5
“Kako ste glasali na referendumu” pitanje je koje, kako sami kažu, građani najčešće dobijaju od ljudi koji se sa druge strane žice predstave da zovu iz SNS-a. Oni koji su se javljali kažu da stranci nikad nisu ostavljali svoje podatke, a da su pozivi stizali i na pripejd brojeve njihove maloletne dece. Na pitanja "Južnih vesti" svi vodeći operateri u Srbiji tvrde da podatke strankama ne daju i da poštuju zakon.
Nišlijka Ljubinka, kako sama kaže, jedna je od onih kojima je poziv stigao iako nikada nije svoj kontakt ostavila nijednoj stranci.
„Redom zovu da pitaju da li smo izlazili na referendum. Između ostalog i moju mlađu decu od 14 i 11 godina. Na mobilni. Inače, baš me zanima odakle im njihovi brojevi na pripejdu. Katastrofa. Zvali su i blizance mojih prijatelja od 15 godina, isto pripejd“, kaže Ljubinka za „Južne vesti“.
Još jedna Nišlijka pita:
„Odakle im brojevi, kao da smo ih kupili u stranci? Neverovatno“.
Poziv je stigao i porodici iz okoline Gadžinog Hana.
„22. januara su zvali i pitali da li smo izlazili na glasanje. Nismo davali njima ovaj broj. Broj se vodi u Telenoru na supruga, ali koristim ga ja. Ali iz SNS su baš tražili njega: ‘Dobar dan, ja sam Natalija iz Srpske napredne stranke. Mogu li da čujem g-na G. M.?’. Ova osoba pitala je da li je moj suprug izlazio na glasanje, ali je on podviknuo ‘odakle vama ovaj broj’ i ona je prekinula vezu“, priča žena iz okoline Gadžinog Hana.
U Telenoru kažu da oni poštuju zakone i da nisu dostavljali brojeve nijednoj političkoj stranci.
„Telenor posluje u potpunosti poštujući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i nismo dostavljali podatke o korisnicima nijednoj političkoj partiji“, piše u kratkom odovoru.
Identičan je i odgovor Telekoma i A1, nekadašnjeg VIP-a.
„Telekom Srbija nikada nikome nije dao svoje baze podataka“.
„A1 Srbija u potpunosti posluje prema važećim zakonima Republike Srbije i ne razmenjuje pretplatničke brojeve, niti podatke o ličnosti svojih korisnika, sa političkim organizacijama bilo koje vrste“, odgovori su operatera.
Pitanja su poslata i Informativnoj službi SNS, odgovori još nisu stigli.
Međutim, ovo nije prvi put da iz vladajuće stranke stižu pozivi i ljudima koji nisu njihovi članovi i simpatizeri, niti su ikada ostavili svoj kontakt SNS-u. To se desilo i Milošu Boškoviću, aktivisti iz Niša pred junske izbore 2020. godine koji je razgovor sa operaterkom iz SNS snimio i okačio na YouTube.
„Nikada nisam imao nikakav kontak sa njima i koliko se sećan nikada im nisam ostavio broj telefona. Tako da ne znam odakle im moj broj telefona, pozvali su me… Očekivao sam i sada da me pozovu, ali nisu“, kaže Bošković.
Pravnik Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA koja poslednjih godina prati izbore u Srbiji i bavi se izbornim zakonima, kaže da je oko referenduma razlika u tome što ne postoji referendumska tišina, za razliku od izbora gde ona mora da se poštuje.
Zato su nekima pozivi stizali i dan pred glasanje, a Dimitrijević upućuje na pravilnik koji su izradili gde jasno piše da građanin ima pravo od stranke da traži brisanje svojih podataka ukoliko zna da ih ona poseduje.
„Ukoliko znate da politička stranka ima vaše podatke o ličnosti, a ne želite da ih i dalje čuva i obrađuje, imate pravo da podnesete zahtev za brisanje podataka o ličnosti. Te podatke ste možda svojevoljno dali prilikom učlanjenja ili potpisivanjem formulara na promotivnom štandu stranke, a možda vas kontaktiraju iz stranke a da vi ne znate odakle im vaši podaci. U svakom slučaju, kao lice čiji se podaci o ličnosti obrađuju imate zakonom zagarantovana prava u vezi sa svojim podacima, a brisanje podataka je jedno od njih“, piše u Pravilniku.
Zahtev za brisanje podataka o ličnosti dostupan je – ovde, a on se nakon popunjavanja šalje stranci.
Ukoliko ona ne postupi po njemu i ne obriše podatke u roku od 30 dana, žalba se upućuje Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti ili se podnosi tužba.
BONUS VIDEO: Ko može da bude novi Vučić na čelu SNS-a?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
