Kriminalna grupa na čelu sa Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem, optužena za sedam ubistava, otmice, silovanje, trgovinu drogom i oružjem, uhapšena je pre tri godine, sudski postupak je u toku, a brojna pitanja ostala su bez odgovora. Optužnica se grupom bavi tek od 2019. godine, iako je napisana na više stotina stranica izostavila je osobe koje su svih ovih godina omogućavali grupi da nesmetano funkcioniše.
Pred Specijalnim sudom u Beogradu u toku je suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, a sudski postupak je u fazi izvođenja pisanih dokaza. Međutim, i pored toga, ako bismo se vratili tri godine unazad kada su šefovi grupe zajedno sa svojim kolegama iz klana privedeni, mnogi detalji o tome kako je grupa funkcionisala i ko joj je to omogućio do danas su ostali nepoznati.
Kada je početkom februara 2021. godine izvedena policijska akcija u kojoj su privedeni Belivuk, Miljković i pripadnici njihove grupe, velika prašina digla se u javnosti. U to vreme o opasnom klanu koji gospodari beogradskim ulicama govorkalo se samo u neformalnim razgovorima, gotovo su svi znali da je Belivuk nakon ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi oko sebe okupio ekipu koja se skrivala iza navijačke grupe koja je, ispostaviće se, bila samo maska za stravične zločine koji su činili.
Uprkos tome što je sam politički vrh Srbije najavljivao optužnicu opisujući je kao „remek-delo“ i „vrhunsku“ ispostavilo se da ovaj dokument, napisan na 322 strane, ipak nije odgovorio na neke od najvažnijih pitanja. Govoreći o njihovom načinu rada, opisano je da je ona delovala od 2019. godine. Međutim, ako se u obzir uzme da je navijačka grupa koju je predvodio Belivuk Partizanovu tribinu preuzela pet ili šest godina ranije, pitanje je šta se događalo u tom periodu i zbog čega ga tužilac nije obuhvatio.
Takođe, optužnica se mahom zasniva na dokazima sa Skaj aplikacije, na tajnim prepiskama i fotografijama koje su pripadnici grupe razmenjivali. Ipak, ni u jednom njenom delu ne objašnjava kako je grupa nastala, na koji način se bavila rasturanjem narkotika, kako ih je nabavljala i ono najvažnije – ko im je sve vreme omogućavao da budu neformalni gospodari beogradskih ulica. Iako su pojedini policajci i inspektori hapšeni zbog saradnje sa ovim kriminalcima, sa ove tačke gledišta stiče se utisak da su visokopozicionirani pripadnici ovdašnjih služba uspeli da izbegnu optuženičku klupu, a njihova imena do danas su ostala najčuvanija tajna.
U međuvremenu je stigla optužnica kojom se vođe i njihove supruge terete da su prali ilegalno stečeni novac za račun ove grupe. Tek u tom dokumentu pojavljuju se svedoci koji tvrde da su Velja Nevolja i Mare Mesar zarađivali, između ostalog, i tako što su za račun nekih kontroverznih biznismena izbacivali ugostitelje iz njihovih lokala na atraktivnoj lokaciji. U tom kontekstu pominju se Aleksandar Kajmaković i Aleksandar Papić.
Nakon što je prethodno održano nekoliko pretresa i pripremno ročište, daleko od očiju javnosti, oktobra 2022. godine počelo je otvoreno suđenje Belivukovoj grupi. Izdvojila su se tri okrivljena saradnika – Srđan Lalić, Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević – koji su u zamenu za blaže kazne odlučili da odaju tajne kriminalne grupe. Uprkos tome što suđenje uveliko traje, još zvanično nije doneta odluka na koji način će se u postupku gledati na dokaze sa „Skaj“ aplikacije koji su, prema mišljenju mnogih, nelegalno prikupljeni, pa kao takvi ne mogu biti korišćeni.
I pored toga čini se da su sudski procest ipak obeležili pokušaju okrivljenih da opstruišu suđenje, uspore ga i kupe sebi vremena brojnim zahtevima za izuzeće sudije, sudskog veća, tužioca i slično, koji su mahom redom odbijani. Tako su, recimo, na jednom od ročišta, brojni okrivljeni kao na znak počeli da se žale na zdrastvene teskobe poput glavobolje, vrtoglavice i osušenih usana, zbog čega je morao da dođe lekar.
„Zvučna“ imena koja su se pojavljivala na spisku građana koje treba saslušati o poslovima Belivukove grupe, takođe se nisu našla na spsisku optuženih ili makar svedoka u ovom postupku. Tako je recimo u vreme Belivukovog hapšenja nekadašnje sekretarka MUP Dijana Hrkalović saslušavana u Službi za borbu protiv kriminala, ali uopšte nije bila ispitivana o Belivuku, već o aferi prisluškivanje. Imajući u vidu da je da je jula 2015. godine bila sekretarka Uprave kriminalističke policije, a dve godine kasnije sekretar, teško je poverovati da nije imala šta da kaže u vezi sa grupom.
Na spisku „zvučnih“ imena mogao bi se naći i Novak Nedić, skeretar u Vladi Srbije koji nesumnjivo godinama druguje sa huliganima i kriminalcima.
U magli je ostao i Nenad Vučković zvani Vučko, visokorangirani pripadnik MUP, Slaviša Kokeza, član SNS i dojučerašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije za kog je ugostitelj i biznismen Aleksandar Kajmaković na saslušanju kazao da mu je Belivukove ljude preporučio za obezbeđenje u njegovim lokalima, ali i Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi i vođa „kavačkog klana“ Radoje Zvicer za kog se tvrdi da je bio Belivukov nadređeni.
Bonus video: Upad klana Belivuk u hotel Life design