INTERVJU Dobrica Veselinović: Beograd je zreo za promene, miris pobede se oseća u gradu

Predvodite beogradsku listu "Srbija protiv nasilja" zajedno s Vladimirom Obradovićem, koji će biti kandidat za gradonačelnika. Da li vam je zasmetalo to što vi niste izabrani za kandidata, s obzirom da godinama unazad ne krijete da je to vaša velika želja?Meni je uvek bilo važnije da neke stvari za koje se mi zalažemo u konačnici budu urađene, a ne koje su funkcije sa koje će se to deklarativno govoriti. Stav Zeleno-levog fronta bio je da političke organizacije treba samostalno da izlaze na izbore ili u programski i ideološki jasnim kolonama, ali kontekst u kome sada živimo i radimo je skroz drugačiji od onoga što bi bilo u nekom idealnom scenariju, pa smo odlučili da prosto s ostalim kolegama iz opozicije dođemo do jednog najboljeg rešenja, koji će tim koji predvodimo Vlada Obradović ja ponuditi kao rešenje za probleme koje Beograd ima.

U tom smislu, nema tu nikakve kako bih rekao tuge ili ogorčenosti ili bilo čega drugog. Mislim da ovo nije vreme za bilo kakva soliranja, ego, sujetu i da se to stavi iznad zajedničkog interesa. U skladu s tim, učinili smo sve da dođemo do koalicije “Srbija protiv nasilja” i da na izbore izađemo u formatu koji stvarno ima šanse da pobedi.Da li ste se dogovorili kako će izgledati vaša kampanja na terenu?Jesmo. Meni je vrlo čudno kad se priča o kampanji, jer mi nekako iz nje nismo ni izašli. Svuda smo bili s građanima gde se kršio javni interes, a u Skupštini i grada i republike smo činili sve da se glas građana čuje još više. Što se tiče kampanje, nastavićemo na terenu da obilazimo sve one lokacije i sve one ljude do kojih treba da dopremo. Jasno nam je da će deo medija biti izuzetno zatvoren, da će biti velikih pritisaka od Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke koje su sada u koaliciji, da će kampanja biti dosta prljava, ali mi smo pripremili plan intenzivne terenske kampanje, plan odlazaka od vrata do vrata i imamo jako veliki broj aktivista i građana koji će u tome učestvovati.

Prepreka ujedinjenju desnice bila je saradnja sa proevropskom opozicijom. Za Srpsku stranku Zavetnici to je neprihvatljivo. Kako je izgledala saradnja s njihovim odbornicima u gradskom parlamentu?Oni prosto nisu dolazili na sednice. Možda su jednom ili nisu nikada govorili. Samo jedan primer. Milica Đurđević Stamenkovski se nikada nije pojavljivala, nikada nije sedela na sednicama, iako je tu odbornica. Napravili su zajedničku odborničku grupu sa Dverima, jer se desilo da su im dva obornika prešla u SNS, pa ni jedni ni drugi nisu imali dovoljno odbornika za odborničku grupu. Kada su napravili konferenciju za štampu da to objave i da je ona šefica te odborničke grupe, nakon toga nije ušla u salu da prisustvuje sednici. To puno govori o njihovom odnosu prema radu i prema građanima, da prosto to što su zagovarali u kampanji zagovarali su samo tad, ne i posle.Kongres Zeleno-levog fronta zakazan je za nedelju 5. novembra. Tada bi trebalo da budu izabarani kopredsednici stranke. Kandidovali su se Radomir Lazović i Biljana Đorđević. Zašto vi niste?Što se tiče daljeg razvoja Zeleno-levog fronta, mi iz jedne beogradske organizacije postajemo nacionalna i u tom smislu logično je bilo da šef poslaničke grupe i njegova zamenica preuzmu kandidature i za dalji razvoj organizacije. Kao što sam i prethodnih godina uložio sebe i svoj trud i rad u Beograd, a nikad nisam krio da je to sfera mojih interesovanja, ostaću da razvijam našu organizaciju na nivou grada i da se bavim Beogradom.Pored toga, verujem da ćemo na izborima ostvariti jako veliki uspeh, preuzeti gradsku vlast i verujem da će tu biti mnogo posla. U našoj viziji kako organizacije, partije i javne službe treba da funkcionišu, nama su to odvojene stvari. Ne bismo duplirali, tako da budete predsednik stranke i da istovremeno obavljate neku javnu funkciju visokog nivoa.Do izbora, odluke u Beogradu donosi Privremeni organ, a vi ste jedan od pet članova. Na prošlom sastanku gradonačelnik Aleksandar Šapić tražio je da vam se oduzmu telefoni, nije želeo da se pozdravi sa ostalim članovima, niti da se s njima fotografiše. Kako je izgledala vaša saradnja s Šapićem?Nije bilo saradnje. On je koristio svaku priliku da nas napadne na nekom ličnom nivou, nekim vrlo nepristojnim rečnikom, da pokuša da vaše neke kompetencije prokaže, da pokaže kako nismo dorasli zataku. Pa imali smo tu situaciju da on govori kako Dobrica Veselinović putuje autobusom, a on nikad nije ušao u autobus. To valjda treba da znači da se on time hvali. Rekao bih da je to bio jedan vrlo nepristojan odnos, što se nekako najviše pokazalo na Privremenom organu. Jer, u Skupštini grada je on dolazio samo na početku, držao je odvojene konferencije za štampu iza zatvorenih vrata, ulazio poslednji u salu, izlazio prvi i nije tu bilo nikakve interakcije.Ali u Privremenom organu se to pokazalo vrlo nepristojno, ne prema nama lično, nego prema samoj instituciji. Znate, ako vi uđete u neki kolektivni organ kojim dobijete da predsedavate, a ne pozdravite se s ljudima kojih ima pet, ako zabranite korišćenje telefona i ako ne želite da se napravi fotografija, ne zbog nas nego zbog obaveštavanja javnosti ko su ljudi koji sede tu… Mislim da to pokazuje nepoštovanje institucije.

Kako ste reagovali na oduzimanje telefona?Što se tiče oduzimanja telefona mi smo ga na prošlom Privremenom veću pitali za to, da li postoji akt ili pravillnik koji to reguliše. On je rekao da nema toga, da je to njegova odluka da ga ne bismo snimali i onda smo došli do toga da prosto ne sme da zabrani da unesemo telefone.Mislite li da taj strah od telefona ima veze sa snimljenim razgovorom njegovog šefa kabineta, u kojem nudi nameštanje tendera predstavnicima firme Kentkart?Verovatno ima veze sa iskustvom sa Kentkartom, ali kako bih vam rekao, tehnologija je toliko uznapredovala da je telefon poslednja stvar koju vi uključite da nešto snima. To je dečje poimanje kako bi neka vesta špijunaže ili prevare mogla da se dešava.Kad smo kod Kentkarta, šta su po vašem mišljenju Šapićeve najveće afere?Jedna je njegova nelegana gradnja sopstvene kuće korišćenjem uticaja da se to zataška. Drugo je njegov odnos prema zaposlenima, koji je bio krajnje arogatan i bahat. Pokazao je nepoštovanje institucija, ali i samih ljudi unutar institucija. Zatim, raskidanje ugovora s Kentkartom koji će prizvesti veike probleme u budućnosti i instaliranje nove firme koja će manje-više raditi sličnu stvar. Tu su i odluke koje su donošene ad hoc i bez analiza, nekakvog dubinskog sagledavanja strategija koje Grad Beograd ima.Kao jednu od njih bih spomenuo proširenje bulevara, stavljanje još kolovoznih traka tamo gde to uopšte nema nikakvog smisla i ništa neće rešiti po pitanju gužve, jer to znači samo veći broj automobila. Povrh svega, rekao bih jedno nerazumevanje i nedostatak empatije prema sopstvenim građanima, koji se desio posle tragičnih događaja u Ribnikaru i Mladenovcu, gde prosto nismo imai prvog čoveka grada sa svojim sugrađanima. Bez obzira da li ima nadležnosti ili nema, da li je bio na odmoru ili ne, prosto je morao biti tu.Da li ste radili neka nova istraživanja javnog mnjenja vezana za Beograd nakon to je postignut dogovor o koaliciji “Srbija protiv nasilja”?Nije bilo novih istraživanja, čekalo se da se dogovor desi. Bilo je nekoliko istraživanja pre dogovora, koja su pokazala da postoji veliki sinergetski efekat jedne liste “Srbija protiv nasilja”. Ono što se čeka u budućnoosti, jeste da se predaju liste i kada počne kampanja da se izmeri ponovo javno mnjenje. Verujem da će naredna istraživanja pokazati da je opozicija u prednosti.Verujete li da lista "Srbija protiv nasilja" može samostalno da osvoji toliki broj glasova da naknadno može sama da formira i vlast u Beogradu?Verujem da može. Verujem da je kapacitet ljudi i organizacija koje čine listu ogroman, da postoji veliki talas optimizma, nade i energije, da su promene moguće i da je Beograd zreo za promene. Verujem da ćemo 18. decembra otvoriti jedno novo poglavlje i u našim životima, ali i u odnosu prema gradu, Beograđanima. Miris pobede se polako već oseća u gradu, sudeći prema emocijama ljudi na ulici, na društvenim mrežama, već je veliki optimizam svuda.

Prema vašem mišljenju, koje su prve tri stvari koje bi opozicija trebalo da uradi u Beogradu ukoliko dobije izbore?Nama su godinama isti problemi. To su problemi u javnom prevozu i saobraćaju, zagađenje vazduha i ozbiljno divljanje investitorskog urbanizma, kao i betoniranje svih zelenih površina i smanjivanje javnog prostora koji čine kvalitet života u gradu. Ali prvi koraci bi bili pre svega otvaranje svih štetnih ugovora koji su potpisivani u prethodnom periodu i početak reorganizacije gradske uprave. Zatim rad s ljudima koji su stvarno poniženi i koji zbog raznih političkih pritisaka ne mogu da rade svoj posao. Treća stvar koja uvek prolazi ispod radara jeste neselektivna primena propisa i zakona koji postoje. Samo jedan primer, ispred Starog dvora u Ulici Dragoslava Jovanovića imate svakog dana dvadesetak parkiranih automobila, koje eto niko ne dira, jer je valjda pravilo da neko može da parkira tako, a neko ne.