Aleksandra Kapri iz Fridom hausa o padu sloboda u Srbiji: "Vlast namestila izbore, imamo dokaze"

Izveštaj Fridom hausa pokazuje pad sloboda u Srbiji i to konstantan u poslednjih 10 godina. Sada ima 57 poena od ukuponih 100, dok je na primer 2017 imala 76 poena. Izveštaj Fridom tako Srbiju svrstava među zemlje poput Sireja Leonea, Nikaragve i Rusije.

Srbija je najviše nazadovala ove godine u Evropi kada su u pitanju politička prava i građanske slobode, ukazuje Kapri.

"Dakle vidimo taj stalni pad, otkad je Srbija svrstana u grupu delimično slobodnih zemalja 2019. godine. Sada je pala za tri poena u jednom od najvećih padova u istoriji Srbije", ističe za N1.

Kako dodaje, za taj pad postoje tri glavna razloga. Prvi razlog je, kako objašnjava, izborno okruženje koje je značajno ugroženo.

"U 2023. je postalo jasno da je država zarobila institucije koje bi trebalo da budu nezavisne, a koje treba da se bave nadgledanjem izbora. Njih je zarobila vladajuća stranka i cela Vlada. Ne mislim tu samo na izborne komisije, već i na Agenciju za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, dakle institucije koje treba da postave temelje slobodnih izbora, i samim tim građani nisu mogli da dobiju slobodne i fer izbore što je jedno od osnovnih demokratskih prava", ističe Kapri.

Drugi razlog je, kako dodaje, nedostatak transparentnosti u radu Vlade.

"Već nekoliko godina je jasno da Vlada ne obaveštava relevantne učesnike političkog procesa o ekonomskim ugovorima, javnim nabavkama, infrastrukturnim projektima. Najbolji primer za to vam je projekat Beograd na vodi. Građani ne mogu da dobiju informacije o tome kako se donose najvažnije odluke u njihovo ime i uslovi pod kojima su određeni dogovori sklopljeni takođe nisu dostupni javnosti", podseća predstavnica Fridom hausa.

Treći razlog su napadi na aktiviste, građansko društvo, opozicione političare, koji su, kako ističe sagovornica N1, sad sve brutalniji u odnosu na raniji period.

"Imamo saznanja da se neki od tih ljudi i prate, dakle stvoreno je okruženje u kom građani ne mogu da se osećaju sigurno, gde mogu da osete nelagodu kad učestvuju u javnim dešavanjima, gostuju u medijima. Sve se više plaše da ulaze u bilo kakve diskusije o najvažnijim pitanjima, i strahuju da će biti posledica ako pričaju protiv vlasti", kaže Kapri.

Podseća da je Fridom haus Srbiju svrstao u grupu delimično slobodnih zemalja 2019. godine, i da je ta odluka potpuno logična ako se pogleda 2023.

"To smo obrazložili zloupotrebom izbora i manipulacijom medijima. Vučić je konsolidovao svu moć i izašao iz nadležnosti predsednika. Dakle, vladajuća stranka i predsednik imaju deo odgovornosti za nastavak pada sloboda u Srbiji", podvlači Kapri.

"Građani najveći gubitnici izbora"

Govoreći o izborima koji su u Srbiji održani 17. decembra prošle godine, Kapri ističe da postoje dokazi i činjenice o neregularnostima.

"I svaka čast lokalnim posmatračima što su uspeli to da dokažu. Oni su neprestano nadgledali sve ono što je prethodilo izbornom danu, i sam izborni dan, i imamo izveštaj ODIHR-a koji potvrđuje njihove nalaze. Znamo svi šta se desilo", navodi.

U izveštaju ODIHR-a, kako kaže, ne nalaze se nove preporuke, ali "Vlada na njih odgovara tako kako odgovara".

"Znamo da su građani najveći gubitnici ponovo jer ne mogu normalno da ostvare svoje najosnovnije demokratsko pravo jer je vlast namestila proces i pre izbora, i na sam dan izbora", podseća Kapri.

Brisanje granice između države i vladajuće partije se, prema njenim rečima, najbolje se vidi u medijima.

"Savetujem građanima da pogledaju na primer izveštaj Crte u kom se pominje ta zarobljenost medija, ta poptpuna dominacija vladajuće stranke. U jednoj od statistika se navodi da je Vučić, za 12 meseci, 300 dana pojavljivao pred medijima. Dakle, ako ste građanin Srbije i uključite Pink nije jasno da li vam se on obraća kao predsednik svih građana zemlje ili kao političar koji je u kampanji. U sadašnjem medijskom okruženju to je vrlo nejasno, i to sve utiče i na izbore", upozorava Kapri.

Podseća i na oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ističiću da je taj slučaj bio "šokantan za sve" i samo govori "kako se taj trend akumulira".

"To je dobro pitanje i slučaj Ćuruvije je bio šokantan za sve, i samo govori kako se taj trend akumulira. Kada je reč o medijima, ne govorimo samo o pokrivanju aktivnosti isključivo vladajuće stranke, već su tu I napadi na novinare, vređanje novinara od strane vladajuće većine i pojedinih medija. Prete im tužbama, krivičnom odgovornošću, postoji duga lista razloga da brinemo za bezbednost novinara, a to onda utiče i na povećanu autocenzuru, uredničke pritiske. I ta praksa se poklapa sa zarobljenošću drugih institucija koje bi trebalo da budu nezavisne, poput sudova", kaže Kapri.

Nezavisnost sudstva u Srbiji se, kako podseća, dovodi u pitanje već neko vreme.

"Jak je politički uticaj na sudove, posebno u ovim većim slučajevima. Političari prečesto komentarišu njihov rad i prelaze granicu. Dakle, nisu ispunjeni standardi u Srbiji. I otuda i taj pad indeksa sloboda, jer su institucije zarobljene, što znači i manje sloboda za građane. Vlada bi trebalo da se pobrine za to", poručuje sagovornica N1.

***

BONUS VIDEO - 7 na N1: Neka kampanja počne, ako je ikada i prestajala