne krije. Zato u ovoj fazi nemamo o čemu sa njim da razgovaramo.
Pomenuli ste reč “patrljci”. Zar ne mislite da je to uvredljivo?
Verovatno sam mogao da iskoristim i neki drugi termin, ali PSG svakako nije ono što je bio kada je osnovan – najveća opoziciona snaga u Srbiji, na talasu rezultata Saše Jankovića na predsedničkim izborima. Mogao sam da se i drugačije izrazim, ali svi znaju da je istina ono što sam rekao.
Neretko vi i funkcioneri vaše stranke govorite o pravoj i lažnoj opoziciji. Ko to nije opozicija, a predstavlja se tako?
Pre svega, ogromna većina onih koji su učestvovali na izborima u junu 2020, uz obilatu podršku režima u skupljanju potpisa, a kasnije i u samoj kampanji. Što se tiče narednog izbornog ciklusa, očekujem da ćemo biti svedoci ubrzanog nicanja mnoštva građanskih ili aktivističkih pokreta, koji će hteti da na izborima učestvuju nezavisno od svih. Jedan od najvažnijih elemenata strategije vlasti će biti njihovo guranje u prvi plan, kroz režimske medije i na razne druge načine. Ti pokreti naravno nemaju organizacionu strukturu neophodnu da bi se ugrozio sistem, ali su itekako kadri da raseju pažnju građana koji su za promene. Oni će biti glavni nosioci poruke “da su svi isti”, i uglavnom kritikovati opoziciju, kao što se u tome trenutno ističe taj gospodin Ćuta.
Hoćete da kažete da je on povezan sa vlašću? On je jedan od aktivista u borbi protiv mini hidroelektrana.
Imam utisak da je još agilniji u borbi protiv opozicije.
Da li je svako ko nije za opoziciju blizak vlasti?
Ne, ali svojim delovanjem može bitno doprineti naporima vlasti da opoziciju drži na bezbednoj distanci, tako da ni slučajno ne bude ugrožena vladajuća većina. Motivi takvih igrača su u najmanju ruku upitni.
Zar ne mislite da je u najmanju ruku nekorektno, a možda i opasno, povezivati nekog ko je protiv opozicionih stranaka sa vlašću?
Ja sam ovde pomenuo samo tog gospodina Ćutu, druge nisam. Za njega je prilično očigledno. To je moje mišljenje, a on ima pravo na svoje. Ne slažem se sa njegovim, da smo svi isti. Nismo.
“Danas” je objavio da vas Ambasada SAD nije pozvala na sastanak sa specijalnim izaslanikom SAD Metju Palmerom, već je poziv uputila Zdravko Ponušu. Da li vam je upućen poziv ili vi niste otišli na taj sastanak?
To je bila maliciozna interpretacija. Istina je da je primalac poruke iz američke ambasade bio gospodin Ponoš, ali to je bio poziv za Narodnu stranku. Ja inače nisam bio u Beogradu na dan kada je tu boravio Palmer, i gospodin Ponoš je otišao na sastanak da u ime stranke prenese poruku koju smo usaglasili na Predsedništvu. Ono što je po meni daleko važnije je to šta je bio sadržaj tog sastanka.
A šta je bio sadržaj tog sastanka?
Najinteresantniji element je bila Palmerova sugestija da bi opozicija trebalo da razmisli o uzdržavanju od kritikovanja vlasti po pitanju Kosova i Rio Tinta. To je za neke prisutne na sastanku bilo iznenađujuće.
Zašto se gospodin Palmer bavio Rio Tintom?
Ko poznaje međunarodne odnose zna kakvo je postupanje Amerike kada je reč o gigantskim multinacionalnim korporacijama, koje ne moraju nužno biti domicilne u SAD, ali su vodeći konglomerati globalizovane svetske ekonomije.
Šta mu je gospodin Ponoš rekao?
Zvaničan stav Narodne stranke. Dugo smo na Predsedništvu razgovarali oko Rio Tinta u Loznici, i doneli odluku da učinimo sve što je u našoj moći da se ovaj kontraverzni projekat zaustavi. Činjenica je da se litijum u obliku u kojem se nalazi u Srbiji, trenutno ne eksploatiše nigde u Evropi, i da postojeća tehnologija nije dovoljno istestirana. Kada se litijum bude kopao u Nemačkoj, gde ga takođe ima u velikim količinama, onda možemo da razgovaramo o mogućnosti da se to isto primeni i u Srbiji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare