Prete li Srbiji posle "Mrdićevih zakona" i "Odalovićevi zakoni"?: MUP na mala vrata pokušava da progura rešenja koja su "pala" dva puta

Vršilac dužnosti sekretara u MUP Veljko Odalović, na inicijativu ministra Ivice Dačića, predstavio je 2. februara Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine ključne aktivnosti u oblasti normativnog uređenja rada policije, ocenivši da je ovaj sastanak važan korak ka transparentnom procesu donošenja zakona iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Reč je o Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, Nacrtu Zakona o oružju i municiji i Nacrtu Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima.

Zanimljivo je da je sastanak održan na poziv MUP Srbije, u njihovim prostorijama, a prisustvovali su pojedini članovi Odbora, ne svi.

"Ovo je prvo transparentno i javno predstavljanje predloženih zakonskih rešenja. Ministarstvo će pažljivo saslušati sve predloge i sugestije i, u okvirima normativnih mogućnosti, nastojaće da ih uskladi pre upućivanja u dalju proceduru, koja podrazumeva javnu raspravu i pribavljanje mišljenja Evropske komisije“, rekao je Odalović nakon sastanka.

Ni transparentno, ni javno

Uprkos rečima Odalovića, ispostavilo se da ceo proces nije ni transparentan, pa ni javan. Prvo, sastanak je održan u prostorijama MUP Srbije a ne u Narodnoj skupštini, pa se o tome oglasila i opoziciona stranka Srbija centar (SRCE), nazvavši to "tajnom sednicom". Nije jasno ko je bio u MUP od predstavnika parlamentarnog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na čijem čelu se, inače, nalazi Milovan Drecun, jedan od "jastrebova" Srpske napredne stranke, poznat po oštrim izjavama.

Neobično je i što su sve sednice odbora javne, ali ova nije bila.

Na sastanak, ili "tajnu sednicu", nije pozvan nijedan medij, čak ni režimski. Sve je snimljeno jednom jedinom kamerom, a kamerman je bio službenik MUP Srbije.

Reagovale su i Organizacije civilnog društva (OCD) i to članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 24, koje su pet godina učestovale u izradi Zakona o unutrašnjim poslovima, a koje su sada izostavljene.

U saopštenju koje je potpisalo desetak organizacija civilnog društva, one protestuju jer Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima nije sačinjen u proceduri koja je formalno još uvek u toku, a u kojoj je trebalo da učestvuju OCD članice, koje su inače deo neformalne Radne grupe koju je formirao Sekretarijat MUP-a upravo povodom izrade zakona.

"Javnost je septembra 2021. godine burno reagovala na Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, nakon čega je tadašnji ministar (Aleksandar) Vulin navodno na molbu predsednika Aleksandra Vučića povukao sporni Nacrt Zakona o policiji. Dan nakon toga Sekretarijat MUP-a je u neformalnu radnu grupu za izradu novog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima uključio grupu OCD. Neformalna Radna grupa radila je u dva navrata i održala oko petnaest sastanaka", navodi se u saopštenju Instituta za istraživanje korupcije i kriminala "Kareja", koji je bio jedan od učesnika u izradi Nacrta Zakona.

Poziv sračunat da bude odbijen

Sredinom avgusta 2025. godine Sekretarijat MUP-a pozvao je članice civilnog društva za poglavlje 24 na nastavak dijaloga o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima.

U pozivu se, između ostalog, kaže:

"U cilju nastavka debate, razmatranja predloženih rešenja i usaglašavanja stavova po pitanjima koja su predmet uređenja Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima pozivamo vas na seriju sastanaka koji će se održati 19, 20. i 21. avgusta 2025. godine".

Vrlo je neobično da se takvi sastanci organizuju tokom sezone godišnjih odmora i da se poziv upućuje za rok od dve nedelje.

U odgovoru saopšteno je da OCD nisu u mogućnosti da se u kratkom roku u sezoni godišnjih odmora odazovu, uz molbu da se predmetni sastanak pomeri za septembar.

Sastanak između MUP i Organizacija civilnog društva nije održan ni u septembru, niti do kraja 2025. godine, da bi onda Odalović izašao u javnost sa vešću da je Nacrt Zakona gotov i predstavljen skupštinskom Odboru.

MUP da se suzdrži od nelegitinog nacrta Zakona

O tome se oglasio Institut "Kareja".

"Pozivamo MUP-a da se vrati u postupak izrade Nacrta sa OCD koji je započet 2021. godine i da zakaže konsultacije i diskusiju sa članicama, a do tada da se uzdrži od predstavljanja nelegitimnog Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima", navodi se u saopštenju "Kareje".

Siniša Janković, inspektor MUP u penziji i osnivač Instituta za istraživanje kriminala i korupcije "Kareja" učestovao je u razgovorima o novom Zakonu o unutrašnjim poslovima.

"Ja ne mogu da kažem da nešto u Nacrtu novog zakona nije u redu, jer ne znam šta piše. U tome je i problem. Kada je prvi put Nacrt Zakona predstavljen, naišao je na lošu reakciju javnosti, a iz MUP su uradili jednu dobru stvar. Pozvali su na sastanak predstavnike organizacija civilnog društva koji su uputili zamerke. Išlo se tačku po tačku. Od nekih stvari su ljudi iz MUP-a sami odustali, kao na primer od upotrebe LRAD-a, takozvanog "zvučnog topa", jer je u pitanju neselektivno sredstvo. Ali, to je bilo pre 15. marta 2025. kada je nešto upotrebljeno protiv građana u Beogradu. Ali, druge tačke su bile sporne i oko njih je bilo dosta rasprave. To je, pre svega bila upotreba softvera za biometrijsko prepoznavanje lica, jer smo se plašili mogućih zloupotreba. Iz MUP-a su insistirali da će biti korišćen za prepoznavanje nestale dece i sprečavanje terorističkih napada. U redu, ali, koliko je terorista proteklih godina uhapšeno u Srbiji? Koliko je dece nestalo? Na granicama već postoje slični sistemi, tako da takva lica mogu da budu prepoznata na ulasku ili izlasku iz naše zemlje. Ko može da garantuje da taj sistem ne bi bio zloupotrebljen protiv političkih protivnika vlasti? Problem je što smo svedoci da su policajci u proteklih godinu i nešto dana masovno kršili već postojeći Zakon o policiji", pita se Siniša Janković.

Ono od čega nevladin sektor strahuje je da novi Zakon o unutrašnjim poslovima, ne bude usvojen na način sličan "Mrdićevim zakonima", bez javne rasprave, bez stručne rasprave, naprečac i isključivo radi zaštite interesa režima i vladajuće stranke, a na štetu građana.

Zakon dva puta "pao"

Naprednjačka vlast dva puta je pokušala da progura novi Zakon o policiji pod različitim imenima i pod različitim ministrima. Prvi put je to pokušao Aleksandar Vulin i tada je Srbija i nabavila LRAD, za koji je MUP tvrdio da ga ne poseduje. Osim zvučnog topa bila je predviđena i upotreba drugih, nehumanih, sredstava prinude, ali i povećanje ovlašćenja policajaca, ukidanje obaveze da na uniformama nose oznake sa prezimenom i brojem službene legitimacije.

Drugi put je zakon pokušao da prekroji Bratislav Gašić, a tu je jedna od izmena bila da na mesto direktora policije može da dođe osoba koja ima iskustva rada na "poslovima bezbednosti", a ne isključivo rukovodioci policije. Zapravo, bio je spreman konkurs za nekoga iz BIA, iz koje je Gašić dovukao gomilu ljudi.

Tada je već bilo pomena o korišćenju kamera i softvera za "Prepoznavanje lica", ali ni tada zakon nije usvojen a iz procedure ga je formalno pouvkla tadašnja premijerka Ana Brnabić.