Nedavno hapšenje "vračaraca" poprilično je podsetilo javnost na pad klana Veljka Belivuka i Marka Miljković. Obe kriminalne grupe su "pale" zahvaljujući prikupljenim Skaj dokazima, ali i činjenici da su imali istog šefa, vođu kavačkog klana Radoja Zvicera, međutim suštinska razlika između dve ozloglašene grupe bila je sama organizacija i delokrug poslova.

I dok je šira javnost u Srbiji godinama unazad dobro znala za ime Veljka Belivuka, te da je na južnoj tribini Partizanovog stadionu predstavljao strah i trepet, o “vračarcima” i njihovom vođi Nikoli Vušoviću, zvanom Ludi i Ćopavi Džoni, malo se znalo, sem u policijskim krugovima.

Klan Belivuk-Miljković nastao je iz navijačke frakcije “Iz Principa”, nekada “Janjičara”, a same vođe su redovno viđane u javnosti, najčešće na tribini.

Iz navijačke grupe nastala je moćna organizovana kriminalna grupa koja je godinama terorisala građane Srbije. Koliko su bili prisutni u medijima najbolje ilustruje slučaj kada su mučili navijača Radeta Petrovića, a potom snimak objavili na društvenim mrežama.

Dok su godinama unazad Belivukovi ljudi javno činili zlodela, ne odgovarajući za to, jedna grupa je za to vreme iz senke radila i zarađivala velike svote novca.

Reč je upravo o “vračarcima”. Nisu se pojavljivali u medijima, a retko kada su pripadnici njihove grupe punili stupce hronike u sprskim medijima.

Dok se grupa Veljka Belivuka mahom bavila ubistvima i prodajom droge, “vračarci” su bili usmereni na “finije poslove”.

Oni su se, prema nezvaničnim navodima, najviše bavili zelenašenjem, ali i reketiranjem i odatle su imali velike prihode.

Prilikom hapšenja kod njih su zaplenjeni kriptovani telefoni, oružje, ali i velika svota novca. Ovaj klan slovi za jednu od bogatijih kriminalnih grupa u Srbiji.

Iako je bilo navoda da je i klan Belivuk reketirao ljude, Džonijeva grupa nesumnjivo ima prvenstvo u tome.

Nesumnjivo su ove dve grupe imale drugačije i organizacije unutar klana.

U klanu Belivuk-Miljković praktično nije postojala hijerarhija, već su za sve isključivo pitale vođe klana. Ostali pripadnici slepo su slušali njihova naređenja.

Sa druge strane, “vračarci” su itekako imali razrađenu podelu poslova. Iako je vođa, zvanično, bio Vušović, postojali su ljudi koji su zaduženi za finansije, ali i organizaciju poslova i logistiku.

Jedna stvar i jednom i drugom klanu bila je zajedniča. To su monstruozna ubistva koja im se stavljaju na teret. Ipak, i kod njih su postojale razlike.

Klan Belivuk-Miljković je svoje žrtve mamio u “kuće strave“ u Ritopeku i Surduku, u koje su ih monstuozno ubijali žrtve. Žrtve su tamo mučili, mleli, pa ostatke njihovih tela bacali u Dunav.

“Vračarci” su mahom ubijali žrtve iz vatrenog oružja, uglavnom u sačekušama i njihova tela ostavljali na ulicama.

BONUS VIDEO: Prekinuto ročište Belivukovoj grupi. Branioci traže izuzeće svih tužilaca, pa i Zagorke Dolovac