Idi kod Putina kad je rejting u padu: Dok priča kako zbog države putuje u Moskvu, Vučiću u glavi samo glasovi onih koji su se okrenuli protiv njega

Svedoci smo svojevrsnog gambita Vučića, koji je odlučio da žrtvuje deo podrške Evropske unije, što je postalo očito posetom Moskvi i najnovijom rezolucijom Evropskog parlamenta o evrointegracijama Srbije, radi sopstvenog povratka starim vrednostima, pa samim time i jezgru svog biračkog tela koje leži duboko u Rusiji. Koliko je takav potez došao iz očaja, a koliko radi samog uživanja, trenutno nije najjasnije, ali ono što nam je poznato je da su studentske blokade i protesti uzeli svoga maha.

Nezadovoljstvo preveliko da se kontroliše

Da veličina nezadovoljstva nije neutemeljena, govore i najnovija istraživanja koje su sprovele Nova srpska politička misao (NSPM), kao i organizacija CRTA. Istraživanje organizacije CRTA, ukazuje na to da je nezadovoljstvo u društvu veliko. Podatak koji najviše iskače od svih je činjenica da čak 59 odsto građana podržava proteste, dok je samo 36 odsto onih koji suprotno misle. Takođe, pitanje verovanja Vučiću je pod velikim znakom upitnika, jer samo njih 33 odsto veruje više predsedniku, a 51 odsto je pružilo poverenje studentima.

Slični rezultati se mogu videti i u istraživanju NSPM-a iz marta ove godine, a najupečatljiviji je podatak da bi čak 61.9 odsto mladih građana, starosne dobi od 18 do 40 godina, na hipotetičkim narednim izborima podržalo opoziciju. Sa druge strane, u toj starosnoj kategoriji bi samo 7.9 odsto njih podržalo aktuelnu vlast.

Vučićeva poseta Moskvi dobija novu dimenziju, ako se uzmu u obzir brojke iz prošlogodišnjeg Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih, gde se navodi da je čak 25 odsto mladih za to da Srbija spoljnu politiku bi trebalo da kreira tako da se oslanja najviše na Rusiju i Kinu, a njih 39 odsto tvrdi da Srbija treba da balansira izmedju Istoka i Zapada.

Pokušaj “novog Tita”

I upravo to balansiranje između “dva bloka”, u prethodnom periodu se itekako moglo videti. Beograd je konstantno slao meštovite signale, ali oni koji su bili važni su uglavnom dolazili sa Zapada. Iako je organizovan svečani doček kineskog predsednika Si Đinpinga, uz poruku o “čeličnom prijateljstvu”, a i dočekan je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, deluje da je tas na vagi ipak išao ka Zapadu. O tome najbolje govori i potpisivanja memoranduma o saradnji oko kritičnih sirovina i litijuma sa bivšim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, poruke, tačnije odsustvo poruke i ćutnja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen oko krize u Srbiji pa sve do kupovine borbenih aviona od Francuske.

Međutim, prema bivšem diplomati Srećku Đukiću, sada su “maske pale” i Vučić je u ovoj “završnoj etapi pokazao svoje pravo lice”, šaljući poruku da je sa “Evropom završio”.

“Ovo je završna borba da Vučić pokuša da produži politički život u Srbiji. On tu definitivno nije mogao da nađe podršku u Evropi, iako je mnogo ulagao nade u Zapad. Maske su pale zahvaljujući srpskim nobelovcima koji su biciklima i maratonom otvorile oči Evropi, šta se krije u nedrima Zapadnog Balkana. Vučić je to dobro shvatio i on nema gde da se okreće više, on gubi tu zapadnu stolicu. Prvo su mu SAD izbile onu hoklicu, tamo u stvari nikad nije imao pravu stolicu, već hoklicu. Sada i Evropa mu izvlači stolicu i ostala mu je Rusija kao poslednja nada”, objašnjava Đukić.

Đukić objašnjava da Vučić šalje jednu “skrivenu poruku”, u kojoj pokušava da postane “neki novi srpski Tito”.

“Vidite da se on oslanja puno i na afričke zemlje i druge nesvrstane zemlje, gde još uvek vlada duh Jugoslavije, Tita i nesvrstavanja. Vučić kao stari kradljivac breskvi on pokušava da vaspostavi to prijateljstvo i te veze i da tu skrivenu poruku pošalje u kojoj kaže, 'evo ja sam novi Tito'. On zna da u dubini srpskog naroda stoje i nesvrstavanje i Jugoslavija i Tito, ali on kao pripadnik krajnje desnice nikada neće priznati”, kaže Đukić.

Uprkos snažnom proruskom sentimentu koji dominira u režimskim medijima, Đukić kaže da je realnost ipak malo drugačija.

“Ako se da suditi po medijima u kojima dominira taj narativ, on je izuzetno jak. Međutim, nije tako, ako razgovarate sa ljudima, ako im još date i činjenice. Pogotovo zato što je narod imao sada, zadnjih pet-šest meseci da se sučeli sa tom nadstrešnicom pod kojom svi živimo”, zaključuje Đukić.