Evropski parlamentarci stižu u kontrolu u Beograd: Brisel ne veruje Vučiću i zbog toga bismo svi mogli da dobijemo i po džepu

U danu kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio na radnoj večeri sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, stigla je vest da spoljno-politički odbor Evropskog parlamenta u Srbiju šalje misiju koja će u našoj zemlji boraviti od 22. do 24. januara.

Ovo je prvi objavio lider Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas, ocenjujući da je ovo izuzetno važna vest za Srbiju.

"Ovo je još jedan dokaz da Evropska unija nije zaboravila građane Srbije i da se, kao što sam rekao posle sastanaka u Strazburu održanih početkom septembra, Evropa vraća po nas", objavio je Đilas.

Dolazak misije EP u Srbiju pozdravio je i Zeleno-levo front, navodeći da je ovo važna pobeda za demokratiju u Srbiji, kao i dokaz da istrajnost, argumenti i međunarodna solidarnost mogu probiti zidove propagande i nekažnjenog nasilja.

Misija tražena u Rezoluciji

Da bi posmatračka misija Evropskog parlamenta mogla da dođe u Srbiju, saznali smo u oktobru kada je EP usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se osuđuje polarizacija i državna represija u našoj zemlji i zahteva otvorena istraga tragedije u Novom Sadu, kao i brzo slanje informativne misije EU u Srbiju. Prethodno su ovu ideju opozicioni poslanici iz Srbije usaglasili na panel diskusiji sa kolegama iz Evropskog parlamenta.

Kako je već objavljeno, ovu misiju činiće poslanici Evropskog parlamenta, a njen cilj je da se na licu mesta proceni situacija, uključujući stanje demokratije, trajanje protesta i represiju nad učesnicima.

Sličan predlog slanja misije u Srbiju postojao je i nakon decembarskih izbora 2023. godine, kada je takva misija trebalo da se bavi procenom stepena demokratije u zemlji i da zaključi u kom kapacitetu je došlo do prekrajanja izborne volje građana tokom izbornog dana. Vlasti u Srbiji su poručivale tada da je posmatračka misija direktan udar na suverenitet zemlje, upoređujući to sa ultimatumom Austrogarske uoči Prvog svetskog rata.

“Misiju šalju u zemlje kojima ne veruju”

Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže za Novu da je ako je tačno da je spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta doneo odluku o slanju posmatračke misije u Srbiju u januaru 2026, jasno da se to se ne dešava državama, naročito kandidatima za članstvo u EU, koje poštuju demokratiju, već u onima gde je uočen ozbiljan demokratski slom.

"A Evropski parlament je to ove godine konstatovao u svojoj najoštrijoj rezoluciji o Srbiji do sada, gde je istaknuta politička represija, nesrazmerna upotreba sile, zarobljene institucije, medijska kontrola i alarmantni propusti države. Kada se tome doda ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije u kojem se Srbija karakteriše kao zemlja sa ozbiljnim stagniranjem i nazadovanjem u vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija, odgovornosti državnih organa i pravima građana, onda je slanje ovakve misije logičan evropski odgovor; u ovakvim okolnostima to nije puki protokol, već instrument za neposredno utvrđivanje činjenica na terenu, zato što evropske institucije više ne veruju informacijama koje dobijaju od vlasti", kaže Đurica.

Dodaje da bi misija Evropskog parlamenta predstavljala sledeći korak u procesu preispitivanja kredibiliteta Srbije kao kandidata za članstvo u EU.

"Takav mehanizam EP pokreće onda kada sumnja da izveštaji domaćih institucija nisu pouzdani, da su nezavisna tela pod pritiskom i da je političko upravljanje preuzelo kontrolu nad ključnim segmentima države. Ako do posete dođe, to će značiti da Evropska unija želi da proveri činjenice neposredno, bez filtera, jer poverenje više nije implicitno. To takođe znači da, iako je za ovu posetu neophodna saglasnost Srbije kao zemlje prijema misije, da delegacija EP neće dolaziti da sluša samo političke narative, već će razgovarati i sa predstavnicima institucija ali I sa predstavnicima civilnog I akademskog sektora, verovatno i sa pojedincima u slučajevima koji su otvorili ozbiljna pitanja o odgovornosti države", napominje sagovornica Nove.

Cena koju ćemo plaćati u Briselu

Pojašnjava da bi nakon ovoga usledio formalni evropski “hodogram” koji ide tako što delegacija misije podnosi izveštaj, spoljnopolitički odbor EP formuliše zaključke i preporuke za plenarnu sednicu EP, koji se dalje upućuju Evropskoj komisiji, a Evropska komisija i države članice kroz Savet EU odlučuju o merama.

"Ako misija potvrdi ono što već piše u rezoluciji EP i izveštaju EK, onda će se politička cena plaćati u Briselu, a ekonomska kroz sredstva koja Srbija neće moći da povuče, konkretno iz Plana rasta i ostalih predpristupnih fondova. Takođe, nalazi izveštaja će značajno uticati na spremnost država članica da li dalje da podrže bilo kakav napredak u pregovorima ", zaključuje Đurica.

Sankcije za pojedince

Rezolucijom o Srbiji koju je usvojio Evropski parlament se osim posmatračke misije traže i pojedinačne sankcije protiv onih koji krše zakon i ljudska prava.

Upravo je ova tačka privukla najveću pažnju. Reč je o političkoj odluci, koja da bi bila konačna, mora proći još dve instance posle EP, odnosno konačnu reč imaju Savet Evropske unije i zemlje članice. Inače, ovim instrumentom EU previđene su mere poput zabrane putovanja i zamrzavanja imovine i za pojedince i za pravna lica. Uz to, osobama i entitetima iz zemalja EU biće zabranjeno da, direktno ili indirektno, finansiraju subjekte pod sankcijama.

Treba napomenuti da je ovo dug i politički osetljiv proces, a ishod će zavisiti od spremnosti država članica da zajednički pošalju poruku protiv korupcije i zloupotrebe vlasti u Srbiji.