6
Svedočenjem Milanke Negić, majke devojčice Sofije koja je ubijena u pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar" 3. maja prošle godine, danas je nastavljeno ročište u parničnom postupku u Višem sudu u Beogradu koji se vodi protiv roditelja dečaka ubice po prijavi 27 članova porodica žrtava.
Govoreći o Sofiji, njenom odrastanju i njihovoj povezanosti, Milanka je istakla da je njeno dete bilo nestvarno stvorenje.
„Kada sam je rodila često sam se pitala da li je moguće da se može toliko nešto da se voli. Oplemenila bi svaki.prostor u koji bi ušla. Svi vaspitači su govorili da je medijator, da je nestvarna i predivno dete“, navela je potresena majka.
Ona je istakla da su ona i njen suprug Slobodan prihvatili još veću odgovornost kada su se razveli.
„Sofija je imala šest godina tada. Kada smo vreme provodile same bilo nam je izuzetno. Ona je meni bila sve, bila mi je sestra koju nikada nisam imala i koju sam od malena toliko želela. Slobodan je provodeći vreme pored nje bio potpuno posvećen njoj. Između njih je postojala posebna povezanost, to je bila neverovatna količina sreće kada se vide“, navela je Milanka kroz suze.
Pročitajte još:
6
0
Podrhtalim glasom Milanka je rekla da je osoba kakva je postala danas takva zahvaljujući Sofiji.
„U aprilu 2018. sam ostala trudna sa sadašnjim suprugom, dobila sam sina. Često sam mu u šali rekla da se zahvali Sofiji što je bila divno dete, jer da je bila nemirna kao on, razmislila bih da li bih opet ostala trudna“, navodi ona.
Milanka ističe da se nikada nije obraćala školi sa svog advokatskog mejla kao majka maloletnog ubice koja je pisala sa službenog mejla i potpisivala se kao doktor.
„Sofija je volela što sam advokat, osećala se zaštićeno ali nikada to nije zloupotrebljavala. Sofija nikada nije pomenula dečaka-ubicu. Čula sam od druge dece sa kojima je ranije išao u odeljenje da je on često isticao da su mu majka i otac važni, govorio je o oružju i astronomiji“, navela je Milanka.
Milanka je istakla i da je njena ćerka poželela u sedmom razredu da ofarba pramenove kose u zelenu boju.
„Dozvolila sam joj, ali su joj profesorka istorije, srpskog i pedagog zamerili. Inače, niko u školi nije voleo tog pedagoga. Plašila se šta će da joj kaže. Nakon što je profesorka srpskog otišla kod pedagoga i požalila se, pedagog ju je više puta zvala na razgovor zbog pramenova jer zeleni pramenovi nisu prikladni za školu. Htela sam da idem u školu, ali mi je Sofija rekla da će to ona rešiti. Pedagoškinja joj je rekla da ima nedelju dana da skine pramenove, a treći put kada je pozvala, Sofija joj je rekla da joj je mama rekla da je okej, a ona joj je odgovorila: ‘Nisam te poslala kod mame, nego kod frizera’. To je bilo mesec dana pre 3. maja“, rekla je revoltirana majka.
Pročitajte još:
1
3
Govoreći o svom detetu iz drugog braka i odnosu sa Sofijom, rekla je da je on bio njena i Sofijina beba.
„Svaki njen dolazak u stan je izgledao tako što je trčeći išla da ga ljubi, vrti. Još kada je imala 10 godina, a on 2, mogla sam da joj poverim apsolutnu brigu o bratu. Ostavim ih na 10 minuta, a ona mu napravi igraonicu. On nikada neće biti svestan gubitka Sofije. Sin me često pitao što sam tužna zbog Sofije jer je ona u školi i da će doći. Nemam ideju kako ću da mu kažem šta se zapravo dogodilo i kako da mu kažem da mu je sestru ubio školski drug, a da ga posle poljubim i ispratim u školu. Pričam mu da je na nebu, da je dobila krila i da nas posećuje kada spavamo. Sedim u njenoj sobi i puštam njene poruke i videe da joj čujem glas i oživim sećanja, a sin naiđe priča sa njom i pita zašto Sofija neće da mu odgovori i zašto neće da dođe kod njega“, kroz suze je rekla Milanka.
Govoreći o kobnom 3. maju, Milanka navodi da je Sofiju ispratila iz vikendice 2. maja za Beograd, gde je u stanu boravila sa bakom, njenom mamom.
„Vratila se ranije zbog škole, zbog slikanja. Poslednji put sam je videla 2. maja u 17 časova. Ustala sam u 15 do 9 uznemireno, skuvala sam kafu i sedela na terasi kada mi je drugarica poslala poruku da je bila pucnjava u školi, i pitala šta se dešava. Dok moje dete leži mrtvo, ja pišem drugarici poruku i kažem: ‘Svašta’. Bilo mi je nepojmljivo. Pisala sam u roditeljskoj viber grupi, ali niko se do tog trenutka nije čuo sa decom i nije znao šta se desilo“, rekla je Milanka.
Potresena majka ističe da je zvala Sofijinu drugaricu iz odeljenja i da joj je ona rekla da niko nije povređen.
„Rekla mi je da je držala Sofijinu jaknu i čekala je da izađe iz toaleta. Kada je počela pucnjava, ona je uletela u kabinu pored Sofijine i popela noge na wc šolju. Šaputala joj je da ne izlazi, ali Sofija nije čula od pucnjave i istrčala je napolje. Kada je izašla, videla je Sofiju kako leži pored klavira, ali da su u školi rekli da nema povređenih. Kada sam je pozvala drugi put, mala joj je rekla da je Sofija pogođena u ruku i da ima krvi oko nje, ali da ne brine. Počela je da mi se izvinjava“, jedva izgovara majka.
Ona dodaje da je zvala supruga i uporno pokušavala da dobije ćerku koja joj se nije javljala.
“ Sela sam u automobil i krenula za Beograd. Plakala sam i odbijala da prihvatim činjenicu, vrištala sam dok sam vozila i nadala sam se da je samo ranjena. Zaustavila sam policajca, objasnila sam ko sam i pitala za informacije. Rekao je da nema mrtvih, ali sam mu dala Sofijine podatke i sliku koju je on poslao na njihovu internu vajber grupu. Uputio me je na komandira koji mi je sa suzama u očima rekao da idem ispred škole. Krenula sam da trčim, a onda sam se vratila jer mi je bilo sumnjivo. Molila sam ga da mi da informacije, a on me je uhvatio za ramena i rekao opet da idem ispred škole. Zvao me je sadašnji muž i rekao da na televiziji ide kajron da svi koji nemaju informacije o deci odu ispred policijske stanice Vračar“, navodi Milanka kod suze.
Ispred policijske stanice našla se sa Sofijinim tatom i čekala da čuje informacije.
„Sedim tamo i čekam da čujem vesti, nadala sam se. To je trajalo, sve to je jako surovo bilo. Kada su nas prozvali, samo su nam rekli da nemaju dobre vesti. Slobodan je pao na kolena, a ja sam počela da vrištim i pričala da je to nemoguće. Rekli su mi da su sigurni da je to ona. Rekla sam: „Ne Sofija, samo to ne“. Tražila sam da idem da je zagrlim dok je topla, ali mi nisu dali jer je nasilna smrt. Molila sam da budem pored nje dok odlazi“, grcajući jedva izgovara neutešna majka.
Govoreći o svojim osećanjima, Milanka je rekla da je ona sada mrtav čovek koji hoda.
„Osećam se mrtvo. Pomisao na vreme me užasava, ono ništa ne leči. Muziku slušam na silu jer je to veza sa Sofijom, ali je ne osećam i ne čujem isto. Sve je na silu, više ništa nije spontano. Tek kada sam otišla na identifikaciju uvidela sam da je to stvarno ona. Njena soba je ista, ništa nisam pomerala, njen miris se još malo oseća. Kada ustanem, odem u njenu sobu, poljubim njenu sliku“, rekla je ona i dodala:
„Na groblje ne idem uopšte. Znam da neki ljudi tamo imaju mir, ali mene užasava jer znam da je telo mog deteta u tom kovčegu“.
Podsetimo, K. K. (14) je 3. maja u školi „Vladislav Ribnikar“ počinio masakr i usmrtio 10 osoba, devetoro učenika i domara te ustanove.
VIDEO: Majka ubijene devojčice u „Ribnikaru“: Od 3. maja život se pretvorio u pakao, a nedelja u plač