Da li je vlast stavila van snage Zakon o policiji: Upotreba LRAD-a, policajci bez imena, hapšenje bez predstavljanja

Situaciji u Srbiji u poslednjih pet i po meseci promenila se na gore, vlast nije ispunila nijedan zahtev studenata i ne pokazuje nameru da se dođe do nekog, makar kompromisnog rešenja. Represija je sve veća, na ulicama su se pojavili batinaši za koje se ispostavlja da su odreda funkconeri Srpske napredne stranke (SNS) zaposleni po komunalnim preduzećima i opštinama. Možda opasnije i od režimskih batinaša je sve češće i raširenije kršenje zakona od strane policije i to upravo Zakona o policiji.

"Važeći zakon o policiji nije formalno stavljen van snage, ali ono što je interesantno je da su nekoliko puta pokušavali da menjaju odredbe ovog zakona, a probali su nedavno da ubace i neko problematično, zvučno oružje koje bi se registrovalo kao dozvoljeno. Ono što pokušavaju da urade je da prošire ingerencije policije i da se pojača represija", objašnjava advokat Jovan Rajić za Nova.rs.

Vlast je nezadovoljna sadašnjim zakonom o policiji i pokušala je u dva navrata da ga promeni nekom novom, svojom verzijom, jednom u mandatu Aleksandra Vulina, drugi put tokom ministrovanja Bratislava Gašića. Oba puta su ustali javnost, nevladine organizacije i stručnjaci kojima se pojedina rešenja uopšte nisu svidela.

Za Vulina je bilo karakteristično da je hteo da formira policiju po ugledu na rusku službu, da policajci budu bez lica, bez imena i prezimena - da ne budu u obavezi da nose službene značke i oznake sa prezimenima. Poznato je da Ruska Federacija ne neguje visoke standarde po pitanju demokratije, pa je bilo i za očekivati da će se upravo na ovaj primer ugledati Vulinova policija.

Nemogućnost identifikacije policajaca

To nije prošlo, zakon nije izmenjen, ali je u praksi skrivanje identiteta policajaca postalo normalna pojava. Sve češće se pojavljuju kordoni, ali i pripadnici UKP u uniformi koji ne nose vidljive značke, niti prezimena. Lica su im prekrivena fantomkama, tako da su, u slučaju prekoračenja ovlašćenja, zloupotreba ili policijske brutalnosti građani bespomoćni jer ne postoji nikakva šansa da ih građanin identifikuje što znači da neće biti ni procesuirani.

"Mi već duže vreme imao problem da policija ne radi svoj posao. Policija je jedina ovlašćena da hapsi počinioce krivičnih dela, ali imamo situaciju da policija proširuje svoje ingerencije, hapsi i koga treba i koga ne treba. Sa druge strane, to rade i druge institucije, neke su zvanične, ali nemaju ovlašćenja da to rade, poput BIA. Neke to rade a da čak nisu ni institucije, poput batinaša i privatnog obezbeđenja, poput onog koje vodi Vlada Mandić, koji se profilisao kao Vučićev "SA odred" (nacistički jurišni odredi), koji uslužno hapsi demonstrante ili tuče po potrebi aktiviste ispred Skupštine grada. Rade siledžijski posao koji ne može da radi policija. Građani Srbije su suočeni sa trostrukom opasnošću. Sa jedne strane, suočeni su sa institucijama koje ne rade na pravi način svoj posao poput policije koja se, recimo, ne legitimiše kada hapsi u cilivu, što je protivzakonito. Druga institucija je BIA koja nema pravo da hapsi, ali to radi jer to stvara dodatni strah kod građana, jer kada te uhapsi BIA nije isto kao da te uhapsi obična policija. Treća grupa je Vučićeva parapolicija koju čine sitni dileri droge, huligani, privatno obezbeđenje, čak i direktori komunalnih preduzeća koji Vučiću duguju sve", pojašnjava advokat Jovan Rajić.

"U Ćacilendu zakoni Ćacilenda"

Da policija ne postupa po zakonu može se svakog dana videti oko Pionirskog parka, takozvanog Ćacilenda, gde policajci čuvaju ljude naoružane hladnim oružjem od kojih su pojedini sa dosijeom. Tu policiji na ruku ide ponašanje tužilaštva.

"U Čacilendu se dogodio sumrak pravnog sistema. Imali ste svakakve ljude, osuđivane kriminalce, dilere droge, Vučićeve kumove poput Petra Panića, direktora PIO fonda i direktora JKP "Gradska čistoća" koji su napali novinarsku ekipu KTV. Tu nisam video da postupa Više javno tužilaštvo. U Ćacilendu ne važe srpski zakoni, on je eksteritorijalan i u njemu važe zakoni Ćacilenda. Po tim zakonima ćaci mogu da rade sve, da tuku ljude i napadaju ih nekažnjeno. Tu nije problem što čovek naoružan čekićem stoji pored policajca koji ne reaguje, a ko zna  čega tu još ima. Niti je policija obavila pretres, niti je tužilaštvo to naredilo", kaže advokat Jovan Rajić.

Korišćenje LRAD nelegalno

Na protestu 15. marta došlo je do zvučnog incidenta koji je izazvao stampedo među ljudima, od kojih je dosta njih zadobilo povrede. Pojavila se informacija da je navodno upotrebljen zvučni top, što je MUP kategorički demantovao. Ministar policije Ivica Dačić je najpre izjavio da MUP nema zvučni top, ali je ubrzo otkriveno da ga je nabavila, iako on nije predviđen zakonom. Zvučni top je bio u planu u nakaradnom Nacrtu zakona o policiji, od kojeg se pre nekoliko godina odustalo usled pritiska javnost.

Ipak, zvučni uređaji su ipak nabavljeni, 16 njih, a nakon što je to otkriveno, ministar Dačić je rekao da ga imaju, ali u magacinu. Potom je otkriveno i da je uređaj LRAD usnimljen na vozilu policije, kod Skupštine 15. marta, ali je Dačić tada rekao da pomenuti uređaj zapravo koriste kao megafon.

"Uređaj ne postoji u zakon. Kada se kaže da je postavljen kod Skupštine, mi zapravo ne znamo šta je postavljeno kod Skupštine. Mi zapravo nemamo pojma koje je oružje upotrebljeno tog 15. marta jer država nije uradila svoj deo posla. Kada govorimo o tome šta se desilo, mi biramo između toga da li da verujemo onome što smo videli, čuli i osetili svi zajedno ili onome što nam vlast govori. Nevolja u celoj toj priči je što međunarodna zajednica traži odgovore na neka pitanja i njima ne mogu da tako lako manipulišu. Ne znamo da li MUP raspolaže još nekim zabranjenim sredstvima, ali ono što je zabrinjavajuće je što niko ne može da veruje policiji", kaže Jovan Rajić.

Istraga o tome šta se tačno dogodilo 15. marta u Beogradu, tokomo odavanja pošte žrtvama pada nadsrešnice Železnike stanice u Novom Sadu još traje. Ali, ono što je nepobitno utvrđeno je da srpska policija raspolaže sa ukupno 16 uređaja LRAD (long range acustic device), u prevodu zvučnih uređaja dugog dometa ili kolokvijalno nazvanih "zvučnih topova". Vlast je negirala da je upotrebila to sredstvo.

Iznošenje iz magacina - kršenje zakona

Ono što je tu vrlo opasno je što to oružje, po još uvek važećem Zakonu o policiji, nije dozvoljeno. Ono nije uvršćeno među sredstva prinude i ne može se koristiti. Samo njegovo iznošenje iz magacina i postavljanje na položaj je kršenje zakona, za koga niko neće odgovarati, makar za sada. Na pitanje portala Nova.rs ko je naredio postavljanje LRAD-a na položaj i njegovu eventualnu, protivzakonitu, upotrebu, iz MUP Srbije nikada nisu odgovorili.

Zakonom o policiji taksativno su nabrojana sredstva prinude i to su: fizička snaga, raspršivač sa nadražujućim sredstvom, elektromagnetna sredstva, službena palica, sredstva za vezivanje, specijalna vozila, službeni psi, službeni konji, sredstva za zaprečavanje, uređaji za izbacivanje mlazeva vode, hemijska sredstva, posebne vrste oružja i sredstava i konačno vatreno oružje. Akustična sredstva, tipa LRAD, se ne pominju. 

Da ne bude zabune, posebna vrste oružja i sredstava su zapravo šok bombe i u Zakonu o policiji piše: "Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oružja neuspešna ili se ne može postići zakoniti cilj. Eksplozivna sredstva nije dozvoljeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi".

Primer Srđana Žunića

Tu je primer Srđana Žunića, koji se još nalazi u pritvoru. Uhapšen je zbog sumnje da je počinio dva krivčna dela, jedno je pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka u sticaju sa nasilničkim ponašanjem, drugo je ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Jedno delo mu je u međuvremenu "otpalo", ali se Žunić još nalazi u pritvoru zbog ometanja.

Da on ima "specijalni tretman" od strane vlasti videlo se po postupanju policije. Prilikom pretresa stana policajci su se predstavili, Žunić ih je snimao i sve je proteklo u najboljem redu, koliko je to moguće u takvoj situaciji. Ali, kada je Žunić krenuo sa policajcima, pojavili su se "nindže", pripadnici MUP obučeni skroz u crno, sa fantomkama preko lica, ali bez službene značke, bez prezimena, a ni na prslucima im nije ništa pisalo.

Hapšenje na takav način bila je zapravo čista demonstracija sile jer je osumnjičeni Žunić do tog trenutka u potpunosti sarađivao sa policijom.