3
"Sa velikom pažnjom se na Kosovu prati sve oko Brisela i sve informacije ili poluinformacije koje izlaze iz zatvorene prostorije. Ono čega se Srbi više boje nego što priželjkuju jeste to da se suverentitet Srbije na samom Kosovu ne okrnji, to jest, da se institucije koje su dole instalirane, bar one u zdravstvu, školstvu, socijalnoj politici, medijima, kulturi da te institucije ostanu da žive, jer je to oslonac koji koristi srpska zajednica kako bi preživela ovu veoma tešku situaciju i koju imamo poslednjih 14 godina“, kazao je u aprilu 2013, Oliver Ivanović.
Tada je u beogradskom studiju Al Džazire komentarisao razgovore koji su se vodili iza zatvorenih vrata u Briselu između tadašnjih premijera Srbije i Kosova – Ivice Dačića i Hašima Tačija, uoči parafiranja Briselskog sporazuma, piše Kossev.
Tzv. Prvi sporazum o normalizaciji parafiran je 19. aprila, sa kojim se započelo raspuštanje srpskih institucija na Kosovu. Ove nedelje je obeležena njegova devetogodišnjica, sa znatno većom pažnjom i u Prištini i u Beogradu nego prošle godine.
„Na žalost po mnoge od njih, izvesno je da će se pregovori kretati u tom pravcu da se raspišu izbori, da se raspuste skupštine opština, da se reši pitanje policije, pravosuđa, verovatno i poreske uprave, a da sve ostalo bude prilično neizvesno“, nacrtao je mapu puta tada Ivanović.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, koje je u međuvremenu takođe ugašeno, ubijen je 16. januara 2018. godine. Uz obeležavanje devetogodišnjice Briselskog, u fokusu javnosti ove nedelje takođe su bila i svedočenja prema trećoj izmenjenoj optužnici, odnosno izostanak istih na sudu u Prištini – svedočio je njegov brat Miroslav, dok se supruga Milena Popović ni ove nedelje nije pojavila u sudnici.
I samo ubistvo Ivanovića poslednju godinu sklonjeno je iz fokusa javnosti, sve do nedavnog svedočenja Bobana Bogdanovića za Krik u Beogradu, u kojem je izneo konkretna imena navodnog ubice, izvršioca i logističkog organizatora atentata na srpskog političara, te se očekuje da se i on pojavi u sudnici u Prištini, koji ima jurisdikciju nad istragom i suđenjem.
Iz prištinske jurisdikcije za Srbe na Kosovu mora da bude izdvojeno upravljanje drugim institucijama – poput, zdravstva, školstva, socijalne politike, kulture i medija, upozoravao je Oliver Ivanović pred donošenje Briselskog sporazuma.
„Politička snaga srpske zajednice na Kosovu je značajno, neproporcionalno veća u odnosu na njihov broj. Zato i mislim da kakav god da se dogovor u Briselu napravi, on mora da se izuzme iz prištinske jurisdikcije, da ne dozvoli Prištini da upravlja zdravstvom, školstvom, medijima i socijalnom politikom. To su stvari koje Srbi moraju zadržati jer su samo zahvaljujući prisustvu tih institucija na Kosovu, i opstali posle 14 godina, jer bi predavanje tih institucija Prištini, izazvalo, pretpostavljam, za početak odlazak intelektualne elite, a onda bi polako počeo da se urušava i preostali deo srpske zajednice, dakle veoma veoma loš scenario“, kazao je u studiju Al Džazire.
Urušavanje ovoga što je pravljeno poslednjih 14 godina može da bude veoma opasno jer nije svejedno da li će Srbi ostati, ili otići a još manje je svejedno kuda će ti Srbi otići, objasnio je Ivanović tada.
Upozorio je da bi odliv Srba u Kraljevo, Niš i Beograd, mogao da destabiliše Srbiju.
Na pitanje da uporedi tadašnju novu vlast SPS i SNS u odnosu na prethodnu – sa Demokratskom strankom kao stožerom, Ivanović je kazao da se radilo o građanskoj opciji koja je imala i problem:
„Dokazivanja svog nacionalnog opredeljenja. Često je napadana da izdaje, da prodaje nacionalne interese. Ovu vlast niko ne napada, međutim, ova vlast ide mnogo mnogo dalje. Ona ne samo da implementira sve ono što je dogovoreno, nego ova vlast ide i dalje u sklapanju nekakvih sporazuma za koje mi, da imamo i mnogo više vremena, ne bih bio siguran da su dobri sporazumi. Ovako, u vremenskoj oskudici, povlače brze poteze, što nepripremljenu srpsku zajednicu zastrašuje. Mislim da je to suštinski problem i da je sve podređeno datumu za dobijanje početka pregovora“.
Upozorio je još tada da ukoliko bi se postigli loši sporazumi, oni se ubuduće neće moći menjati.
„Ova brzina ide na uštrb kvaliteta sporazuma koji se postižu“, kazao je 2013 Ivanović.
Na pitanje koliko će srpska vlast otići daleko u prvim briselskim pregovorima, ocenio je da se radi „o maksimumu“:
„Mislim da će ostati vrlo malo toga što je nerazjašnjeno. Bojim se da će i telefonski broj biti u igri, iako sam svestan da telefonski broj Kosovo neće moći da dobije nikako. Samo Srbija može da dobije drugi telefonski broj koji bi ustupila Kosovu. Ali i to samo po sebi predstavlja veoma opasan znak i mislim da bi to moglo da utiče na volju i spremnost Srba da pod ovako teškim uslovima ostanu da žive na Kosovu i Metohiji“.
Kosovo je svoj pozivni broj dobilo u novembru 2016. Tada je u prištinskoj sudnici u toku bio, međutim, još jedan postupak.
Pred Apelacionim sudom Oliver Ivanović se borio da dokaže da su ga sudije EULEX-a nepravedno osudile na devet godina zatvora za ratni zločin koji se dogodio 14. aprila 1999. godine, a za koji je tvrdio da ga on nije počinio.
Godinu dana kasnije, 21. aprila, pušten je da se brani sa slobode, a okončanje postupka dokazivanja svoje nevinosti nije dočekao.
BONUS VIDEO: Ubistvo Olivera Ivanovića: Da li krećemo ispočetka – gosti Miroslav Ivanović i Ivan Ninić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
