INTERVJU Igor Bandović: Iza kulisa konferencije u Minhenu i Vučićevih sastanaka sa stranim liderima

"Ono što je moglo da se čuje u kuloarima jeste da će verovatno predstojeći sastanak u Briselu između Miroslava Lajčaka, Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija biti presudan i da će 27. februara obe strane obelodaniti da su prihvatile sporazum", kaže Bandović.Govorio je i o ugledu Srbije i Aleksandra Vučića među stranim diplomatama, ali i o tome na šta tačno srpski predsednik trenutno priprema javnost.Prisustvovali ste Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. Kakvi su vaši opšti utisci?Svakako je veliku pažnju učesnika konferencije izazvala činjenica da je predstavnik Narodne Republike Kine na jednom od panela najavio da će ova država 24. februara izaći sa svojim planom rešavanja krize u Ukrajini. To je bilo dosta iznenada i zaprepastilo je zapadne zvaničnike. Drugi veliki utisak je da posle dugo, dugo vremena na konferenciju nisu pozvane Rusija i Iran. Minhenska bezbednosna konferencija je tradicionalno mesto gde se okupljaju i razgovaraju Istok i Zapad. Ovog puta su organizatori opravdali to što nisu zvali ruske predstavnike agresijom Rusije na Ukrajinu i da ne mogu da dozvole da njihovi predstavnici šire propagandu na ovoj konferenciji. Za Iran su istakli da se radi o problemima koji se tiču ljudskih prava, o protestima u Iranu, ženskim protestima… Po svom karakteru konferencija je postala dosta široka, ne radi se samo o pitanjima odbrane i bezbednosti, već i klimatskim promenama, upotrebi veštačke inteligencije… Ovogodišnju konferenciju je posetila najbrojnija kongresna američka delegacija u istoriji, čime se verovatno želi reći da je transatlantsko partnerstvo između SAD i Evrope prisutno i intenzivno. Naravno, najveći deo tema se ticao Ukrajine, kako joj pomoći tokom rata, ali i posle rata.

Koliko je bilo reči o Srbiji?Više su bile neke druge teme na dnevnom redu. Što se tiče Balkana, bilo je nekoliko manjih panela, a glavno pitanje je bilo da li će doći do dogovora između Srbije i Kosova, da li će i kada biti potpisan sporazum. Ono što je moglo da se čuje u kuloarima jeste da će verovatno predstojeći sastanak u Briselu između Miroslava Lajčaka, Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u tom smislu biti presudan. Ali, mislim da su se predstavnici Nemačke i Francuske dodatno osigurali tako što su imali posebne sastanke i sa Vučićem i sa Kurtijem i u stvari tražili jednu vrstu garancija da se ništa ne dogodi u međuvremenu i da se ispoštuje ono što je već dogovoreno.Da li mislite da u Briselu može doći do dogovora Beograda i Prištine 27. februara?Mislim da smo bliže nego ikada tom dogovoru, a da li će se to i desiti teško je reći. Ono što je činjenica, a ne znam koliko to javnost zna, to je da je praktično predsednik Srbije već prihvatio taj okvirni sporazum. Mislim da će biti mnogo više reči biti o implementaciji, primeni tog nemačko-francuskog plana. To će se dešavati u nedeljama i mesecima pred nama, a ja mislim da će ovog puta u Briselu praktično obe strane obelodaniti da su prihvatile sporazum.Aleksandar Vučić je iz Minhena poručio da je Srbiji snažno zamereno neuvođenje sankcija Rusiji. Da li mislite da će ovo pitanje biti rešeno uporedo sa prihvatanjem nemačko-francuskog plana?Ne znam da li će se ove stvari rešavati uporedo, ali svakako su povezane. Tu je važno reći da je vrlo logično da se pritisci na Srbiju povećavaju u trenutku kad se obeležava godinu dana od ruske agresije na Ukrajinu. Ti pritisci će, sasvim sigurno, i dalje rasti. Jedino pitanje je da li će u okviru ovog zaokreta srpske politike prema Kosovu, odnosno prihvatanju sporazuma, doći i do prihvatanja EU narativa i uvođenja sankcija Rusiji. To ostaje da se vidi, bilo bi logično da se dogodi, ali jako teško je biti u glavi predsednika Srbije.Kad smo kod toga, da li mislite da bi te njegove reči mogle biti neka priprema javnosti na to da ćemo uvesti sankcije Moskvi?Da. On sad već priprema javnost, to se vidi i kroz aparate njegove propagandne mašinerije na televizijama.

Vučić je tokom konferencije imao sastanke i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Da li to pokazuje koliko je Evropskoj uniji važno to rešavanje kosovskog pitanja u ovom trenutku?Važno je u tom smislu da oni sebi ne mogu da dozvole da imaju još jednu potencijalno konfliktnu situaciju u Evropi, kad u njoj besni rat. Samo u tom smislu. To je pitanje koje je važno iz bezbednosnog, a ne nekog prioritetnog razloga. Mislim da su to jako važni razgovori, ali su više odraz ozbiljnosti evropskih zvaničnika da se jednom zauvek reši ta situacija, nego što su odraz naše odlučnosti da rešimo bilo šta.Izuzev sastanaka sa visokim evropskim zvaničnicima, da li je predsednik Srbije govorio na nekom panelu u okviru konferencije i koja je bila tema?Na toj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ima puno panela i nisam siguran. Svi učesnici nemaju pristup svim panelima. Moguće da jeste, znam da su bili ministarka za evropske integracije i ministar spoljnih poslova i da su govorili na nekim panelima, samo predsednika nisam video.Na kraju kako biste ocenili nastup srpske delegacije?Ocenio bih ga u kontekstu menjanja orjentacije Srbije i njenog definitivnog vezivanja mnogo više za EU i Zapad, nego što je bio slučaj u prethodnih 10 godina. To je neki pokušaj hvatanja tog poslednjeg, ne voza, nego poslednjeg vagona na vozu za EU.Mislite li da bi, ukoliko zaista budemo imali taj preokret, moglo doći do otvaranja novih poglavlja i klastera za pristup EU?Mislim da u tom smislu neće biti nagrada, neće biti šargarepa, ovo je više poslednje upozorenje u stilu - ako ne uradimo ovo, imaćemo baš puno problema. Međutim, to neće umnogome poboljšati položaj Srbije, osim možda da nam da šanse da one već prokockane kredite ponovo akumuliramo i u narednom periodu krenemo napred.Mi mnogo slušamo o ugledu koji Srbija ima kod stranih zvaničnika, pogotovu predsednik države. Tokom boravka na ovoj konferenciji, kakav ste vi utisak tim povodom stekli?Mi smo jedna mala zemlja na periferiji Evrope i mislim da u toj meri, čak i ako ne bismo pravili probleme, ne bismo se ni mnogo pitali oko bilo čega i ne bi u tom smislu imali neki prevelik uticaj. U ovoj situaciji, kad pravimo probleme, naš uticaj je više bezbednosno zanimljiv, nego što je uticaj jedne zemlje koju neko ceni, poštuje, ima respekt prema njoj.BONUS VIDEO: Vučić iz Minhena o Pajtiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vuiizminhenaopajtiuik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5385908"]