Počelo suđenje Srpkinji optuženoj za špijunažu na Kosovu, ona negirala krivicu

Tužilac Bekim Kodraljiju (Bekim Kodraliu) pročitao je optužnicu, navodeći da se J.Đ. tereti da je svesno prenosila podatke, dokumente i osetljive informacije Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji Srbije (BIA), stečene tokom obavljanja zvanične dužnosti u okviru aktivnosti OEBS-a na Kosovu.

Ujedno, ona se tereti i da je uticala na izveštaje OEBS-a, doprinoseći „stvaranju neprijateljskog narativa prema bezbednosnim institucijama“.

Kodraljiju je naveo da je ovim radnjama J.Đ. „ozbiljno ugrozila ustavni poredak i nacionalnu bezbednost i stavila u ozbiljnu opasnost život i bezbednost državnih zvaničnika, građana zemlje, kao i međunarodnog osoblja Misije OEBS-a na Kosovu“.

Advokat Predrag Miljković, prenosi Koha, pozvao je sud da razmotri kućni pritvor, navodeći da su svi materijalni dokazi već obezbeđeni tužilaštvu, prenosi Kossev.

Tužilaštvo je, međutim, istaklo da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju pritvor, uključujući rizik od bekstva ili ponavljanja krivičnog dela. Predsednik sudskog veća, Rahman Berići (Rrahman Beqiri) saopštio je da će odluku o pritvoru doneti van glavne rasprave.

J.Đ. je uhapšena u februaru ove godine.

Hapšenja za špijunažu

Sve je više postupaka na Kosovu koji se vode za špijunažu i to navodno u korist Srbije.

Jedan od njih vodi se protiv bivšeg pripadnika Kosovske policije Aleksandra Vlajića, koji je ranije radio kao magacioner u srpskom MUP-u u Mitrovici. On je u junu postao prvi koji je osuđen za špijunažu od strane kosovskih vlasti. Mediji i sudska dokumenta ga opisuju kao agenta BIA.

Štaviše, zaključenjem sporazuma o priznanju krivice, osuđen je na pet godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže, a dodatno je kažnjen novčano – 1.000 evra – zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Protiv njega se i dalje vodi postupak za drugo krivično delo – terorizam – zbog sumnje da je bacio bombu na prostorije Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici 2022. godine.

Slučaj Vlajić je otvorio prostor za nova hapšenja – na osnovu veštačenja čak sedam mobilnih telefona koje je koristio. Među osumnjičenima se našla upravo Mitrovčanka J. Đ., zaposlena u OEBS-u, koju je Vlajić, prema sopstvenom priznanju, regrutovao da mu dostavlja poverljive informacije i dokumenta.

Prema optužnici Specijalnog tužilaštva, Vlajić je komunicirao s J.Đ. putem sedam različitih telefonskih brojeva koje je redovno menjao. Od nje je, navodno, dobijao osetljive podatke o bezbednosti i funkcionisanju kosovskih institucija, uključujući i interne izveštaje sa sastanaka bivšeg šefa OEBS misije Majkla Davenporta.

Prištinski mediji navode da je koristio šifrovani jezik – BIA je nazivana „firma“, a u jednoj poruci navodno piše da će se „u BIA-i umoriti od čitanja izveštaja“ koje dobija od J.Đ., dodajući da se „ne brine jer se neko time već bavi“.

Specijalno tužilaštvo tvrdi da je Vlajić imao saradnike i u drugim međunarodnim organizacijama – OEBS-u, EULEX-u, UNMIK-u i KFOR-u – i da su svi bili pripadnici srpske zajednice. Uz J.Đ. iz OEBS-a, dokumenta navode osobu M. iz EULEX-a, N.K. iz UNMIK-a i osobu označenu kao N.64 iz KFOR-a.

Optužnica potvrđuje da su informacije prosleđivane njegovom nadređenom u BIA-i – osobi inicijala R.G, stacioniranoj u Novom Pazaru.

Uroševac: Dva bivša carinika među osumnjičenima

Petog juna prošle godine u Uroševcu su uhapšena dvojica Albanaca, osumnjičeni za špijunažu za BIA. Jedan od njih, B. Š (Sh), nekadašnji je policijski službenik iz devedesetih, koji je kasnije radio kao carinik u vreme UNMIK administracije.

Kosovska carina je demantovala njegovu povezanost s institucijom, navodeći da je razrešen dužnosti još 2004. zbog kršenja Kodeksa ponašanja.

B.Š. i M.Ć (Q), optuženi su za „prikupljanje informacija od državnog značaja“ i o osobama na javnim funkcijama, koje su potom dostavljali agentima BIA.

Na ročištu 15. jula, obojica su negirali krivicu za špijunažu, dok je M.Ć. priznao nedozvoljeno posedovanje oružja.

Treći Albanac osumnjičen za špijunažu

Još jedno hapšenje usledilo je 6. maja – H.S. je uhapšen nakon višemesečne istrage. Operaciju je, kao i u prethodnim slučajevima, predvodila Kosovska obaveštajna agencija u saradnji sa policijom i tužilaštvom. Protiv njega je je 11. septembra podignuta optužnica sa saradnju sa BIA.

Hapšenje policajca

Novo hapšenje za špijunažu dogodilo se sredinom jula meseca. Tada je uhapšen B.J. inače visoki službenik kosovske policije, srpske nacionalnosti, a bio je zaposlen u pograničnoj jedinici na prelazu Bela Zemlja, na poziciji šefa.

Prema navodima policije, on je takođe slao poverljive informacije srpskoj Bezbednosno informativnoj agenciji. Po hapšenju mu je određena mere pritvora.

Hrvatski vojnik i Mitrovčanka

Najnovije optužbe za špijunažu, takođe navodno u korist zvaničnog Beograda, podigle su pravu buru u regionu.

Reč je o hapšenju para – hrvatskog pilota pripadnika KFOR-a i Srpkinje iz Kosovske Mitrovice. Oni su uhapšeni na jednom od ostrva splitskog arhipelaga.

Istražitelji su u njihovoj komunikaciji navodno pronašli poruke koje ukazuju na prenošenje poverljivih podataka o KFOR-u, izvestili su prvo hrvatski mediji.

Pilot je, kako se tvrdi, tri godine slao informacije koje je A. M. prosleđivala čelnicima Srpske liste i jednom stranom novinaru.

Par se tereti i za otkrivanje detalja o aktivnostima KFOR-a u Zubinom Potoku i transportu bivšeg policajca Dejana Pantića.

Osim Hrvatskih vlasti koje su pokrenule postupak, za slučaj se interesuju i pravosudni organi u Prištini.

Kosovsko specijalno tužilaštvo uputilo je nedavno zvaničan zahtev vlastima u Hrvatskoj za dostavljanje dokaza, dok je Kosovska policija izvršila pretres kuće Srpkinje iz Kosovske Mitrovice.

Šta kaže zakon o špijunaži?

Krivično delo špijunaže regulisano je članom 124 Krivičnog zakonika Kosova i obuhvata sedam stavova. Predviđene kazne kreću se od najmanje pet godina zatvora, a u težim slučajevima mogu dostići i doživotnu robiju.

Nisu svi poverljivi podaci automatski državne tajne. Da bi nešto imalo taj status, mora da bude tako određeno zakonom ili odlukom nadležnog državnog organa. U praksi, to se uglavnom odnosi na informacije od značaja za „državnu bezbednost“, iako tajnom mogu biti proglašeni i naizgled bezazleni podaci, ako se proceni da bi njihovo otkrivanje moglo naštetiti interesima neke države.

Da bi delo bilo kvalifikovano kao špijunaža, osoba mora znati da prenosi podatke osobi koja radi za stranu državu ili obaveštajnu službu, ukazao je lokalni advokat Ljubomir Pantović.

Dakle, krivica postoji samo ako je učinjeno sa direktnim umišljajem – uz svesnost o sadržaju podataka i identitetu primaoca.