Slobodan Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole na svom kontramitingu 1996. Taj događaj je izrodio i najvećeg otpadnika iz tadašnje vladajuće garniture – Nebojšu Čovića. Šta li će i koga izroditi aktuelni građanski protesti i kontramitinzi vlasti?
Iako se naprednjaci mršte kada njihov „Skup nade“ javnost naziva kontramitingom, on je to u samoj svojoj biti – kao antipolitički potez isključuje dijalog, postoji samo u izvesnim državama Latinske Amerike i smatra se neprihvatljivim u uređenim demokratijama. Naime, reč je o pokušaju vlasti da pokaže snagu i moć kako bi takvim pritiskom obeshrabrila javno ispoljavanje nezadovoljstva, te pokvarila ciljeve stvarnih i potencijalnih političkih protivnika.
Upravo ovi motivi spajaju Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića. Prvi je usred zimskih protesta zbog velike izborne krađe dovezao svoje pristalice 24. decembra 1996. u Beograd, a ni drugom nije prvi put da sam sebi organizuje ovakvu vrstu podrške – već je to uradio 2019, nekoliko dana posle velikog mitinga opozicije.
Obojicu vežu i prethodno održani manji trenažni kontramitinzi: Milošević onomad u Zaječaru i Boru, Vučić pre nedelju dana u Pančevu. Tehnička realizacija tih „najvećih okupljanja u istoriji“ potpuno je identična: pritiscima, pretnjama i potkupljivanjem nekakvi poverenici uteruju kontramitingaše u autobuse, posebno one zaposlene u javnih preduzećima i državnoj administraciji…
Na kontramitingu 1996. Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole, ali i spremnost na sve zbog golog održanja na vlasti. Tog 24. decembra 1996. Srbija je bila bliže građanskom ratu nego 5. oktobra 2000: krvave tuče po ulicama pristalica vlasti i opozicije, surovo policijsko nasilje nad ovim drugim, Miloševićev kontramitingaš Živko Sandić teško ranjava iz pištolja Ivicu Lazovića, demonstranta protiv režima…
PROČITAJTE JOŠ
No, kontramiting 1996. izrodio je i najvećeg otpadnika tadašnje vladajuće garniture – najmlađi gradonačelnik Beograda, perspektivni i ambiciozni magistar Nebojša Čović, stajao je tog dana na bini iza Slobodana Miloševića, kiseo i vidno nezadovoljan na tom tužnom skupu. Uglavnom, tri nedelje kasnije, Čović je odlukom Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije isključen iz stranke. Posle je tvrdio kako se u to vreme ni u čemu nije slagao sa Miloševićem, pa ni oko broja pristalica na kontramitingu – Milošević je tvrdio da je bilo preko 500.000 ljudi, dok mu je Čović govorio da ih je bilo 120.000, piše Vreme.
Opširnije pročitajte u Vremenu.
BONUS VIDEO Popadić i Dimitrijević: Da li Vučić krši Ustav kontramitingom?
