0
Zategnuti ili opustiti čvor, tako se može ukratko opisati ono što je verovatno najveća dilema pred kojom se našla Srpska napredna stranka od dolaska na vlast. Zahtev studenata za raspisivanjem vanredenih parlamentarnih izbora je stavila režim pred najveći test do sada, a 15. maj se spominje kao prelomni datum. Naime, to predstavlja rok, kako za studente da sastave svoju listu, tako i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića da raspiše vanredne parlamentarne izbore, tako da oni budu održani najkasnije krajem juna ili početkom jula. Međutim, na osnovu trenutne situacije da se zaključiti da će studenti morati da pređu na "Plan B", odnosno na radikalizaciju protesta, na šta ukazuju i čelnici opozicionih stranaka koji su podržali studentski zahtev za izborima.
Studenti u blokadi su još prošlog ponedeljka objavili da će sastaviti sopstvenu studentsku listu do 15. maja, što je i dan kada očekuju da Vučić raspiše izbore. Trenutno nije najpoznatije ko će se naći na toj listi, ali je koliko-toliko izvesno da su u pitanju nestranačke ličnosti, kao i to da se na toj listi neće pojaviti ni studenti, ni opozicija.
Kako polako ulazimo u šesti mesec blokade fakulteta, budućnost visokog obrazovanja je daleko od prideva izvesnosti, a kraj se samo naslućuje. Za sada je dosta nepoznanica, a redakcija Nove je stupila u kontakt sa fakultetima. Odgovor je ostao u istom maniru, jer nam je rečeno da se i dalje ništa ne zna tačno, te da će svoj spisak kandidata objaviti kroz koji dan.
Mnogo toga zavisi i od režima Aleksandra Vučića. Ukoliko ne bude doneta odluka o raspisivanju izbora, studenti su naveli da će uslediti radikalizacija protesta. A prema mišljenju dela opozicije, ali i analitičara, u ovom trenutku izgleda da smo sve bliži ovom scenariju.
Kolumnista Peščanika Dejan Ilić u svom najnovijem tekstu se bavio upravo datumima potencijalnih izbora, te napominje da je mnogo izvesnije da oni budu održani krajem ove ili možda čak i početkom naredne godine.
„Sve i da režim prihvati predlog i raspiše izbore (a neće, iako bi to za njega bilo najpametnije, samo što smo naučili, od Vučića ne treba očekivati pametne poteze), njih neće biti barem za još dva meseca. U nešto realnijem scenariju, biće potrebno da se obnove snage i organizuje pritisak da režim prihvati ideju o izborima, što znači da je realno da ta priča uzme zamah negde pri kraju ili posle leta. To opet znači izbori pri kraju 2025. ili čak početkom 2026“, kaže Ilić u svojoj najnovijoj kolumni na Peščaniku.
Sličnog su stava i predstavnici opozicionih stranaka koji su podržali zahtev studenata. Tako je kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao da „SNS neće raspisati izbore ako ne bude pritiska“. On je dodao da će Vučić „bežati od izbora koliko god može“, pošto mu rejting pada poslednjih meseci. I predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević je u sličnom tonu komentarisao ovu situaciju, rekavši da Vučić mora biti „nateran da raspiše izbore“. On je rekao da je rejting vladajuće koalicije u „slobodnom padu“ i da Vučić mora biti savladan i nateran da ispuni zahteve studenata i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
U kakvoj političkoj nedomuci se nalazi režim objašnjava Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji kaže da se trenutna situacija dosta razlikuje od “dosadašnjeg impulsa SNS-a”. On kaže da je režim poznat po tome da svaki veći društveni problem rešava izlaksom na birališta, čime ostvare legitimitet, a onda posle četiri-pet meseci aktuelnu krizu smetnu sa strane. Međutim, prema sagovorniku Nove, trenutna situacija je ipak malo drugačija.
“Ovaj put, ta pobeda nije izvesna u stvari i to je ono što brine SNS. Oni vide, ne samo rejtinge, nego i raspoloženje svojih birača koje je dosta negativno i onda im ta izborna arena nije baš sigurno mesto gde bi mogli da profitiraju. Ako izgubite na izborima onda se cela ta ‘kula od karata’ ruši“, objašnjava Bursać.
On navodi da postoji pak drugi, možda i veći problem za njih. Naime, pošto su već razvili taj sentiment u društvu da se vlast menja na izborima, a ne “na ulici”, činjenica da za sada vlast aktivno izbegava tu opciju daje utisak da nisu baš najsigurniji u svoje šanse na istim.
“Sada je taj narativ malo utihnuo, sve se više stiče utisak da izbori za njih nisu više sigurnost. Međutim, kada ste takva stranka i kada ste svojim glasačima to govorili da ste vi nadmoćni i da na svakim izborima pobeđujete, a sada odbijate i izvrdavate raspišete izbore i vaši glasači će početi, a verovatno su već i počeli da se pitaju šta se sada dešava, zašto bežimo od izbora? Tako da to je jedna vrsta tamnog vilajeta za SNS, i da ih raspišu, može se desiti da izgube i da ih ne raspišu, ispašće slabi i gubiće popularnost”, kaže Bursać.
Za sada smo od vlasti u Srbiij dobili samo relativni odgovor da će studentima “uskoro biti ispunjeni zahtev”. Međutim, do pre samo dva meseca se potpuno druga ploča vrtela, kada je vlast kao rešenje krize ponudila izbore, pa i sam datum 8. jun, odnosno da se spoje sa izlaskom na birališta u Kosjeriću i Zaječaru. Takav zahtev je trenutno nemoguće ispuniti, a prvi mogući datumi su kraj juna, odnosno početak jula, ukoliko bi se oni već danas raspisali.
Bursać kaže da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru važni, jer predstavljaju prvi pokazatelj podrške, kako studentima, tako i vlasti. Sagovornik Nove dodatno objašnjava da će ova dva mesta biti i jedna vrsta poligona, gde će vladajući režim moći da vidi “kakva će biti reakcija na eventualne izborne manipulacije”.
Upitan o potencijalima studentske liste, sagovornik Nove kaže da je mobilišuća snaga ove opcije već očigledna, čim SNS nije munjevito odgovorio raspisivanjem izbora. Međutim, pored tog pokazatelja, ima i jedan “malo skriveniji”, koji možda ima još veću mogućnost da dočara pred kakvom se situacijom nalazi režim.
“Meni je još jedan značajan pokazatelj to da smo ranije stalno viđali periodično da SNS kroz medije bliske sebi objavljuje nekakva istraživanja javnog mnjenja gde su oni mnogo jaki, a opozicija je razbijena u ‘param parčad’. Toga nemau poslednja tri meseca. Sigurno je da ta lista (studentska) može da računa na veliki broj ljudi, jer ona ne računa više samo na tradicionalne opozicione birače, već na mnogo širi deo društva”, zaključuje Bursać.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
