1
Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Tatjana Lagumdžija, glavna tužiteljka Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu
Jedna od najbližih saradnica vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac nalazi se na čelu najviše tužilačke institucije zadužene za čitavu Vojvodinu od 2022. godine. Karijeru je započela kao pripravnik u sudu, a potom i u tužilaštvu, da bi početkom dvehiljaditih bila na funkciji jednog od direktora u DDOR Novi Sad. Nakon reizbora i postavljanja njene bliske prijateljice na čelo srpskog tužilaštva, Lagumdžija se vraća u pravosuđe i to na mesto višeg tužioca u Subotici, a četiri godine kasnije postavljena je za vršioca funkcije glavne tužiteljke u novosadskom Višem tužilaštvu. Posle dve godine, postaje izborni član Državnog veća tužilaca u vreme dok je istim predsedavala Dolovčeva, a nakon ustavnih reformi i formiranja Visokog saveta tužilaštva, Lagumdžija postaje glavna tužiteljka Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu. Po funkciji na kojoj se nalazi, Lagumdžija može da ima uvid u sve predmete koji se vode na teritoriji Vojvodine, kao i da kontroliše rad svih nižih postupajućih tužilaca.
Režimski mediji označavaju je kao vođu „vojvođanskog klana“ u tužilaštvu kojim iz Beograda rukovodi vrhovna tužiteljka. U aktuelnom sukobu Dolovčeve i Nenada Stefanovića, koji se poslednjih nedelja bazira na slučaju novosadske tragedije, ime Lagumdžije pominjano je u kontekstu tužioca Slobodana Josimovića koji vodi istragu u slučaju pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. „Saradnik“ Nenada Stefanovića, advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, koji je lično uzeo učešće u obračunu sa Dolovčevom i njenim saradnicima, nedavno je prozvao Lagumdžiju da je zataškala slučaj pranja novca, u koji je bio umešan njen partner, advokat Predrag Ćetković.
Gajić je lično, na zaprepašćenje javnosti, podržao izbor Ćetkovića za istaknutog pravnika u Visokom savetu tužilaštva, da bi sada, nakon „otkrivanja“ afere, pozivao na njegovu ostavku.
Upućeni tvrde da se Ćetković našao na meti Stefanovića i njegovh „saradnika“, jer je na poslednjoj sednici Visokog saveta tužilaštva javno kritikovao izostanake drugih istaknutih pravnika koje je direktno delegirao režim u VST, a zbog kojih je čak 19 tužilaštava u državi ostavljeno bez izabrane uprave.
Radivoj Kaćanski, glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu
Na ovoj funkciji nalazi se od 2022, a u pravosudnim krugovima označen je kao kadar glavne tužiteljke Zagorke Dolovac i njenih bliskih novosadskih saradnika. Tužilaštvo na čijem je čelu Kaćanski otvorilo je pre tri dana istragu protiv opozicionih poslanica zbog sukoba sa pripadnicima policije tokom blokade zgrade suda i tužilaštva iz novembra prošle godine. Činjenica da je postupak pokrenut tek sad u javnosti je pokrenula brojne kontroverze, pa je tako narodna poslanica Demokratske stranke, koja se navodno nalazi na spisku okrivljenih, kazala da iza svega stoji predsednik republike „koji se uplašio studentskog protesta, koji treba da se održi na Vidovdan“.
Sa druge strane, u pravosudnim krugovima na snazi je verzija da je Kaćanski pokrenuo istragu protiv poslanica kako bi Dolovčeva dokazala svoju odanost režimu, opet imajući u vidu sukob koji poslednjih meseci ima sa glavnim beogradskim tužiocem Nenadom Stefanovićem. Takođe, Kaćanski se našao na meti režimskih tabloida, kada je, postupajući po prijavi Beogradskog centra za ljudska prava, izdao naredbu da se utvrdi da li je policija bila nasilna prema mirnim demonstrantima tokom blokada zgrade suda i tužilaštva.
Zorica Stojšić, javna tužiteljka u Vrhovnom tužilaštvu
U Vrhovnom tužilaštvu postupa od 2010. godine, nakon što ju je Zagorka Dolovac povela sa sobom iz bivšeg beogradskog Okružnog tužilaštva, kada je izabrana za glavnu tužiteljku u državi.
Stojšićeva se u fokusu javnosti našla 2011, kada je lično podnela zahtev Ustavnom sudu za zabranu nacionalističkog pokreta „1389“. Na javnoj raspravi koja je tada održana u Ustavnom sudu, Stojšićeva je tvrdila da zahtev podnosi zbog učestalih incidenata koje su pripadnici ovog pokreta izazivali godinama unazad, dok je pravni zastupnik pokreta „1389“ Goran Petronijević tvrdio da je posredi sprovođenje naloga koje su tužilaštvu ispostavile nevladine organizacije.
Stojšićeva se trenutno nalazi na čelu komisije za ispitivanje prigovora u Visokom savetu tužilaštva, a nedavno je bila potpisnik odluke da tužilac za visokotehnološki kriminal Boris Majlat nije dužan da postupa po obaveznim uputstvima Nenada Stefanovića – konkretno u slučaju naredbe za privođenje lidera pokreta SRCE Zdravka Ponoša, koji je u javnosti prvi govorio o tome da je režim upotrebio zvučni top kako bi na protestu 15. marta rasterao demonstrante. Stojšićeva je takođe nedavno podnela dve disciplinske prijave protiv najbližih sradnika Nenada Stefanovića – Nikole Uskokovića i Ivana Jevtića zbog sklapanja nezakonitih sporazuma o priznanju krivice sa kriminalcima. Zbog toga se, po nalogu Nenada Stefanovića, našla na meti režimskih tabloida, koji su je optužili da je po nalogu Dolovčeve pokrenula ove disciplinske postupke, a kojima se „neosnovano atakuje“ na tužioce koji su, između ostalog, postupali i u velikom slučaju kakav je masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Inače, Zorica Stojšić se u okviru Vrhovnog tužilaštva nalazi na čelu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, koje joj obezbeđuje sva zakonska ovlašćenja za kontrolu u postupanju u svim antikoruptivnim predmetima u Srbiji. Trenutno, Stojšićeva ima sva ovlašćenja da kontroliše predistražne radnje koje sprovodi TOK u vezi sa padom nadstrešnice, kao i ostalim slučajevima državne korupcije koji su dospeli do predistražnih ili istražnih postupaka. Sa druge strane, može se smatrati i odgovornom zašto se u državi slučajevi visoke korupcije pokreću samo u okviru političkog marketinga vladajuće kaste ili onda kada se dogodi tragedija, poput novembarske na novosadskoj železničkoj stanici.
Slavica Dobrić, šefica antikoruptivnog odeljenja VJT u Novom Sadu
U Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije novosadskog Višeg javnog tužilaštva radi od njegovog osnivanja 2018, dok se na mestu rukovodioca nalazi od pre nekoliko meseci. Njen prethodnik Aleksandar Barac, koji je na tom mestu nasledio Vidaka Dakovića, posle nepunih nedelju dana rukovođenja ovim odeljenjem, upućen je u beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal, kako bi se priključio timu za istraživanje dokumentacije o rekonstrukciji novosadske železničke stanice.
1
0
8
10
Kao i beogradsko, ni novosadsko odeljenje nije imalo u radu predmete iz visoke korupcije u koju su uključeni najviši državni funkcioneri, uprkos svemu na šta godinama unazad ukazuju kako predstavnici opozicije, tako i aktivisti. Dobrićeva je nedavno vodila postupak protiv bivšeg načelnika novosadske policije Miroslava Šušnjića, kom se istovremeno sudilo pred Specijalnim sudom zajedno sa bivšom državnom sekretarkom MUP Dijanom Hrkalović.
Pred Posebnim antikoruptivnim odeljenjem, Šušnjić je optužen za zloupotrebu položaja, jer je navodno zataškao tuču fudbalskih navijača u kojoj je bilo i teže povređenih, ali su napadači izbegli krivičnu odgovornost. Radi se o događaju od 7. aprila 2019. ispred ugostiteljskog objekta sportske kladionice u Kaću, kada je došlo do fizičkog obračuna više lica. Suđenje je otpočelo tek 2023. Takođe, aktivisti za zaštitu prava životinja, označavali su tužiteljku Dobrić da nije adekvatno i blagovremeno reagovala u slučaju prijave koja je njoj podneta protiv veterinarskih inspektora iz Somobora, a zbog zlostavljanja, mučenja i ubijanja pasa na teritoriji te opštine.
Lejla Hubić Nurković, šefica Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru
Za rukovodioca Osnovnog tužilaštva, koje ima najveći broj predmeta u radu na teritoriji Novog Pazara, izabrana je prošle godine, a na tom mestu nasledila je Azru Spahić, koja je rukovodila tim tužilaštvom od oktobra 2022. godine. Radila je kao pripravnik u Višem sudu u Novom Pazaru od 2013. do 2015. godine, a od 2018. godine kao tužilački i viši tužilački pomoćnik u Višem tužilaštvu, što je pozicija sa koje je i izabrana za tužioca u Osnovnom tužilaštvu.
Za njeno ime se, bar zasad, ne vezuju nikakvi skandali i sumnjiva postupanja, a na čelo tužilaštva došla je kao kandidat sa najvišim brojem osvojenih bodova tokom sprovedenog konkursa. Upućeni tvrde da je imala podršku i od kolektiva, kao i da je tokom svog prethodnog rada pokazala zavidne rezultate.
Slavica Crveni Bubnjević, v. f. glavne tužiteljke u Vršcu
Na mesto vršioca funkcije glavnog javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu postavljena je 17. marta ove godine i tu bi funkciju trebalo da obavlja sve do imenovanja novog tužioca, za kog je, kako tvrde upućeni, i najozbiljniji viđeni kandidat. Na tom mestu nasledila je Gordanu Radić, koja je takođe postupala kao vršilac funkcije, a koja je zimus vraćena u Više tužilaštvo u Beogradu, gde inače postupa. Navodno, razlog za smenu odnosno ostavku Radićeve bilo je to što je na društvenim mrežama delila slike sa studentskih protesta.
Slavica Crveni Bubnjević do prelaska u Vršac bila je javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu i tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, a takođe je postupala i kao portparol.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare