Iz kuće u Volujcu, desetak kilometara od Užica, izneto je ugljenisano telo šezdesetčetvorogodišnjeg Miloša Starčevića, čija kuća je planula rano jutros i izgorela, ostali su samo spoljni zidovi. Tačan uzrok požara još nije poznat, ali rođaci pretpostavljaju da je požar krenuo od šporeta jer je, kako kažu, Miloš vatru ložio i noću.

Plamen su jutros ispred osam časova ugledale komšije iz susednog sela kada su pozvali rođaka nastradalog, koja živi u neposrednoj blizini. Kuća koja je gorela, nalazila se na samcu, pa se iz bližeg komšiluka nije videla.

„Kada su javili našem rođaku, on je pozvao nas a odmah sam pozvala vatrogasce. Potrčala da vidim šta se dešava, cela kuća je već bila u plamenu. Kada smo prišli bliže, već je padao krov koji je potpuno izgoreo. Stigli su odmah i vatrogasci, svaka im čast koliko su bili brzi i sposobni ali šanse da se vatra odmah ugasi nisu ni postojale“, priča za Nova.rs Miloševa rođaka Vera.

Na lice mesta stigla su dva vatrogasna vozila i osam vatrogasaca spasilaca, ali do kuće se nije moglo prići, jer je put nepročišćen, a teren nepristupačan. Komšije da su vatrogasci spasioci odmah razvukli vatrogasna creva i krenuli u borbu sa vatrom ali kuća se već rušila, grede su bile u plamenu, na sve strane je kuljao dim,pao je i plafon ispod koga su kasnije našli skoro ugljenisano telo nesrećnog čoveka.

„Znali smo da je unutra jer nigde u snegu nije bilo tragova, telefon nedostupan a da je negde otišao rekao bi, kod mene je najčešće dolazio, danas je rekao da će svratiti. Ne znamo šta bi, on jeste pušio ali cigaretu nije u kući gasio. Verovatno je od šporeta, jer je govorio da po celu noć po malo loži i da vatru zimi ne gasi, policija će reći šta je bilo. Strašnio je bilo gledati kako sve gori a ne možemo da pomognemo. Jedan rođak je pokušao da uđe kroz prozor ali dim je kuljao, ništa nismo mogli pomoći“, dodaje Vera.

Vatrogasci su nekoliko sati gasili vatru da bi mogli osloboditi ispod ruševine beživotno telo čoveka i izneti ga iz kuće u kojoj više nije ostalo ništa. Sve je izgorelo vatra je zahvatila i pomoćni drveni objekat koji se nalazio uz samu kuću.

Tragediji koja je danas zadesila Starčeviće prethodila je smrt Miloševog brata, koji je 1990. godine nastradao ispred kuće, dok je prevozio materijal za kuću koju je Miloš započeo da gradi. Tada se Milošev život iz korena promenio i krenuo u nekom drugom pravcu. Kuću koju je gradio nikada nije završio, krivio je sebe za pogibiju brata.

„Moj suprug je prevozio neku montu za tu kuću, na njega je naleteo kamion i poginuo je. Sa njim je bio i naš sin koji je tada imao 17 godina. On je uspeo da skoči sa traktora hvala Bogu preživi. Tada je Miloš stao sa svim radovima i nikada ih nije nastavio, ta kuća i sada tako započeta stoji pored naše u donjem delu sela“, ispričala nam je Miloševa snaha Danica.

Nesrećni čovek je do tada radio i u inostranstvu, imao je u Crnoj Gori i svoju firmu, ali tada je i sa tim poslom završio, nije kažu nikada ni po alat otišao. Komšije pričaju da ga je pratio osećaj krivice zbog smrti brata koji je stradao pomažići njemu da sagradi kuću. Snahi i deci pomagao je koliko je mogao, a život mu je sve češće pratio i alkohol. Do poslednjeg dana živeo je u staroj kući u brdu, koja je danas zajedno sa njim u plamenu nestala.

Pretpostavlja se da je smrt nastradalog čoveka nastupila zbog gušenja a obdukcija će utvrditi tačan uzrok. Istraga, koja je u toku, pokazaće i uzrok izbijanja požara, za sada nema potvrđenih informacija.

Bonus video: Požar u Kliničkom centru