1
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti javno su obelodanili da su spremni da prihvate francusko-nemački plan, s tim što srpska strana prethodno zahteva formiranje Zajednice srpskih opština. Prema dokumentu koji je nedavno procurio u kosovskim medijima, predviđeno je da se u osnivanje ZSO krene 15 dana nakon potpisivanja sporazuma. U takvim okolnostima evropski posrednici zakazali su sastanak Vučića i Kurtija za 27. februar, za tačno 7 dana. Diplomata Ivo Visković navodi za “Novu” da se može očekivati da će taj sastanak biti izuzetno dug i da bi mogao da se poredi sa onim kako se bira papa - čekajmo sve dok se ne pojavi beli dim.
Šta se tačno nalazi u poslednjoj verziji francusko-nemačkog plana, odnosno evropskog predloga o Kosovu, i dalje je nepoznato, ali je sada nesumnjivo da su sa tim dokumentom saglasani i Beograd i Priština. To je pre dva dana, uključujući se iz Minhena, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Upravo taj dokument, koji bi ukoliko bude potpisan trebalo da nosi naziv “osnovni sporazum Srbije i Kosova”, biće glavna tema sastanka Vučića i Kurtija, koji je zakazan za 27. februar u Briselu.
1
1
0
„Srbija je spremna da radi na svemu što je rekla da će da radi – na implementaciji francusko-nemačkog sporazuma i svega drugog, ali znate kakav je redosled poteza i kako stvari idu“, poručio je Vučić uključujući se za TV Pink iz Minhena, gde je razgovarao sa najvišim evropskim zvaničnicima.
On je govoreći o sastanku sa Kurtijem u Briselu istakao da mora da se razgovara o Zajednici srpskih opština.
„Da li ćemo moći da se spremimo ili ne – ja sam rekao da sam za razgovore uvek spreman, ali zna se o čemu mora da se govori – to je Zajednica srpskih opština“, rekao je Vučić, a preneo Kossev.
Kosovski premijer Aljbin Kurti ranije je izjavio da prihvata francusko-nemački plan, navodeći da je reč o ponudi “uzmi ili ostavi”. Iako je osnivanje ZSO ultimativni zahtev međunarodne zajednice (SAD i EU), Kurti je obraćajući se poslanicima u kosovskoj skupštini rekao da je za to postoji šest uslova. Među tim uslovima je i međusobno priznanje Srbije i Kosova.
Međutim, nedavno je kosovska televizija Dukađini predstavila Aneks Mape puta ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koja je sastavni deo predloženog sporazuma. Tim dokumentom se između ostalog predviđa da u roku od 15 dana posle potpisivanja sporazuma upravljački tim mora da predstavi nacrt Sporazuma o osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
„Čekajmo dok se ne pojavi beli dim“
Takođe se navodi da se strane obavezuju da će statut (ZSO) dogovoriti u ubrzanom roku.
Ivo Visković, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da je očito da međunarodni posrednici žele da se proces ubrza. On navodi da se 27. februara može očekivati jedan izuzetno dug sastanak.
“Taj sastanak bi po svoj prilici mogao da se poredi sa onim kako se bira papa – čekajmo sve dok se ne pojavi beli dim. Ali, nisam ubeđen da to zaista i može da se ostvari u praksi, jer su stavovi dve strane i dalje jako udaljeni. Nisu napravljeni komprimisi koji bi omogućavali da se usvoji bilo kakav dokument. Mislim da se neće tako lako dogoditi da jedna i druga strana prihvate. Ili će jedni prihvatiti, a drugi neće, ili neće obe strane”, smatra Visković.
Na naše podsećanje da je Vučić izjavio da je spreman da implementira sporazum, pod uslovom da bude formiran ZSO, sagovornik “Nove” navodi da je to logično, jer ta obaveza potiče iz dokumenta starog 10 godina.
“Deset godina kosvska strana nije realizovala svoju obavezu i mislim da je sasvim u redu da se to postavi kao uslov”, kaže Visković.
Posle susreta u Briselu na najvišem nivou uglavnom je dolazilo do nekih dogovora, a naš sagovornik kaže da u ovom slučaju to ne mora da bude tako, jer ima mnogo mogućih komplikacija.
“Mislim da niko ne može reći da će se odvijati po nekim uobičajenim standardima za diplomatske susrete, jer postoje veliki problemi koji su kroz istoriju rešavani na takav način, a nisu uspeli da se reše. Nije lako ni onim koji u tom trenutku pregovaraju, a naravno ni njihovim državljanima da se saglase sa drugom stranom, koja ima dijametralno suprotne stavove. Potrebno je da i jedna i druga strana imaju osećaj da su nešto dobili i nešto izgubili. Ako jedni dobiju sve, a drugi ništa, teško je i pregovaračima, a naravno i javnom mnjenju prihvatiti takav nazovi kompromis”, ističe Visković.
BONUS VIDEO Francusko-nemački predlog o rešenju za Kosovo prilika da obe strane proglase pobedu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
