Uskoro zakon o nestalim u ratovima devedesetih

Za predsednika Radne grupe izabrana je ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Darija Kisić Tepavčević, koja je istakla da je inicijativu o donošenju ovog zakona pokrenula Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih ili poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, a da je tu inicijativu podržao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je dao predlog da se krene u izradu zakona.Prema njenim rečima, događaji devedestih godina prošlog veka nažalost obeležila su društvena dešavanja u zemljama Zapadnog Balkana koje su ostavile trajne posledice na živote ljudi koji se osećaju i danas, a veliki broj lica koji se vode kao nestala po prestanku oružanih sukoba sa pravom se smatraju jednom od najtragičnijih posledica.

Kisić Tepavčevićeva je oceniola i da bi donošenje zakona regulisalo problematiku nestalih na sistemski, sveobuhvatan i multidisciplinaran način."Zakon nam je potreban imajući u vidu da do sada pravni poredak Srbije nije regulisao problematiku nestalih lica, odnosno nije bila prepoznata kategorija prinudno nestalog lica kao žrtve, niti po tom osnovu prava porodica prinudno nestalih, niti stradanja civila koja su se dogodila u vreme oružanih sukoba", rekla je ministarka.Zahvalila je ministrima Vlade Srbije, državnim institucijama, nevladinim organizacijama, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, UNDP-u koji će podržati inicijativu za izradu ovog zakona.Za zamenika predsednika Radne grupe postavljen je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, koji je naveo da će predstojeći period iskoristiti da se sprovedu sve aktivnosti kako bi na jesen zakon mogao da uđe u skupštinsku proceduru."Ovo je kompleksan zakon, treba da obuhvati mnogo toga što je atipično", kazao je Odalović i naveo da prema evidenciji Međunarodnog komiteta Crenog krsta 35.021 osoba se vode od kraja oružanih sukoba kao nestala lica, a da se na današnji dan 10.006 osoba vodi kao nestalo.Odalović je podsetio da je Srbija imala samo jedan period sukoba na svojoj teritoriji, 1999. godine, kada je bilo NATO bombardovanje."Naša južna pokrajina, Kosovo i Metohija, najbrutalnije je bila napadnuta i tamo imamo najveći broj nestalih lica, kako u periodu tokom bombardovanja, tako i u periodu posle toga", kazao je Odalović.

Koordinator aktivnosti Radne grupe biće predsednik Upravnog odbora Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač, koji je naveo da je dosta porodica nestalih lica upoznao.

"Oni i danas čekaju, neki i po 20 godina, i još uvek veruju da će im se njihovi najmiliji vratiti. Ovo je sada pitanje kada će se priznati status žrtve porodicama, kada će se ovo društvo solidarno odnositi prema njima i kada će se stvarno preći sa reči na dela", istakao je Pjevač.Podsećajući da se sada traži više od 10.000 nestalih, od čega je više od 4.000 srpske nacionalnosti, Pjevač kaže da će biti teško ih pronaći s obzirom da je dosta vremena prošlo, tragovi su zametnuti, a pojedini svedoci su umrli.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram