I dok su prepiske iz telefona uhapšenog Veljka Belivuka sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, iz 2016. godine, otkrile nesumnjivu vezu kriminalaca sa vrhom srpske policije, postavlja se pitanje šta bi otkrila komunikacija iz mobilnog telefona ubijenog Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Kako saznaje Nova.rs, policija je nakon ubistva uzela Stankovićeve telefona, međutim, iz nepoznatih razloga, oni nikada nije veštačeni iako bi nesumnjivo mogli da otkriju šta je prethodilo likvidaciji.
Nedeljnik „NIN“ u najnovijem broju ekskluzivno je otkrio detalje prepiske uhapšenog vođe kriminalne grupe Veljka Belivuka sa pripadnicima policije, među kojima je nekadašnji glavni koordinator Žandarmerije Nenad Vučković Vučko, koji je proteklih godina dovođen u vezu sa navijačima i dešavanjima na tribinama. Reč je o razgovorima iz izveštaja o izvršenim proverama i sadržaju komunikacije telefona Belivuka u kojima se navodi da „glavni šef sve zna“.
Iako se ne zna ko je šef, u komunikaciji se navodi i da je Vučković Belivuku non stop na usluzi.
„Imamo jake pozicije brate. Imaš mene u deset ljudi sam u policiji, a tu sam ti na usluzi non stop i znaju da smo zajedno. Ako smo pametni samo ne može da nas dobije niko na polju tribine i naših poslova“, navodi Vučković.
Interesantno je da je Vučković ranijih godina, pre ubistva Stankovića, bio blizak sa njim. Tačnije, bio je sa Stankovićem u mnogo prisnijim odnosima u odnosu na one sa Belivukom. Shodno tome, postavlja se pitanje šta bi komunikacija iz Stankovićevih telefona mogla da otkrije.
Prema nezvaničnim saznanjima našeg portala, Stankovićevi telefoni su uzeti nakon njegovog ubistva od strane policije, međutim, oni nikada nisu veštačeni.
Koji je razlog toga, nije poznato, pogotovo zbog činjenice da bi eventualno mogli da doprinesu rasvetljavanju zločina.
Inače, Stankovićeva likvidacija do danas nije rasvetljena, niti ima naznaka ko bi mogao da bude napadač na njega. Ubijen je 13. oktobra 2016. godine, u blizini Centralnog zatvora u Beogradu, u Bačvanskoj ulici. Pre likvidacije, Stanković je bio sa telohraniteljem Miloradom Đurićem, koji je u to vreme bio čuvar Centralnog zatvora, i upravo sa Veljkom Belivukom, u teretani, nakon čega su seli u obližnji kafić.
U momentu kada je Stanković seo u automobil, prišao je tamni „BMW“ iz koga je ispaljen rafal u pravcu vođe navijača, koji je preminuo, dok je Đurić tom prilikom ranjen.
Dan nakon ubistva Stankovića, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, sada odbrane, Nebojša Stefanović objavio je rat mafiji.
„Objavljujemo rat mafiji, ovo će biti teška borba u koju policija i bezbednosne službe ulaze“, rekao je Stefanović uz ocenu da je Stankovića ubila jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na Balkanu.
O kojoj se kriminalnoj grupi radi do danas nije saopšteno.
Interesantno je i da su se, samo dva dana nakon ubistva, fudbaleri Partizana pojavili na utakmici u majicama sa njegovim likom i natpisom „dobro pamtim sve“, a nekoliko dana kasnije to su učinili i košarkaši. Za Vučića, tada premijera, nisu bile sporne majice, jer je to „lični izbor“, već ko je ubio navijača.
Takođe, na 16 i po strana u dnevnim novinama bile su objavljene čitulje Stankoviću. Dve od njih potpisao je upravo Vučković, koji je komunicirao s Belivukom.
Nakon Stankovićevog ubistva grupu „Janjičari“, kasnije „Principi“, preuzeo je njegov najbliži saradnik Belivuk.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare