INTERVJU Raša Nedeljkov: Jasni su indikatori da je doba totalne moći SNS prošlo

On kaže i da je na svim lokalnim izborima održanim prošle godine SNS pretrpela ozbiiljne gubitke, te da su ljudi sada u odnosu na ranije godine bučniji, hrabriji i solidarniji.

“Pojedinac se lako skrši, ali kada se odvažnost u otporu crpi iz zajedništva, stvar je drugačija”, poručio je Nedeljkov.

Ove godine će u desetak gradova i opština biti održani lokalni izbori. Uveliko se govori o tome da su aktivisti SNS na terenu, da se dele pokloni, ali i zastrašuju građani. Na izborima u Mionici imali smo doslovno fizičko nasilje na ulici. Da li je u takvoj atmosferi realno očekivati da vlast bilo koje od tih izbora izgubi?

Na svim lokalnim izborima održanim od izbijanja velike građanske i studentske pobune vlast je pretrpela ozbiljne gubitke. I to u sredinama u kojima je izgledalo da je njena dominacija cementirana. U Kosjeriću je SNS osvojio tek jedan mandat više, uz sve zabeležene pritiske, zloupotrebe i nadrealne troškove u kampanji.

Jasni su indikatori da je doba totalne moći SNS prošlo. Uostalom, toliko izbegavanje da se raspišu vanredni parlamentarni izbori (a do juče su i bezrazložno raspisivani) govori o tome da se vlast više ne oseća nepobedivo.

Glavna meta godinama unazad su zaposleni u javnim preduzećima, kojima se preti prekidom radnog odnosa ukoliko se ne pojave na mitingu vladajuće stranke ili ne glasaju za određenu listu. Šta ti građani mogu da urade da bi se zaštitili?

Građani nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da ih zaštite od političkih pritisaka. To nepoverenje nije neosnovano. I onda, mnogi ćute i trpe. Posebno su ugroženi “ugovorci”, tj. oni koji nisu u stalnom radnom odnosu i koji poslušnošću plaćaju produžetak ugovora o radu.

Ima i drugačijih primera. Još pre nekoliko godina Crta je pokrenula kampanju čiji heroji su bili Ranka Kašiković iz Subotice i Stefan Vukić iz Požarevca, koji su se glasno suprotstavili pritiscima, okrenuli se javnosti kao savezniku, potražili pravdu na sudu i uspeli da se izbore za svoje radna prava i ljudsko dostojanstvo.

Kako prolaze oni koji pokažu hrabrost i tome se suprotstave? Imaju li kasnije podršku istomišljenika kad ostanu bez posla, recimo?

Ni Rankine i Stefanove priče, iako “pobedničke”, nisu bez gorčine, baš zato što nije mnogo kolega bilo spremno da se solidariše. U atomizovanosti leži najveći problem. Pojedinac se lako skrši, ali kada se odvažnost u otporu crpi iz zajedništva, stvar je drugačija. Ipak, Srbija se od novembra 2024. jako promenila. Sada smo solidarniji, bučniji, hrabriji. Naravno, i vlast je sada beskrupuloznija, pa i represivnija, ali paradigma je promenjena. Crta je praktično uvodila temu političkih pritisaka u javni diskurs. Razni vidovi političkih pritisaka bili su normalizovani - prosto, slušaš stranku na vlasti ako želiš “državnu platu”. Danas smo makar svesniji da rad u javnom preduzeću ili državnoj ustanovi ne bi smeo da znači da moraš biti podanik bilo kojoj partiji.

Veliki je broj primera ovakvog zastrašivanja koje je upravo CRTA otkrila i objavila. Koji od njih je vas lično najviše šokirao?

Najšokantnije je kad čujete svedočenje teško bolesnog čoveka kome je zdravstvena pomoć uslovljena uslugama partiji.

Opozicione stranke, pre svega SSP i SRCE, kritikovali su Zakon o biračkom spisku i to što je CRTA u njegovoj izradi učestvovala. Kako to komentarišete i zašto je to gledano iz vašeg ugla u tom trenutku bilo dobro rešenje?

Da budemo sasvim precizni - Crta je radila na svom predlogu zakona, koji je, nakon čak 11 iteracija predloga vlasti, suštinski i u najvećem delu prepisan i usvojen - očigledno pod pritiskom međunarodne zajednice, tj. iz želje vlasti da pokaže neki pomak u reformskoj agendi. Crta je pozvala sve zainteresovane strane - stranke, akademsku zajednicu, predstavnike studenata i zborova, organizacije civilnog društva itd. da daju primedbe na njen nacrt zakona, da ponude nova rešenja - i taj poziv nije prošao bez odziva.

Usvojeni zakon je dobar, ali nije garancija ni za šta. Ključni problem naše države, odnosno vladavine prava u njoj, i jeste u tome što se zakoni selektivno (ne) primenjuju. Ako ništa drugo, ovaj zakon će biti dobra osnova da se problem biračkog spiska reši jednom kada se promene političke prilike u zemlji i kad budemo ponovo gradili insitucije.

Njihova glavna zamerka je da ovaj Zakon ne može da reši glavni problem - izbacivanje fantomskih birača iz biračkog spiska. Da li uopšte postoji rešenje za ovaj problem i kako bi moglo da se reši fiktivno preseljenje birača iz opštine u opštinu?

SSP sada ima i predstavnike u Komisiji za reviziju biračkog spiska, formiranoj po slovu novog zakona, koja, ako bude političke volje na svim stranama, može da napravi krupan korak ka rešavanju problema koji Srbiju predugo opterećuje. Revizija bi trebalo da precizno dijagnostikuje stanje evidencije birača i pruži uvid u sistemske propuste zbog kojih se pojavljuju fantomski birači. Na organima izvršne vlasti biće odgovornost da otkloni te propuste.

CRTA je pozivala studente i opoziciju na razgovore upravo u vezi biračkog spiska. Kakav je epilog tog sastanka? Da li ima dogovora o bilo kakvoj saradnji?

Već sam rekao da su se tom pozivu praktično svi odazvali i da su i dali doprinose finalnom predlogu zakona koji je Crta ponudila, a koji je, ponavljam, uveliko preslikan u zakon koji je sada na snazi.

Mnogo se govori o tome da li od vanrednih parlamentarnih izbora (kad i ako ih bude bilo) treba praviti referendumsku atmosferu "studenti vs. vlast" ili na njima treba da učestvuje i opozicija. U ovom trenutku čini se da će gotovo sve opozicione stranke, izuzev DS, Ekološkog ustanka i Kreni - promeni, na njima učestvovati. Da li su u međuvremenu neki izborni uslovi postali bolji ili ima vremena da postanu bolji, recimo do jeseni za kada je Aleksandar Vučić ove izbore najavio?

Izborni uslovi nisu bolji. Do izbornog dana možda budu još gori. Vidimo da vlasti sada više nije dovoljna kontrola nad većinom mejnstrim medija nego bi i da cenzuriše društvene mreže i gasi naloge koji joj smetaju. Ipak, raspoloženje među građanima je takvo da su, uz ogromnu mobilizaciju i ozbiljnu pripremu za kontrolu izbora, promene moguće. Ne zbog poboljšanih uslova nego uprkos svemu.