Ako niste primetili predsednik je već odgovorio poslanicima EP, ovo je njegov način da kaže "ne" Evropi

Nova Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji velikom većinom glasova usvojena je 22. oktobra. Mnogi je nazivaju nikad oštrijom kritikom aktuelnog režima. Međutim, čini se da to nije dovelo do preispitivanja odluka niti načina na koji Srpska napredna stranka vlada Srbijom. Štaviše, odgovor Aleksandra Vučića još jednom potvrđuje da je evropska budućnost Srbije, na začelju njegovih prioriteta.

Tako se recimo, u tački 17 Rezolucije osuđuje otvoreno mešanje Ruske Federacije u srpske proteste putem dezinformacija njenih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, tvrdeći da je reč o „obojenoj revoluciji“ koju podržava Zapad. U okviru ove tačke izražava se i zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa i upotrebe termina “Velika Srbija“ i “Srpski svet“, koje su u prošlosti promovisali pojedini članovi srpske vlade. Podseća se da za takvu retoriku nema mesta u odnosima EU-Srbija i da to narušava regionalnu stabilnost.

Kakav je bio odgovor Srbije pod vlašću Aleksandra Vučića?

U nedelju je u Beogradu održana Osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva. Ono je zvanično registrovano u avgustu 2025. godine kao udruženje građana, čiji je zakonski zastupnik Aleksandar Vulin, bivši ministar policije i direktor BIA koji je ujedno izabran i za predsednika Saveta beogradske podružnice. Predsednik društva je Sergej Nariškin, direktor ruske obaveštajne službe.

A sećamo se kako je izgledalo kad su Vulin i ruske službe ranije sarađivali. Podsećamo na aferu iz 2021. godine, kada je upravo Vulin organizovao praćenje i prisluškivanje ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega su pohapšeni i osuđeni na dugogodišnju robiju.

U razgovorima za Novu jedan od opozicionara koji je kasnije uhapšen i osuđen, Vladimr Kara-Murza, a zatim i advokat Dimitrij Zahvatov, izrazili su uverenje da je sve namenski rađeno i da su srpske službe to činile po nalogu tadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina.

“Vulin se pokazao kao verni pas Putinovog sekretara Nikolaja Patruševa. Svi naši razgovori na skupu su snimljeni. Nedelju dana nakon našeg skupa, Vulin je doputovao u Moskvu i lično je doneo Nikolaju Patruševu transkripte naših razgovora, a krajem istog meseca, moj prijatelj, kolega i koorganizator skupa u Beogradu, Aleksej Pivovarov je uhapšen“, ispričao je tada Zahvatov.

Da Rusko istorijsko društvo nije samo Vulinova igrarija, već da iza toga stoji saglasnost države, potvrđuje i to što su Osnivačkoj skupštini prisustvovali i ministar policije Ivica Dačić, patrijarh Porfirije, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.

Šta je još režim u Srbiji pripremio kao odgovor na Rezoluciju EP?

O Ćacilendu i pomilovanjima

U tački 12 Rezolucije osuđuju se postupci članova vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo naknadno širenje na plato ispred Narodne skupštine.

“Ozbiljna je zabrinutost zbog brojnih izveštaja da je vladajuća stranka mobilisala osobe sa kriminalnom prošlošću u aktivnostima kontraprotesta, koje napadaju demonstrante pirotehnikom, dodatno eskalirajući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji”, navodi se u Rezoluciji.

Istog dana kada je usvajana Rezolucija, u kampu ispred Skupštine Srbije došlo je do pucnjave i požara. Jedan čovek je ranjen, a drugi uhapšen i vrlo brzo se oglasio predsednik koji je rekao da je u pitanju teroristički napad, te da iza svega stoji politika. Vučić je tada javnosti prikazao i iskaz osumnjičenog za napad, kojeg snima policiajac dok sedi u marici. Tako nešto do sada nije bila praksa.

Nakon toga pojedini predstavnici opozicije su ocenili da je incident izrežiran, kako bi se skrenul apažnaj sa same Rezolucije.

Na posletku, u toj Rezoluciji pod brojem 12, osuđuje se proizvoljna upotreba predsedničkih pomilovanja za lica osuđena ili procesuirana zbog nasilja nad studentima i drugim građanima koji učestvuju u mirnim protestima. EP je ocenio da takve radnje predstavljaju direktno mešanje u pravdu i ozbiljno podrivanje vladavine prava.

A šta radi Aleksandar Vučić?

U programu televizije sa nacionalnom frekvencijom kreće u još jednu odbranu devojke koja je tokom protesta u Beogradu, 24. januara, automobilom udarila i teško povredila studentkinju, a koju je nešto kasnije pomilovao.

Predsednik Srbije je istakao da je njoj "uništen život", da nije uradila ništa pogrešno ni protivzakonito, a da udarenoj studentkinji nije ništa.

Ta studentkinja, za koju predsednik kaže da joj nije bilo ništa, ovako je to “ništa” objasnila:

“Kasnije su mi rekli da sam se onesvestila, da su me ušili na dva mesta na lobanji, da imam naprsnuće kosti lobanje, hematom između naprsnuća i mozga, da mi je curila krv iz uveta, ne sećam se ničega od trenutka pada“.

Komentarišući sve nabrojano, urednik portala „European Western Balkans“ Nemanja Todorović Štiplija za Novu kaže da je režim u Srbiji, po svemu sudeći, odlučan da potpuno ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta.

Izvesno je da će EP opet reagovati

“Ponašanje provladinih medija, koji su rezoluciju ili prećutali ili je sveli na karikaturalne napade na evropske poslanike, najbolje pokazuje stav vlasti prema ovom dokumentu. Izjava predsednika Republike da su „evropski poslanici patološki lažovi i teško oboleli“ zapravo je dovoljno jasna poruka o tome kako se u Beogradu doživljava Evropski parlament i evropske vrednosti, kao neprijatelji, a ne kao partneri”, kaže Štiplija i dalje navodi:

“Formiranje Ruskog istorijskog društva u Beogradu, na čijem čelu se našao Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, samo je još jedan demonstrativni čin političkog prkosa Briselu. Teško je poverovati da se takvi događaji organizuju slučajno, pogotovo ako znamo da se u tački 17. rezolucije upravo osuđuje ruski uticaj i korišćenje narativa „srpskog sveta“. Sličan obrazac vidljiv je i u reakcijama na druge delove rezolucije, od predsednikovih komentara o pomilovanjima, do pokušaja da se incident u Ćacilendu predstavi kao „teroristički napad“. Sve to ukazuje da se vlast ponaša kao da je cilj da se svaka preporuka iz Brisela ismeje, izvrne i obesmisli”.

Poruka koju vlast na ovaj način šalje Evropi je jednostavna, smatra Štiplija.

“Vaše odluke nas se ne tiču”.

No, ta demonstracija „suverenosti“ ima cenu, smatra on.

“Srbija je već pod pažljivim nadzorom evropskih institucija, a takvi potezi samo jačaju argumente onih u EU koji smatraju da je evropski put Srbije odavno blokiran, ne zbog birokratije u Briselu, već zbog nedostatka političke volje u Beogradu. Već danas i sutra, u Beogradu se održava zasedanje zajedničkog Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, na kojem učestvuju poslanici Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije”, navodi Štiplija i zaključuje:

“Sasvim je izvesno da će evropski poslanici, koji će učestvovati na ovom zasedanju u Domu Narodne skuštine, reagovati – ne samo na uvrede koje im je uputio predsednik Republike, već i na niz događaja koji su se od usvajanja rezolucije do danas odigrali, a koji pokazuju da vlast u Srbiji ne samo da nije spremna da ispuni preporuke iz rezolucije, već je odlučna da ih javno ismeje”.