Analiza uticajne fondacije "Karnegi": "EU ne može da ostane neutralna pred autoritarnim tendencijama Vučića"

U tekstu pod nazivom "Povratak srpskog autoritarizma"  piše da je kod nekih Srba "sat" vraćen u vreme kada je vladao Slobodan Milošević.

“Ako je verovati grubim naslovima u tabloidima i na popularnim tevelezivijskim kanalima, rat se vratio na prostor bivše Jugoslavije. Srbija i dalje vodi borbe protiv kosovskih Albanaca, Bošnjaka i povremeno Hrvatske, ali i drugih zemalja”, objašnjava autor teksta Bečev.

Kao drugi primer za povratak u period vladavine Slobodana Miloševića autor koristi argument iz devedesetih prema kojem zvanični Beograd veruje da “perfidni” Zapad pomaže "petokolonaše u Beogradu".

“Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora 17.decebra insinuirao je da se važna država umešala nabrutalnije u izbore (prikriveno pominjanje Nemačke)”, stoji dalje u tekstu.

Autor podseća da se premijerka Ana Brnabić zahvalila ruskim službama bezbednosti što su upozorile Vladu šta se sprema u Beogradu.

“Za opoziciju, žestoko policijsko razbijanje protesta 24. decembra definitivno podseća na Miloševića”, navodi se dalje, a posebna pažnja posvećena je fantomskim biračima i onim koji su uvezeni iz Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske.

Karnegi Evropa podseća da faktor Kosova igra veoma bitnu ulogu.

"U nekim ranije slučajevima, EU bi verovatno radije delovala neutralno. Vučić je izazov za EU i kao partner. Iako je Srbija parlamentarna republika, predsednik je već dugo na čelu države, zbog čega je činjenica da bi se malo ko u Briselu kockao zbog škakljivih pregovora sa Kosovom", objašnjava se dalje u analizi Karnegi Evrope i dodaje:

“Vučić može da odluči da se ponove izbori u Beogradu i da ovaj put igra poštenije, ali to ne garantuje proboj Srbije protiv nasilja u prestonici. Izbori na republici su manje verovatni, ali ako do njih dođe, SNS bi mogao da trijumfuje. Stranka ima 800.000 članova u zemlji koja broji manje od sedam miliona stanovnika. To je velika klijentelistička mašina koja omogućava pristup raznim poslovima”,navodi se.

Na kraju analize autor podseća da je Fridom haus još 2019. godine klasifikovao Srbiju kao hibridni režim.

“Dobra vest je što Srbija ima još mnogo demokrata koji EU vide kao saveznika. Loša vest je, međutim, da oni u zemlji nemaju prednost. Najviše su mogli da se nadaju jeste pobeda u Beogradu, podvih koji je antimiloševićevska opozicija postigla u novembru 1996. godine”, zaključuje se.