Institut za evropske poslove: NGO ili GONGO – to je pitanje

Tekst je nastao na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove. GONGO je skraćenica za “government-organized non-governmental organization” iliti u prevodu – Vladina nevladina organizacija. Zvuči kao oksimoron, zar ne? Kako to da vlada osnuje ne-vladinu organizaciju? Zašto bi to radila? Zar nije jedna od najvažnijih uloga civilnog sektora da bude neka vrsta korektiva i kontrolora vlasti i da, baš zbog toga što su nezavisne od vlasti, te organizacije mogu da ukazuje na određene praznine ili propuste u radu vlade?U pojedinim zemljama, vlade preko ovakvih organizacija obezbeđuju ostvarivanje nekih svojih ciljeva za koje nemaju dovoljno kapaciteta i/ili znanja i iskustva. U Aziji se, na primer, veliki broj GONGO bavi pružanjem usluga iz domena socijalne politike koje državni organi i institucije ne mogu da pruže. U Nemačkoj, s druge strane, vlada podržava i promoviše one građanske inicijative koje se bore protiv uticaja ekstremnih desničarskih grupa jer se na taj način jača demokratija i osnažuje društvo.U Srbiji, međutim, ovakve organizacije osnivaju se zbog drugačijih motiva, navodi istraživanje Instituta za evropske poslove. Pre svega, da bi simulirale podršku vladajućim strukturama, ali i da bi se preko njih izvlačio novac koji se na konkursima dodeljuje udruženjima građana za njihove projekte. Pojedine GONGO kroz svoje delovanje otvoreno kritikuju druge, autentične nevladine organizacije koje sasvim opravdano kritikuju vlast i ukazuju na propuste u sistemu. Na taj način stvara se konfuzija u društvu jer je tzv. običnim građanim teško da razluče ko je tu ko i šta se zaista dešava.GONGO organizacije, dakle, nisu ono za šta se predstavljaju, tačnije one ne deluju u skladu s načelima ili misijom koje navode u svojim statutima i drugim osnivačkim dokumentima. Istraživanje Instituta za evropske poslove sprovedeno od januara do jula 2021. godine, u kojem su analizirani konkursi Grada Beograda za donacije i dotacije (donacije se dobijaju preko konkursa, a dotacije bez konkursa, direktnom uplatom) civilnom sektoru, pokazuje da se radi o veoma mladim organizacijama koje su uglavnom osnovane u poslednjih nekoliko godina.Takođe, u Agenciji za privredne registre, osim imena ovlašćene osobe, ne navode se nikakvi detalji (adresa internet strane, mejl adresa, broj telefona), a neretko postoji čak i personalna povezanost osnivača sa organima vlasti. Samo pretragom podataka i imena zastupnika udruženja moglo se doći do osoba koje su povezana s partijama na vlasti u Beogradu. Neke od njih su na visokim pozicijama u Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci, i to kao odbornici, najveći donatori, potpredsednici omladine ili jednostavno ljudi bliski režimu. Veliki broj organizacija, naročito onih koje su dobile finansijslu podršku od Kancelarije za mlade, osnovan je relativno skoro, a neke od njih nemaju gotovo nikakve resurse za implementaciju aktivnosti. Ovo se lako može proveriti putem internet stranica organizacija, gde se vidi da se one ni ne bave delatnošću koja bi bila podržana konkursom.Rekorder u brzini osnivanja i konkurisanja za projekte je Komitet za prosperitet društva. Ovo udruženje registrovano je 27.1.2019. godine, oko mesec i po dana pre objavljivanja konkursa 11.3.2019. godine. Vrlo brzo dobilo je 270.000 dinara za projekat „Budi odgovoran! Koristi zaštitu“, a zatim u 2020. godini maksimalni iznos za koji je moglo da se konkuriše – 700.000 dinara. Pregledom javno objavljenih finansijskih izveštaja ovog udruženja, samo u prvoj godini ostvarilo prihod od 790.000 dinara, a u sledećoj, 2020. godini 1.770.000 dinara, odnosno više od 15.000 evra.Još pet organizacija koje su osnovane 2019. godine konkurisalo je za sredstva u 2020. godini. „Udruženje građana Beli grad“ i „Udruženje harmonija Beograd“, osnovani su u decembru, odnosno oktobru 2019. godine, manje od pola godine pre raspisivanja konkursa. Obe organizacije su konkurisale za gotovo maksimalne iznose podrške, odnosno 700.000 dinara i 600.000 dinara, i obe su dobile pune iznose.Generalno gledano, od 127 organizacija koje su od Sekretarijata za sport i omladinu dobile sredstva na konkursima 2019. i 2020. godine, njih 78 (60 odsto) registrovano je posle 2012. godine, naspram 49 organizacija koje su osnovane u periodu pre 2012. Interesantno je da je samo u petogodišnjem periodu 2013 – 2018, osnovano njih 68.Istraživački tim Instituta za evropske poslove koristio je matične brojeve organizacija i drugih pravnih lica da bi mogao da stekne uvid u informacije o svim ostalim podacima koja proizilaze iz toga: sedište, godinu osnivanja, zastupnike, pa čak i podatke o eventualnoj finansijskoj blokadi pravnog lica, koliko uspešno određeni pravni subjekt posluje, da li je udruženje imalo još neke prilive od donacija ili su donacije od strane Grada Beograda jedini izvor. Ovaj podatak se može proveriti u bilansu uspeha svakog pravnog lica, te govori o tome koliko je koja organizacija uspešna u privlačenju sredstava za svoj rad. Prema pravilu, što je iznos u bilansu uspeha veći, to je nevladina organizacija relevantnija i može se smatrati da ima raznorodne izvore prihoda jer je prijavljuje za konkurse i kod drugih donatora. Ukoliko organizacija ima samo jedan izvor finansiranja, u ovom slučaju samo dotacije od strane Grada Beograda, postoji veliki rizik da će nakon ukidanja finansiranja ona jednostavno nestati, ili da očekuje da podrška nikada neće ni prestati. Ukoliko se radi o drugom, onda postoji sumnja da se radi o GONGO organizaciji.Pitanje je kojim su se kriterijumima vodili članovi komisija koje su dodeljivale sredstva na konkursima Grada Beograda. Istraživački tim Instituta za evropske poslove preporučuje da se detaljnije obrati pažnja na iskustva organizacija koja konkurišu za sredstva, kao i na njihov kapacitet da sprovedu projekte za koje su konkurisale. Osim ako dodela sredstava nije tekla preko drugih, koruptivnih kanala.