0
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji do sada je najkritičniji i najoštriji, smatra predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić i objašnjava da je velika stvar što se jedna firma posebno pominje – slučaja United Media, jer to znači da je EK ozbiljno shvatila problem slobode medija u Srbiji.
U izveštaju piše da je uočljivo “nazadovanje” Srbije, posebno u tačkama koje se odnose na medijima i slobodu medija, te da su zabeleženi napadi, SLAPP tužbe, zastrašivanja i hapšenja novinara.
Podsetimo, Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama, izražava zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na medije, uključujući i procurili snimak razgovora direktora United Grupe Stena Milera i državnog Telekoma Srbija Vladimira Lučića o slabljenju medija koji posluju u okviru kompanije United Media, među kojima je i N1.
“Pominje se jedna firma u izveštaju Evropske komisije – znači da je to ozbiljno shvaćeno. Da je to ozbiljan slučaj”, kaže Diklić za N1 i dodaje da će zemlje članice “dobro razmisliti” o sledećim postupcima.
Ocenjuje i da bi Brnabić i Vučić “najviše voleli kako bi se neki mediji sami uništili”, kako kaže, jer bi tada rekli da nemaju zasluge u tome.
“Ja mislim da vaša kuća, i mnoge druge medijske kuće, dobro znaju i osećaju kako se odnosi režim prema njima, a da ne pričamo o malim medijima na lokalu koje najbrutalnije maltretiraju SNS moćnici”, objašnjava sagovornik N1.
Diklić napominje da se sve što se pominje i u Rezoluciji o Srbiji – vladavina prava, mediji, represija, polarizacija, javna okupljanja, nadstrešnica – kritikuje i u izveštaju EK.
“Očigledno da poslanici u Evropskom parlamentu ipak imaju neki uticaji na Komisiju. Nije samo to, nego su postupci, ali i nepostupanje Srbije po mnogim tačkama dovelo do toga da sada imamo i izveštaj Komisije koji je najkritičniji do sad”,
Uočava zaokret u odnosu EU prema Srbiji, ali da je pristupanje uniji ogromni posao.
“Ovo se tiče građana, ovo se tiče svakodnevnog života, i ekonomije. Kad vi kažete da smo ogrezli u korupciji, da se ne poštuju osnovna prava građana, da se maltretiraju mediji – to je ono što javno mnjenje u EU veoma osetljivo. Ja mislim da je to zaokret, ali je na nama da vidim da li će ova vlast učiniti nešto da se to promeni”, kaže i dodaje da “su se pet zahteva studenata usvojilo, ne bi bilo ovog izveštaja”.
Podseća na reči Marte Kos da će od sada gledati više na primeru preporuka, “jer zakon je tek tekst, treba videti kako će da se primenjuje”.
“Potpuno je jedan kvalitetno novi skok napravljen. Evropska unija, odnosno Komsija, a i zemlje članice motre, mnogo pažljivije šta se radi, a ne šta se priča, od strane vlasti”, rekao je Diklić.
Kaže da je tehnički klaster tri spreman, ali da politički nije, odnosno – “zemlje članice to neće”.
“Da li neko može da zamisli da će Litvanija, Estonija tek tako pustiti da Srbija prihvati klastra tri, ili Švedska, Danska. Švedska je sada bilateralno uvela vrlo jaku opomenu trenutnoj administraciji vlasti”, objašnjava sagovornik N1 i dodaje da se može desiti da i ostale zemlje pođu primerom Švedske i finansije usmere na civilni sektor i medije, umesto na državne institucije.
“Ako oni to urade, zaboravite klaster tri svakako”, zaključuje Diklić.
Osporava i Vučićeve reči da se u izveštaju navodi kako bismo brže ušli u EU da smo uveli sankcije Rusiji i da priznali Kosovo.
“To ne piše. Ne piše uopšte. Piše da treba da se uskladi spoljna politika zemlje sa spoljnom politikom unije”, kaže i dodaje da svi znamo da to podrazumeva odnos Srbije prema Rusiji i Kini.
Smatra da je sasvim sigurno da, i kada bi Vučić promenio politiku prema Kosovu i Rusiji, ne bi se promenio tek tako odnos EU prema Srbiji jer, kako kaže, i dalje ostaje – nasilje na ulicama, korupcija, represija.
***
