0
Raditi posao koji voli za Nemanju Tarića iz Užica je godinama unazad bio izazov. Posle trinaest godina rada u policiji, odlučio je da skine plavu poliijsku uniformu i pripaše berbersku kecelju. Policijjski opasač zamenio je makazama i drugim berberskim alatom. Sada kaže radi konačno nešto kreativno, posao u kome uživa i u kome je svaki dan drugačiji a svaka mušterija novi izazov.
PROČITAJTE JOŠ
Užička gospoda je dobila mesto koje im pripada a Užičanke muškarce novog stila i navika. Trinaest godina Nemanja je bio policajac, na početku zadovoljan a kasnije posao koji je radio sve manje je bio deo njega. Rešen da radi nešto drugo oprobao se i u inostranstvu. U Rusiji je radio na građevini, na Aljasci u fabrikama za preradu ribe ali ga ti poslovi nisu odvojili od uniforme.
„Vremenom je došlo do zasićenja policijskim poslom, dostamisli i ideja je prolazilo kroz glavu. U odnosu na period kada sam počeo da radim, situacija se promenila za 360 stepeni. Ljudi se menjaju, vremena se menjaju i sistem takođe, sve to je počelo da stvara pritisak i nezadovoljstvo, previše se traži a premalo daje. Dosta toga sam video i u inostranstvu, razne ideje su mi padale na pamet ali ni jedna nije bila posebno revolucionarna. Bio sam strpljiv i znao da će se nešto dogoditi jer sam intenzivno mislio o promeni“, priča za portal Nova.rs bivši policajac Nemanja Tarić.
Tragao je za idejama, nečim novim i drugačijim a da se upusti u berberski zanat bila je ideja njegove supruge. Prvo je bio plan da se ona bavi time a kada su razmotrili sve okolnosti i otišli u Sarajevo po više informacija, zaključili su da je najbolje da tim putem krene baš on. Nikada ranije se nije oprobao u ovom zanatu a sada ga radi kao da su iza njega godine iskustva.
„Trebalo je proći obuku, otišli smo u Sarajevo i upoznali se sa momcima kod kojih sam kasnije tri meseca bio na obuci. Na obuku u Sarajevu prvo smo krenuli ja i Đorđe a onda su nam se pridružila moja braća od strica i ujaka Stefan i Filip. Posao smo oformili u okviru familije što za mene ima dodatni značaj jer sam u startu mogao da se oslonim na ljude kojima verujem. Posle obuke vraćamo se u Užice, otvaram salon i počinjemo da radimo“, kaže Nemanja.
Užička gospoda dobila je nešto potpuno novo u gradu na Đetinji, salon namenjen isključivo muškarcima. Prve mušterije dolaze zbog šišanja, uređivanja brade i brijanja a kako je vreme prolazilo počeli su da koriste i sve druge usluge koje im ovo mesto nudi. Tu je depilacija lica, čišćenje dlačica koncem i plamenom,piling lica, crnu masku ali i tretman koji nije bilo kakav već kraljevski. Posle svoh tretmana muškarcima su na usluzi masaže stopala, leđa, ruku i glave. Za takav tretman treba izdvojiti oko dva sata a Užičani se polako navikavaju da odvoje vreme za sebe i svoju negu. Dosta je onih koji na ovo mesto dolaze redovno.
„Ovo je pre svega jedna inovativnost koja nam daje mogućnost da držimo do sebe. Jednog muškarca, pored stila, čini održavanje higijene, oblikovanje brade, frizura, jedna sveukupna urednost koju vremekoje nam ideu susret, stavlja u prvi plan. Svaki mukarac mora da vodi rauna o sebi. Studiram u Beogradu ali svaki moj dolazak kući podrazumeva posetu ovom mestu“, rekao nam je u berbernici jedan Ljubomir.
Kada jedan muškarac zbog nege i izgleda ide u muški salon, sve je lakše i drugačije. Nije bilo baš sve jedno zbog toga ići u ženske salone, sam Nemanja kaže, o čemu mu svedoče i njegove mušterije, nije to muškarcima bilo prijatno. Još uvek živimo u svetu predrasuad, pa kada bi muškarac došao u ženski salon na piling ili depilaciju, podjednako bi bilo nezgodno i ženama i muškarcima. Kod njih je sve, kako kaže, dosta opuštenije i veselije jer mušakrci jedan drugog najbolje razumeju, manje je stida i neprijatnog osećaja.
Od veštih momaka, koji rade kao da se se u berbernici rodili, saznali smo da je kozmetika koju koriste od posebnog značaja za usluge koje pružaju i da tome poklanjaju posebnu pažnju. Rekli su nam da je brada dosta zahtevnija od kose te da se za pranje nikada ne koristi jedan šampon. I muška kosa ume biti suva ili masna, brada i koža takođe, tako da se sa posebnom pažnjom posvećuju svakom svom klijentu.
Muškarci koji čekaju svoj red, jer zakazivanja nema, mogu popiti kafu, odigrati Sony Playstation a u salonu je uvek veselo i zabavno uz dosta šale, priča o fudbalu i naravno ženama. Atmosfera je malo drugačija kažu, kada neka dama čeka svog sina ili supruga ali i džentlmensko ponašanje im nije strano.
