"Sve što je najlepše na ovom svetu bila je moja Nevena, nisam živa od tog dana kada se sve dogodilo“: Potresna ispovest babe devojčice koja je ubijena u Ripnju

Prema rečima potresene žene, ni posle devet meseci od zločina koji je Ilić počinio, ne može da prihvati da je izgubila unuku.„Sve što je najlepše na ovom svetu bila je moja Nevena. Bila je dobro, poslušno dete. Mene, kao njenu babu, je gledala sa toliko brige i ljubavi jer sam bolesna. Brinula se o meni sa svega petnaest godina kao odrasla. Spremala mi je da jedem, kupala me, to su stvari koje mene neprestano muče. Takvo dete nije zaslužilo ono što je doživela, takvu mučku smrt“, kroz suze navodi Mirjana.

Prema rečima bake ubijene devojčice, Stojana Ilića poznaje od malena.„Tog monstruma poznajem od deteta. Odrastao je u mojoj kući, sa mojim ćerkama i sinom. On je imao godinu dana kada sam ja njega počela da čuvam. Bio je kao moje dete. Ostajao je kod mene po pet, šest dana. On je radio i u inostranstvu, svaki put kada je dolazio u Beogradu, došao bi ko mene. Svraćao je i ovako, kupovao mi čokolade i sokove, govorio mi je: „Miro, ja ovo želim. Nikada ne mogu da ti se odužim za sve što si u životu meni učinila i uradila“", kaže naša sagovornica.

Prisećajući se tog 10. aprila, Mirjana navodi da je njena unuka tri meseca bila kod majke u Kruševcu.„Ona je bila kod majke od januara, došle su dva dana pre tog zločina. Taj dan kada su došle, Stojan je doneo punu kesu slatkiša i sokova za decu, popio je kafu. Pričali smo, sve je bilo normalno. Sutradan je došao, svi smo sedeli, pričali, smejali se. Nakon što smo popili kafu, dogovorili smo se da Nevena i njen brat odu do prodavnice, do centra Ripnja, da kupe nešto do prodavnice, a Stojan je zamolio da pođe i on sa njima po nekakve baterije“, priseća se potresena žena i dodaje:

„Mi smo ostali kod kuće. Ja sam bila bolesna, ležala sam u krevetu. Posle nekih sat vremena, čula sam Sanju kako kuka i vrišti: „Nemoj Stojane, šta ti je. Ubićeš me. Jao“. Ustala sam i videla ga kako ubada moju ćerku, pomislila sam da će je ubiti, počela sam da vičem na njega, a on je skočio i uleteo u moju sobu. Krenuo je na mene, počeo je da me seče nožem, da me ubada, udarao me je jako u glavu. Znam i da je u tom trenutku krenuo na mog sina koji je na terasi cepao drva, ali on je bolestan, ima epilepsiju i od straha se samo ukopao, i njega je ubo. Molila sam Boga da mi ostavi decu, makar mene ubio“, kroz uzdahe jedva izgovara Mirjana.Naša sagovornica dodaje da je Stojan nakon toga otišao, a da je neko pozvao policiju i Hitnu pomoć.„Ne sećam se svih detalja. Sećam se da je unuk, koji je otišao sa njima do prodavnice, došao na vrata i tada sam pala u nesvest. Imala sam izliv krvi na mozak, probudila sam se tek u bolnici. U tom trenutku nisam znala šta je uradio mojoj Neveni, tek kada sam izašla iz bolnice saznala sam da mi je dete ubijeno i sahranjeno. Ja to ne mogu da preživim i prevaziđem. Devet meseci ne mogu da jedem, ni da spavam. Samo čekam da me Bog uzme da budem uz moju Nevenu, mog anđela. Negovala sam je i gajila da bi joj neko život oduzeo. Muka mi je od pomisli šta mi je dete preživelo“, kroz suze navodi potresena žena.

Mirjana ističe da je Ilića skoro pa odgajila sa suprugom.„Moj suprug i ja smo kao roditelji njega gledali. Jednom mi se požalio kako mu nešto nije dobro u glavi, ja sam ga savetovala i molila da ide kod lekara. Poslušao me je, otišao je jednom samo. On da je bolestan on ne bi mogao sve onako da organizuje. Tvrdim da je sve organizovao jer ne bi mogao sve onako iz čistog mira ili smanjene svesti da radi. Čovek koji je psihički bolesnik ne bi mogao ono onako da uradi pa da zove braću i koga već i da ih obaveštava da nas je sve ubio“, kaže ona i dodaje:„Najgore mi je kada odem u sud. Obuzme me neka muka, bes, pa nikako da se smirim. Ja sam starija žena, verujte mi, da mogu da uđem sa oružjem da ga ubijem i da idem da odrobijam zato što mi je dete ubio. Sedi na suđenju i gleda nas, provocira. Pa dokle bre, monstrume? Kako može to? Ćerka nije uspela da se suzdrži, pitala je u sudnici dokel će mu dozvoliti da nas gleda. Nema prepreke, da mogu, ja bih ga ubila. To sam rekla i pred sudom“, ogorčeno ponavlja Mirjana.Potresena žena dodaje da je Stojan njenu unuka oslovljavao kao svoju ćerku, jer ima dete njenih godina.„Kupovao joj je slatkiše, nikada nismo pomislili da bi glas povisio na nju, a ne da je ubije. Nisam živa od tog dana kada se sve dogodilo, ova kuća više nije ista i nikada neće biti“, zaključuje potresena baba ubijene devojčice iz Ripnja.