Alarmantno upozorenje iz Evropskog parlamenta posle novog šamara koji je Srbija dobila

Ovo njegovo upozorenje dolazi nakon što je Evropski parlament izglasao Izveštaj o sprovođenju zajedničke spoljnje i bezbednosne poltike EU u kom se kao uslov za napredak u procesu evrointegracija traži uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.“To je pre svega na neki način poruka Srbiji da ako stvarno želi da uđe u EU i da proces pregovora o ulasku u EU ide pravim putem, onda treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. U suprotnom, ja se plašim da će Srbija ići putem Turske koja je kandidat za članstvo više od 30 godina, a nikako da postane”, navodi Grošelj za naš portal.On kaže da ukoliko Srbija ne promeni svoj spoljnopolitički stav, možda neće doći do zvanične blokade, ali neće biti otvarana nova poglavlja u pregovorima.“To u stvari znači da nema napretka u pregovorima i da se put Srbije prema EU ustvari zamrzava. Srbija će biti u poziciji kandidata za članstvo sledećih nekoliko godina, jer se stvari u Ukrajini se verovatno neće srediti i neće se izaći sa prihvatljivim rešenjem vrlo skoro”, ističe Grošelj.On dodaje da će Srbija time postati talac ukrajinske krize, koja će se rešavati u narednih nekoliko godina.“Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da polako krene sa procesom usklađivanja svoje spoljne politike sa poltikom EU. U suprotnom, plašim se da će doći defakto zaustavljanja pregovora za članstvo u EU. Srbija bi zbog neusklađivanja spoljne politike mogla postati kolateralna šteta ruske invazije na Ukrajinu. Zboga će pregovori defakto biti zamrznuti, a u praksi će to značiti da se neće otvarati nova poglavlja u pregovorima”, kaže Grošelje i dodaje da je to za Srbiju vrlo loše, jer se ne zna koliko će dugo rat u Ukrajini trajati i kakva će biti konačna rešenja.Podsećamo, u rezoluciji koja je danas usvojena u EP izražava se žaljenje zbog niske usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine.“(EP) naglašava važnost potpunog usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana s spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno politikom sankcija trećim zemljama; žali zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine”, piše u izveštaju.

Kao i u prethodnim dokumentima koji je usvojio Evropski parlament, i u ovom se iznosi stav pod kojim bi uslovima Srbija trebalo da otvori nova pregovaračka poglavlja. I nije reč samo o odnosu prema Rusiji.“EP ponavlja svoje stajalište da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo otvoriti tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom; podseća da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU”, piše u usvojenoj rezoluciji.BONUS VIDEO Srbija i Mađarska - istinsko prijateljstvo dve države ili zajednički prkos ostatku Evrope?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=srbijaimaarskaistinskoprijateljstvodvedraveilizajednikiprkosostatkuevrope-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4799835"]