0
Skoro 13 tona kokaina oduzeto je u akcijama evropskih policija proteklih dana, a svakoj od tih zaplena bilo je zajedničko to što su u direktnoj vezi sa drogom bili državljani Srbije. Najpre su Srbin i Hrvat uhapšeni u Španiji zbog transporta 7 tona kokaina iz Južne Amerike ka Evropi, zatim je u Beogradu uhapšen begunac iz brazilskog zatvora, potom je vrtoglavih skoro 10 tona zaplenjeno u luci Alhesiras na jugu Španije, a veruje se da je vlasnik skupocenog belog praha ovog puta bio "balkanski kartel". Iako su nekada obavljali poslove nižeg ranga, poput obezbeđenja i kurira, ovdašnji kriminalci postali su vodeći u poslu transporta ogromnih količina droge koji stiže u Evropu.
Srbin i Hrvat, čiji identiteti nisu zvanično saopšteni, uhapšeni su početkom nedelje nakon što je u velikoj akciji Evropola kod Kanarskih ostrva zaplenjeno 700 kilograma kokaina. Tovar je pronađen na jednom brodu koji je policija mesecima osmatrala, a prilikom privođenja, kod osumnjičenih su nađeni telefoni putem kojih su upravljali pošiljkom. Upravo ti telefoni bili su kobni jer su u njima pronađeni dokazi koji nesumnjivo dvojicu privedenih povezuju sa ovim „poslom“.
„Agenti su došli do informacija da je jedna osoba, inače italijanski državljanin, povezana sa poznatom italijanskom kriminalnom organizacijom ’Ndrangeta’, a da je druga, inače hrvatski državljanin, povezana sa balkanskim kartelom“, saopštio je Evropol.
Nekoliko dana kasnije ovdašnje tužilaštvo i policija saopštili su da su u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA), u koordinaciji sa Evropolom i nadležnim policijskim organima više država, u internacionalnim vodama na Atlantskom okeanu u jedrilici „Oušan dos“ (Oceania dos) zaplenili oko dve tone kokaina.
Kokain je upakovan u više pojedinačnih paketa, koji su se nalazili u sportskim torbama, a jedrilicom su upravljali jedan ukrajinski i jedan češki državljanin.
0
0
0
Njih je organizovao S.К. (koji je pobegao iz zatvora u Brazilu i za kojim je izdata crvena Interpolova poternica), a pored njega uhapšeni su i N.S i B.К. Ispostaviće se da je S. K. zapravo Slobodan Kostovski zvani Kole, koji je odranije poznat po poslovima sa drogom.
Tada je saopšteno da je ova kriminalna grupa organizovala transport opojne droge kokain iz zemalja Južne Amerike do zemalja Zapadne Evrope i Srbije radi dalje prodaje, na taj način što su obezbeđivali jedrilice, kontaktirali sa prodavcima droge, organizovali lokacije za prihvat i istovar kokaina, skrivanje droge i angažovali posadu.
Samo nekoliko dana kasnije i Španije je stigla vest da je zaplenjeno gotovo 10 tona kokaina, za koji se veruje da je pripadao „balkanskom kartelu“. Iako niko nije uhapšen, španski mediji su se, pozivajući se na svoj izvore, objavili da se hapšenja mogu uskoro očekivati. Droga je bila u rashladnom kontejneru iz Ekvadora, sakrivena u sanducima za banane, a saopšteno je još i da je ovo najveća zaplena kokaina u istoriji Španije.
Konačna destinacija ovog tovara bila je portugalska luka, iako je droga trebalo da bude raspoređena po različitim delovima starog kontinenta, uglavnom u centralnom delu.
Iako je još u maju ove godine, prilikom hapšenja 13 osoba za koje se veruje da su članovi takozvanog balkanskog kartela, načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Ninoslav Cmolić izjavio da je tim hapšenjem osumnjičenih za međunarodni šverc kokaina, praktično uništena najveća kriminalna organizacija za trgovinu drogom sa Balkana, ispostaviće se da je stvarnost ipak malo drugačija.
Balkanski kartel sam po sebi ne predstavlja jedinstvenu kriminalnu organizaciju koja posluje po principima jedne takve grupe, nema svog jedinstvenog vođu niti jasno uspostavljenu hijerarhiju, ali jeste sinergija više grupa koje vezuje isti motiv – vrtoglava zarada od transporta kokaina. Da bi postali vodeći u tom poslu, Srbi i drugi kriminalci sa Balkana još devedesetih godina prošlog veka su počeli da odlaze u Južnu Ameriku kako bi bili što bliže samom „izvorištu“ gde se kokain proizvodi, pakuje i potom šalje širom sveta.
Godine su prolazile, a izveštaji bezbednosnih agencija širom sveta pratile su uspon sumnjivih tipova koji su sve češće počeli da odlaze u zemlje kao što su Kolumbija, Peru, Brazil… Iako su u početku odrađivali uglavnom poslove obezbeđenja, kurira i slično, njihova otvorenost prema tome da nauče jezik, stvore poslovne kontakte sa tamošnjim kartelima i uđu u ilegalni biznis rame uz rame sa nekima od najozloglašenijih u tamošenjm podzemlju visoko su ih kotirali.
Tako se godinama stiglo do toga da u „balkanski kartel“ ulaze oni najbolji u najgorem poslu – trgovini narkoticima. Sastavljen od krijumčara i prodavaca kokaina, balkanski kartel je dostigao tu moć da danas posluje sa svima: „škaljarcima“, „kavčanima“, klanom „Amerika”, klanom Darka Šarića, moto-bandom „Anđeli pakla“, ali glavni i najvažniji partner u narko-biznisu im je najveća mafija na svetu – Ndrangeta.
Iako se u kolumbijskoj javnosti malo govori o balkanskom kartelu, nadležni organi imaju konkretne dokaze da je reč o velikog kriminalnoj organizaciji specijalizovanoj za trgovinu droge. Zajednički imenitelj članova klana jeste da dolaze iz Evrope, iz zemalja poput Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.
„Zajedničkim radom policija više država došlo se do zaključka da je reč o najjačoj i najkrvoločnijoj grupi trgovaca droge na ovom kontinentu koja ima svoje ćelije u zemljama poput Holandije, Nemačke, Španije, Belgije, Francuske, Italije, Grčke, Engleske, Turske, Ukrajine i Portuagala“, naveo je jedan kolumbijski portal analizirajući situaciju na tržištu narkotika.
U izveštajima se navodi da je grupa uspela da „konsoliduje“ čitavu mrežu snabdevača sa krimi-vezama u Kolumbiji, gde se kokainom snabdevaju direktno iz laboratorija koje uglavnom kontroliše Klan del Gulfi (Zalivski klan) koji inače broji oko 1.200 članova na visokim pozicijama, specijalizovan je za trgovinu kokainom i smatra se jednim od najopasnijim u Kolumbiji.
Za Zalivski klan i njegovog prvog vođu Dira Antonije Osugu, zvanog Otonijel, pregovori i saradnja sa balkanskim kartelom bili su prioritet jer Balkanci snabdevaju čak 60 odsto ukupne količine droge koja stiže u Evropu, pisao je portal. Ovaj ilegalni biznis je dilerima i dostavljačima privlačan jer na primer u SAD kilogram kokaina košta 11.897 dolara, dok u Evropi cena dostiže i 58.000 dolara.
Kolumbijski portal pisao je i da balkanski kartel uspeva da opstane zahvaljujući saradnji sa firmama za transport kvarljive robe, uz pomoć kojih drogu sakrivenu u kontejnerima relativno lako šalju na različite destinacije. Pored toga, iza svake pošiljke kokaina krije složeni aparat za pranje novca.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
