"Pare moju muke ne mogu da plate, ali ih ne dam krvniku moga sina": Stojanka Đokić trži odštetu od Gorana Džonića

Krhka starica narušenog zdravlja, utučena zbog svirepog ubistva koje je izvršio njen rođak, kaže da ne postoji novac kojim bi Džonić mogao da isplati svoj zločin ali da sinovljevu ušteđevinu koja je bila namenjena njegovoj ubijenoj ćerki želi da podeli ostalim unucima.

"Sud mi još nije vratio pare koje je oduzeo Goranu Džoniću kada je uhapšen. To je velika količina novca, a prošle godine je njegov sin našao još para na njihovom tavanu. Nije smo da ih troši, zvao je policiju pa im je taj novac oduzet. Ubeđena sam da ima još sakrivenog novca koji je Džonić ukrao od moga Gorana, on je trideset godina štedeo za svoju porodicu, a i kuću je prodao, hteo je da Lidiji ispuni želju i kupi joj stan u Nišu. Džonić je sve to znao, pratio je sve što radi, bezbroj puta je od njega pozajmljivao novac i znao je koliko para ima i gde ih čuva", priča očajna žena.

Kako je navedeno u tužbi, koju je Stojanka posredstvom svog advokata Miroslava Ristića podnela niškom sudu, Džonić je od njenog sina oduzeo novac u iznosu od 1.380.000 dinara, 37.130 evra, 3.940 švajcarskih franaka i 1.850 američkih dolara .

"Ja sam naslednik tog novca, ali meni više ništa ne treba. Hoću da ga podelim deci mog drugog sina koji je takođe preminuo. Oni su mi se našli u najgore vreme koje me je snašlo, pomagali su mi i novčano oko sahrane i svega i želim da im uzvratim. I novac koji tražim kao odštetu takođe ću dati njima", obećava Stojanka.

Parnična tužba protiv Džonića

Parničnom tužbom protiv Džonića Stojanka traži milion i po dinara na ime troškova ukopa, spomenika i pomena svojim najmilijima i još šest miliona za pretrpljene duševne bolove.

"Meni života nema, ništa mi više ne znači novac, a najmanje onaj od Džonića. Međutim, hoću da plati i svojom imovinom ono što mi je uradio, da i na taj način bude kažnjen. Tri duše mi je ubio, Lidiju je snaha Gordana jedva dobila, čuvali smo je kao pilence do 25 godina, a on je usmrti jadnu ni krivu ni dužnu. Ne znam kako uopšte mogu da živim, sedim ovde u snahinoj kući jer u svoju ne mogu da uđem i gledam njihove slike na zidu. Kad tamo zakoračim, zatvorim se i kukam danima . Idem po groblju, dozivam ih, padam kraj spomenika, jadikujem, eto to je moj život", opisuje Stojanka bol zbog ubistva troje najmilijih ljudi.

Spremna je da se sa Džonićem ponovo suoči na sudu iako će joj to otvoriti nezarasle rane.

"To sam već govorila, sada ću da ponovim, da mogu ja bih mu presudila. Zapalila bih ga kao što je on moga Gorana, Gordanu i Lidiju. To što je na doživotnoj robiji meni je slaba uteha, živ je i dalje, u njegovoj kući se i dalje slavi. Ima sinove, snahe, unuke, a u mojoj kući njegovom krivicom, više nema niti će biti, radosti i veselja. Osudio me je na tugu, a to je mnogo teže od njegove kazne", zaključuje Stojanka.

Njen advokat Miroslav Ristić objašnjava da je nakon pravnosnažne osude, sud uputio Stojanku da imovinskopravni zahtev protiv Džonića ostvaruje u parničnom postupku.

"Protiv tuženog Gorana Džonića pravnosnažno je okončan krivični postupak pred Višim sudom u Nišu i on je oglašen krivim zato što je izvršio krivično delo teško ubistvo u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija pa ga je sud osudio na kaznu doživotnog zatvora. Delo je izvršio 27. septembra 2021. godine radi pribavljanja imovinske koristi i to na taj način što je u ataru sela Moravac kod Aleksinca, vatrenim oružjem lišio života Gorana Đokića, sina tužilje, Gordanu Đokić, snahu tužilje i Lidiju Đokić, unuku tužilje. Od povreda koje im je tuženi naneo sve troje su preminuli na licu mesta da bi zatim njihova tela polio gorivom, zapalio i gurnuo u jamu kako bi ih sakrio, a zatim se odezao vozilom koje je vlasništvo pokojnog Gorana", naveo je Ristić.

Džonić je vozilo u kojem je Đokić bio sa suprugom Gordanom i ćerkom Lidijom u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine, a koja se vraćala iz posete Stojanki zaustavio nedaleko od njene kuće i zamolio ih da ga odvezu do mesta zvanog “Dudine Bare” na obali Morave, kako bi navodno sipao gorivo u motocikl koji mu je tamo ostao. Brata u vozilu ubija jednim hicem, a u snahu i bratanicu puca dva puta. Njihova tela poliva benzinom, a zatim ih odvlači u obližnju jamu i leševe pokriva daskama.

Lažno optužio svoju porodicu

Bratovljevim “folksvagen pasatom” odlazi u zabačeno područje u ataru sela Donja Trnava, uzima novac koji je Goran držao u automobilu a zatim ga pali. Skuterom koji je prethodnog dana ostavio na tom mestu vraća se u Moravac i u kući svog sina Stefana sakriva ukraden novac.

Goranova snaha Verica Đokić odmah prijavljuje nestanak porodice na molbu Goranove majke Stojanke koja se zabrinula jer ih nije mogla dobiti na telefon. Posle intenzivne potrage policija 2. oktobra pronalazi spaljeno vozilo porodice Đokića u ataru sela Donja Trnava, a istog dana u jami na obali Južne Morave u selu Moravac i njihova ugljenisana tela.

Dvadeset dana kasnije uhapšen je Goran Džonić, njegovi sinovi Milan i Stefan te braća Kostadin i Aleksandar Milošević koje je lažno optužio da su mu bili saučesnici. Posle pet meseci provedenih u pritvoru, svi oni bivaju pušteni jer je ustanovljeno da je Džonić zločin počinio sam.

Zbog teškog ubistva iz koristoljublja i nedozvoljenog držanja oružja 13. juna 2023. godine Džoniću je prvostepenom odlukom izrečena doživotna robija. Njegov branilac Biljana Pešič izjavljuje žalbu, ali ga Apelacioni sud pravnosnažno osuđuje na istovetnu kaznu sa pravom na uslovnu slobodu posle 27 godina.