Gradski odbor Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS) Kraljeva izabrao je danas novo rukovodstvo na čijem je čelu Desimir Milojević.
Kako je saopšteno iz te stranke, izbornoj skupštini gradskog odbora prisustvovao je i lider PUPS Milan Krkobabić koji je penzionerima poručio da je PUPS „njihova kuća“.
„Poštovani prijatelji penzioneri Kraljeva, vrata su uvek širom otvorena, dodjite da dogovaramo, planiramo i odlučujemo. Naravno, onako kako mi to umemo čestito i pravedno, u korist svih građana Kraljeva. Tu ćete zateći i vredne poljoprivrednike Raškog okruga, ali i mlade radnike. To je dobitna kombinacija, zajedno smo jači“, naveo je Krkobabić.
Na skupu je rečeno da se odlukom države da od januara 2023. godine penzije prate plate, ostvaruje, 17 godina od osnivanja, „osnovni vrednosni stav PUPS Tri P“ čime se po navodima te stranke, omogućava da penzije učitelja, lekara ili vojnika rastu onoliko koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega.
PUPS Solidarnost i pravda snažno se zalaže za predlog Milana Krkobabića o uvođenju tzv. socijalnih garantovanih penzija od najmanje 100 evra. Ovaj poseban vid socijalnog davanja bio bi namenjen osobama preko 65 godina starosti koje nisu ostvarile pravo na penziju, nisu korisnici socijalne pomoći, nemaju imovinu niti bilo koji drugi vid prihoda. Među njima je najveći broj žena sa sela i ovakav vid davanja bila bi potvrda da im se društvo odužuje za sve što su mu tokom svog životnog veka dale, radeći u domaćinstvu i poljoprivredi.
Prioritet PUPS – Solidarnost i pravda ostaje i oživljavanje zadrugarstva u selima dodelom bespovratnih sredstava zadrugama, uvođenje Garantnog fonda za strateške poljoprivredne proizvode, koji bi doneo nužnu sigurnost poljoprivrednicima, kao i zalaganje za reformu PIO fonda u delu obračuna i uplata doprinosa za poljoprivrednike.
PUPS – Solidarnost i pravda nastavlja zalaganje i za mlade poljoprivrednike inicijativom o dodeli, bez naknade, do 50 hektara državne zemlje koja nije već data u zakup, mladim ljudima koji žele da je privedu nameni i obrađuju.
Borba za radnike nastavlja se pozivanjem stranih kompanija na internu i eksternu korporativnu odgovornost, kako bi naši radnici imali jednaka prava kao i radnici u matičnim zemljama tih kompanija, pre svega kroz korporativne ugovore i participiranje u dobiti preduzeća.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar