Grad Beograd nekontrolisano troši milione: U čiji džep idu naše pare?

Politika 25. nov. 202114:11 > 14:23
Podeli:

Grad Beograd polovinu novca iz budžeta namenjen NVO dodeljuje mimo konkursa; većinu para građana Beograda daje organizacijama bliskim vlastima osnovanim posle promena 2012. i 2014; direktori tih udruženja članovi su i finansijeri stranaka, a neretko grad novac namenjen NVO daje, suprotno zakonu teretanama, školama i javnim preduzećima; trošenje više od 10 miliona evra gotovo je bez kontrole, navodi Institut za evropske poslove.

Institut za evropske poslove je u periodu od januara do jula 2021. godine, uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), sproveo istraživanje koje predstavlja deo šireg projekta – „Ka transparentnom trošenju lokalnih budžeta namenjenih nevladinom sektoru”, koji je Institut implementirao u poslednjih godinu dana sa idejom da istraži načine finansiranja organizacija civilnog društva kroz jedinice lokalne samouprave, tačnije Grada Beograda kao najveće jedinice lokalne samouprave u Srbiji sa sedamnaest gradskih opština.

Prvi deo istraživanja pročitajte na Nova.rs. 

PROČITAJTE JOŠ

Nastalo je istraživanje „U čiji džep idu naše pare – Monitoring donacija sredstava Grada Beograda nevladinim organizacijama“ koje obuhvata analizu trošenja budžetskih sredstava u 2019. i 2020. godini od strane Sekretarijata za omladinu i sport, Sekretarijata za kulturu, Sekretarijata za socijalnu zaštitu i Kancelarije za mlade kao institucija koje raspolažu najvećim obimom sredstava.

Na konferenciji za medije u Medija centru u Beogradu, 25.11.2021. autor istraživanja Tibor Moldvai i zamenica direktora Instituta za evropske poslove Aleksandra Stanković predstavili su glavne zaključke istraživanja.

Analiza podataka dobijenih od ovih institucija ukazala je na postepeno smanjenje budžeta opredeljenog za nevladine organizacije iz godine u godinu, ali i na nekoliko nepravilnosti u zvaničnom procesu raspodele. Analiza pokazuje neformalne obrasce po kojem se dodeljuju sredstva nevladinim organizacijama.

Jedno od najčešćih kršenja formalnih uslova konkursa jeste dodeljivanje sredstava iz budžetske linije 481 namenjenoj isključivo nevladinim organizacijama, pravnim licima koja su registrovana kao preduzetnici, društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), škole, javne ustanove i državne institucije – sve one koji ne bi smeli da budu korisnici ovih sredstava. Tako su, na primer, podržani preduzetnik Vladan Karanović PR Fitnes centar Home fitness studio Beograd; preduzetnik Nenad Nešić PR Ambulanta za rehabilitaciju Fizionova; Univerzitet Union Nikola Tesla.

Još jedan uočljivi trend jeste dodeljivanje sredstava organizacijama koje su, u visokom procentu (na nekim konkursima i do 77%) osnovane nakon što je vladajuća partija došla na vlast u Beogradu 2014. godine, a pogotovo ako se uračunaju i godine kada  je Srpska napredna stranka napravila koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, Jedinstvenom Srbijom i Partijom  ujedinjenih penzionera Srbije 2012. godine, na republičkom nivou.

Ovo može biti simptomatično, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da su neke od ovih organizacija dobijale sredstva u veoma kratkom roku nakon samog osnivanja, a zatim ta sredstva duplirala u roku od godinu dana. Primer za to je Udruženje Komitet za prosperitet društva, osnovano samo mesec i po dana pre objavljivanja konkursa u 2019. godini kada je dobilo sredstva, da bi i naredne, 2020. godine, ponovo putem konkursa dobilo maksimalni mogući iznos. Postavlja se pitanje u kojoj meri organizacije koje postoje ovako kratko pre primanja sredstava imaju kapacitete da ih apsorbuju i njima raspolažu na predviđeni način.

Ne može se zanemariti ni upliv politike u proces odabira organizacija kojima će se dodeljivati sredstva, ali i određivanja visine sredstava. Među zastupnicima udruženja koja su dobitnici konkursa, moglo se doći do imena koja su povezana sa partijama na vlasti u Beogradu. Nekoliko imena zastupnika je na visokim pozicijama Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke, i to u svojstvu odbornika,  najvećih donatora, potpredsednika organizacije političke omladine ili jednostavno ljudi bliskih vlasti.

Jedna od takvih organizacija je Klub mladih Zemuna, čije je ovlašćeno lice i zakonski  zastupnik  potpredsednik omladine Socijalističke partije Srbije, predsednik Socijalističke omladine Zemuna i  takođe odbornik Skupštine gradske opštine Zemun, Filip Bukilić. Kao predsednik udruženja potpisuje se, takođe, član Socijalističke omladine. Slična situacija je i sa organizacijom Zemun Fest, čiji je zastupnik Matija Karahasan, osoba koja je donirala 900.000 dinara koaliciji SPS-PUPS-JS na parlamentarnim izborima 2012. godine. On je tada bio ubedljivo prvi prema visini iznosa na listi svih fizičkih lica koja su te godine donirali novac političkim partijama na izborima.

Netransparentno trošenje novca građana Beograda, odbijanje gradskih sekretarijata da dostave tražene informacije, dodeljivanje polovine novca mimo konkursa, dodeljivanje maksimalnih iznosa organizacijama bez kapaciteta i onima koji su bliski vlasti ozbiljno zabrinjava. Izvlačenje novca građana za potencijalno finansiranje političkih stranaka i lično bogaćenje dodatno uništava razvoj udruženja građana u Beogradu, a posledično negativno utiče na standard građana, njihova prava i razvijanje punog kapaciteta Beograda.

BONUS VIDEO: Pozadina Zakona o eksproprijaciji i referendumu – gosti Biljana Stojković i Sreten Đorđević

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar