Iako je tokom protekle godine gotovo sve palo u senku virusa kovid - 19, sa kojim se suočila i bori skoro čitava planeta, srpsko pravosuđe konačno je uspelo da se izbori sa pojedinim postupcima kojima se kraj nije nazirao, ali neke je, u medijima poznate kao afere zbog svog zadiranja u vrh države, uspelo da makar započne. Među suđenjima koja su, definitivno, dala svoj pečat ovoj godini jesu slučaj “Jovanjica”, postupka protiv vlasnika imanja na kome je zaplenjena rekordna količina droge, zatim presuda narko-bosu Darku Šariću za šverc 5.7 tona kokaina, kao i obaranje sudske odluke biznismenu Miroslavu Miškoviću..
Definitivno najznačajnije suđenje godine, ali i ono za koje pojedini pravnici ističu da će zasigurno trajati makar deceniju, jeste afera “Jovanjica”, odnosno postupak protiv vlasnika istoimenog poljoprivrednog gazdinstva na kome je krajem prošle godine zaplenjeno skoro četiri tone marihuane.
Protiv Koluvije, vlasnika poljoprivrednog gazdinstva “Jovanjica” i još devetoro optuženih Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podiglo je optužnicu maja ove godine, a ona je potvrđena 10. juna. Koluvija i ostali optuženi su tokom saslušanja u tužilaštvu i na pripremnom ročištu negirali krivično delo za koje se terete, dok je optužnica protiv njih napisana na skoro 400 strana.
Afera “Jovanjica” ugledala je svetlost dana krajem 2019. kada je narodni poslanik Miroslav Aleksić, na konferenciji u Narodnoj skupštini, ukazao na to da se MUP Srbije nije oglasio povodom rekordne zaplene droge pronađene kod Stare Pazove.
Ubrzo nakon toga saznalo se i da je dve nedelje ranije zbog rekordne zaplene uhapšen Koluvija, a na površinu su tada isplivale i mnoge čudne okolnosti u ovom slučaju. Poslanik Aleksić je tada ukazao i na navodne veze predsednika države Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja sa vlasnikom “Jovanjice”.
Iako je tužilaštvo reklo da je veštačenje Koluvijinog telefona demantovalo da je pozivao Andreja Vučića nakon hapšenja, a kako je Aleksić tvrdio, ni tokom postupka ime predsednikovog brata nije ostalo izostavljeno.
Koluvijin branilac advokat Zora Dobričanin Nikodinović zatražila je da se njenom branjeniku ukine pritvor, tvrdeći da je on bez osnova osumnjičen i da je u žižu javnosti došao samo zato što je spomenut Andrej Vučić, brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i iz želje anonimnog političara da postane slavan.
“Ne postoje uslovi da će počiniti krivično delo, jer je “Jovanjica” zabranjena zona. Ili da ukinete pritvor ili da odredite kućni pritvor. Koluvija je bez ikakve krivice osumnjičen, zbog želje nekog anonimnog političara da postane slavan. Zato što je spomenut brat Aleksandra Vučića Koluvija je došao u žižu javnosti”, rekla je advokatica.
Sa druge strane, Koluvija je prilikom iznošenja odbrane rekao da su inspektori MUP tražili da lažno svedoči protiv Andreja, ali i Zvonka Veselinovića, te da kaže da je radio s njima.
Iako je suđenje za “Jovanjicu” definitivno najvažnije ove godine, neki, ipak, smatraju da će i ono, kao i većina drugih bitnih za ovu zemlju i obračun s kriminalom, trajali najmanje deceniju.
Tako je Vladimir Gajić, advokat i predsednik Advokatske komore Beograda, nedavno izneo svoju procenu da bi suđenje za slučaj „Jovanjica“ moglo da traje 10 godina, ako se u obzir uzme da je tužilac u ovom slučaju predložio saslušanje čak 115 svedoka.
Narko-bos iz Pljevalja traži reviziju postupka
Još jedno suđenje koje je simbolično obeležilo ovu godinu jeste i višegodišnji postupak protiv Darka Šarića, koji je dobio svoj epilog. Tako je ovaj narko-bos iz Pljevalja u julu ove godine pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog krijumčarenja 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu.
Šarić je u pomenutom postupku označen kao vođa organizovane kriminlne grupe, a postupak protiv njega trajao je nekoliko godina.
Šarić se predao srpskim vlastima 18. marta 2014. godine, nakon višegodišnjeg bekstva i od tada se nalazi u pritvoru. Ipak, kako to obično biva, ovom postupku se, i pored pravosnažne presude, kraj ne nazire.
Tako je Šarićeva odbrana ovog meseca podnela Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, kojim se traži poništavanje ove presude, ali i one za pranje para u kojoj je osuđen na sedam godina zatvora, i zahtevala novo odlučivanje, ali pred drugim sudskim većima.
Kako su u zahtevu naveli advokati Radoslav Baćović i Danilo Šarić, njihov klijent nije imao fer i pravično suđenje, bilo mu je povređeno pravo na odbranu i narušena mu je pretpostavka nevinosti
Vlasnik „Delta holdinga“ širi imperiju
Krajem novembra ove godine, Apelacioni sud u Beogradu odlučio je da ukine drugu osuđujuću presudu Specijalnog suda protiv vlasnika imperije “Delta holding” Miroslava Miškovića, i ponovo otvori glavni pretres u drugostepenom postupku i sam izvede ključne dokaze neophodne za donošenje pravosnažne presude.
U septembru je ovaj sud sedam dana razmatrao žalbe na drugu prvostepenu presudu vlasniku „Delta holdinga“ i ostalim optuženim, ali je zaključio da mora sam da izvede određene dokaze neophodne za donošenje pravosnažne presude.
Apelacioni sud u januaru bi trebalo da donese pravosnažnu odluku, pošto je prvostepenu presudu već jednom ukidao.
Naime, na razmatranju je druga prvostepena presuda Miroslavu Miškoviću i ostalim optuženim izrečena u martu 2019. godine u Specijalnom sudu u Beogradu. Njom je Miroslav Mišković osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu Marku da utaji porez po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320.3 miliona dinara.
Apelacioni sud je ranije potvrdio presudu kojom su Mišković i ostali pravosnažno oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća u Srbiji, ali je ukinuo deo presude koji se odnosio na utaju poreza i naložio da mu se suđenje ponovi.
U međuvremenu, dok se razmatra i odlučuje da li je vlasnik “Delta holdinga” utajio porez ili ne, Mišković je svoju imperiju znatno „proširio“.
Tako se upisao i među vlasnike Sava centra, najvećeg kongresnog centra u Srbiji i to po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra. Podsetimo, Sava centar je jedan od simbola Beograda.
Višestruki silovatelj konačno pred sudom
Krajem prošle godine javnost u Srbiji uznemirila je vest o otmici 12-godišnje M. K., iza koje je stajao višestruki silovatelj Ninoslav Jovanović, u javnosti poznatiji kao Malčanski berberin.
Monstrum je devojčicu držao zatočenu 12 dana, dok je za to vreme cela Srbija tragala za devojčicom.
Konačno, početkom januara ove godine, policijske snage Srbije uspele su da uđu u trag Jovanoviću i stave mu lisice na ruke. Suđenje Malčanskom berberinu zbog otmice i zlostavljanja devojčice počelo je juna ove godine i Jovanović je delimično priznao krivicu.
Jovanović je uhapšen 5. januara, na groblju u rodnom selu Malča, nakon 17 dana policijske potrage za njim.
On je optužen da je 20. decembra prošle godine presreo devojčicu na putu do škole i oteo je. Ona je pronađena nakon 10 dana potrage u selu Jasenovik u jednoj vikendici.
Jovanović je, inače, pušten iz pritvora u martu prošle godine, kada mu je izrečena prvostepena presuda kojom ga je Viši sud u Beogradu osudio na pet meseci zatvora zbog polnog uznemiravanja maloletnice putem Fejsbuka.
On je nakon izricanja presude 18. marta pušten na slobodu, pošto mu je pritvor uračunat u zatvorsku kaznu, a u pritvoru je proveo više od pet meseci.
Pre toga je u dva navrata bio osuđivan za silovanje na 10 i 12 i po godina zatvora, koje je izdržao.
Lider kosovskih Srba: U atmosferi straha se ne živi
Tri godine prošle su od ubistva lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića, a pripremno ročište njegovim ubicama u više navrata pokušalo je da se održi ove godine.
Ivanović je ubijen iz vatrenog oružja 16. januara 2018. godine ispred kancelarije svoje stranke, Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda” na severu Kosovske Mitrovicu. U njega je tada ispaljeno šest hitaca.
Podsetimo, u optužnici kosovskog Specijalnog tužilaštva, koja je na ročištu 11. februara 2020. pročitana na albanskom i srpskom jeziku, navodi se da je za ubistvo Ivanovića “odgovorna kriminalna grupa predvođena Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem”. Njih dvojica su u bekstvu od kosovskih vlasti, a šestoro ljudi na optuženičkoj klupi, tereti se za pomaganje u ubistvu, kao i za niz drugih krivičnih dela. Oni su pred sudom rekli da nisu krivi za učešće u ovom zločinu.
U procesu koji vodi kosovsko Specijalno tužilaštvo pred Opštim sudom u Prištini, optuženi su Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Silvana Arsović, Žarko Jovanović, Dragiša Marković, Rade Basara. Kao vođe kriminalne grupe optuženi su Milan Radoičić i Zvonko Veselinović.
Ubistvo Ivanovića je izazvalo velike potrese u regionu. On je sahranjen 18. januara 2018. godine na Novom groblju u Beogradu. Od Ivanovića su se oprostili porodica i prijatelji, članovi Vlade Srbije i lideri većeg dijela opozicije, ali i nekoliko hiljada građana.
Nakon njegovog ubistva širom Beograda osvanuli su i murali sa njegovim likom i rečima: “U atmosferi straha se ne živi”.
Baka Coka presudila sebi
Ipak, suđenje koje je nastojalo da bude među pet najbitnijih ove godine definitivno jeste postupak protiv Stojanke Stojanović zvane baka Coka, koja je izvršila samoubistvo 10. decembra u svojoj kući na Zvezdari.
Ove godine je trebalo da se održi pripremno ročište pred početak suđenja, međutim, do toga nije došlo jer je Stojanovićeva iz zdravstvenih razloga odlagala postupak. Stojanovićeva se teretila da je 2. septembra 2018. nasred ulice u Vučićevom prolazu na Zvezdari, sa nekoliko hitaca, ubila investitora Zorana Trifunovića. Stojanovićeva je ubrzo uhapšena, a ceo zločin snimile su nadzorne kamere sa obližnjeg objekata.
Na pomenutom snimku vidi se kako optužena hladnokrvno prilazi Trifunoviću na ulici, iz torbe vadi pištolj i puca u njega. Žrtva potom pada na tlo, nakon čega optužena još jednom puca u njega. Pretpostavlja se da je motiv ubistva dugogodišnji sudski spor između penzionerke i investitora, i to oko placa na kojem starica živi. Starica je godinama unazad prijavljivala investitora za maltretiranje, ali su nadležne institucije bile gluve na njene vapaje.