Hapšenjem crnogorskog državljanina Ivana Armuša u Kolumbiji i zaplenom 494 kilograma kokaina pokrenuto je pitanje moći takozvanog balkanskog kartela koji, prema pisanju kolumbijskih medija, predstavlja najmoćniju mrežu da distribuciju kokaina iz te zemlje u Evropu. Njihova moć seže toliko da čak i domaći, kolubijski karteli, saradnju sa njima gledaju kao primarnu.
Armuševo hapšenje predstavlja snažan udarac dobro učvršćene mreže narkodilera iz „balkanskog kartela“ koji je u Kolumbiji prisutan već nekoliko godina, ali je za sve to vreme uspeo da ostane ispod radara policije zahvaljujući ugledu i zaštiti koju uživaju od strane uspešnih investitora i preduzetnika u Kartageni, Medeljinu, Bogoti i Kaliju.
Portal SEMENA je došla u posed policijskih izveštaja sačinjenih radom sa međunarodnim bezbednosnim agencijama u Evropi i SAD. U dokumentu se govori o tome kako je Armuš, kao jedan od visokorangiranih članova „balkanskog kartela“ morao da pobegne iz Španije 2018. godine jer se sumnjičio da je umešan u ubistvo.
Odredište za skrivanje bila je Kolumbija, u koju je doputovao 2019. godine. Nastanio se u Kartageni i izgradio reputaciju bogatog naslednika porodičnog bogastva i vlasnika lanca hotela u Evirpi. Iza slike biznismena zapravo je stajala jedna od najvećih kriminalnih organizacija „specijalizovanih“ za šverc kokaina u Evropu.
Armuš se, kako pišu, kretao „kao riba u vodi“ zahvaljujući svom evropskom poreklu i bio je zadužen za kontakt sa dobavljačima kokaina u Kolumbiji. U obaveštajnim izveštajima navodi se da je duže vreme bio praćen, te da je čak posećivao laboratorije za proizvodnju koka-paste, kako bi proverio kvalitet narkotika.
Koristeći blagodeti svog novog imidža, organizovao je sastanke sa svojim partnerima u luksuznim hotelima u Medeljinu, gde su pregovarali o transportu droge u pošiljkama sa voćem. Istraga je dovela do operacije koju je sprovelo specijalno odeljenje kolumbijske policije za borbu protiv narkotika, zajedno sa Nacionalnom mornaricom, kako bi se osumnjičeni Armuš uhvatio sa drogom na otvorenom moru.
Tako je i bilo – njegovo hapšenje se dogodilo na jedrilici Opium Mar koja je plovila pod panamskom zastavom i kojom je nameravao da napusti zaliv Manga sa oko pola tone kokaina. Detaljnom pretragom, uz pomoć pasa, pronađeno je 25 bočina punih droge, a Armuš je na plovilu zatečen sa dvojicom Kolumbijaca koji su takođe uhapšeni.
Kolumbijskim kartelima saradnja sa balkanskim klanom prioritet
Kolumbijske vlasti, kako piše portal, uspele su na osnovu dosadašnjih zaplena da utvrde modalitet rada kriminalnih grupa, a naziva se „el tuleo“ i podrazumeva transport torbi natovarenih kokainom do određene tačke na otvorenom moru gde se prebacuje na druge brodove.
Do sada je, presretanjem ove „taktike“, zaplenjeno 14 tona kokaina.
Iako se u kolumbijskoj javnosti malo govori o balkanskom kartelu, nadležni organi imaju konkretne dokaze da je reč o velikog kriminalnoj organizaciji specijalizovanoj za trgovinu droge. Zajednički imenitelj članova klana jeste da dolaze iz Evrope, iz zemalja poput Albanije, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.
Zajedničkim radom policija više država došlo se do zaključka da je reč o „najjačoj i najkrvoločnijoj grupi trgovaca droge na ovom kontinentu koja ima svoje ćelije u zemljama poput Holandije, Nemačke, Španije, Belgije, Francuske, Italije, Grčke, Engleske, Turske, Ukrajine i Portuagala.
U izveštajima se navodi da je grupa uspela da „konsoliduje“ čitavu mrežu snabdevača sa krimi-vezama u Kolumbiji, gde se kokainom snabdevaju direktno iz laboratorija koje uglavnom kontroliše Klan del Gulfi (Zalivski klan) koji inače broji oko 1.200 članova na visokim pozicijama, specijalizovan je za trgovinu kokainom i smatra se jednim od najopasnijim u Kolumbiji.
Za Zalivski klan i njegovog prvog vođu Dira Antonije Osugu, zvanog Otonijel, pregovori i saradnja sa balkanskim kartelom bili su prioritet jer Balkanci snabdevaju čak 60 odsto ukupne količine droge koja stiže u Evropu. Ovaj ilegalni biznis je dilerima i dostavljačima privlačan i zbog potencijalne zarade jer na primer u SAD kilogram kokaina košta 11.897 dolara, dok u Evropi cena dostiže i 58.000 dolara.
Istragama kolumbijskih istražiteljima utvrđeno je da balkanski kartel nije prisutan samo u Kolumbiji, već da on uveliku posluje i u zemljama poput Brazila, Ekvadora, Perua, Paname i Meksika.
Kolumbijski portal piše i da je balkanski kartel uspeva da opstane zahvaljujući saradnji sa firmama za transport kvarljive robe, uz pomoć kojih drogu sakrivenu u kontejnerima relativno lako šalju na različite destinacije. Pored toga, iza svake pošiljke kokaina krije složeni aparat za pranje novca.
Moć „zalivskog klana“
Koliko su pipci ove kolumbijske kriminalne organizacije razgranati i moćni oslikava podatak da je klan ucenio glavu psa, nemačke ovčarke, koja je pronašla tovar od deset tona kokaina, na vrtoglavih 70.000 dolara, nakon čega je pas sklonjen na aerodrom u Bogoti jer se smatralo da je tamo bezbediniji.
Policija je tada saopštila da je Senka, pored njenog uobičajenog pratioca, dobila i dodatne policajce koji će voditi računa o bezbednosti tokom njenog premeštaja.
Nije neuobičajeno da Urabenjos klan, kako se još nazivaju, nudi novac za uklanjanje onih koji im se nađu na putu, bilo da je reč o životnji ili osobi. Policija je, naime, 2012. godine pronašla letke koje je potpisala ova kriminalna grupa i na kojima nudi 500 dolara svakome ko ubije policajca.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar