0
Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal
Pre nego što je 2015. godine po prvi put izabran za najbitnijeg tužioca u državi, Nenadić je bio advokat u rodnom Čačaku, a činjenica da je na konkursu uspeo da prestigne dotadašnjeg tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljević, izazvala je brojne kontroverze u javnosti. Da se Radisavljeviću, u čije vreme je pokrenuto više većih slučajeva (Šarić, Mišković, Subotić….) sprema smena, moglo se naslutiti na starnicama prorežimskih tabloida, koji su mesecima, negativnim natpisima, za to „pripremali teren“. U okviru izbornog procesa, koje je sprovodilo tadašnje Državno veće tužilaca (DVT) Nenadić je, s obzirom na to da je dolazio iz advokature, morao da položi određene testove. Nakon što je na istim osvojio maksimalan broj bodova, skupštinska većina ga je izglasala. Nekoliko kandidata koji su takođe konkurisali za to mesto, povuklo se pre kraja izbornog procesa, zbog utiska da je Nenadićev izbor već tad bio gotova i rešena stvar. Istraživački novinari tražili su od DVT da im dostavi sve testove koje je Nenadić polagao tokom izbora, ali isti nikad nisu predočeni javnosti. U pravničkim krugovima spekulisalo se da tadašnji premijer Aleksandar Vučić u Radisavljeviću nije video „odanog i lojalnog“ partnera, kao i da mu je na mestu specijalnog tužioca bio potreban neko iz njegovih redova. Tadašnji direktor BIA Aleksandar Đorđević, takođe Čačanin poreklom, navodno je odigrao ključnu ulogu u izboru Nenadića, sa kojim se godinama unazad poznavao iz advokature. Prvi mandat, Nenadić je mahom proveo u senci i medijskog ilegali, iako su i to vreme obeležili veliki postupci i istrage koje je vodilo Tužilaštvo za organizovani krminal. Među njima je i slučaj „Jovanjica“ čije je pokretanje i podizanje čak dve optužnice iznenadilo gotovo celokupnu javnost, koja je dotad bila naviknuta da svi slučajevi za koje je direktno ili indirektno bila zainteresovana vlast, ostaju zataškani.
U poslednjoj godini prvog mandata otpočeo je postupak protiv ozloglašenog klana Belivuk- Miljković, nakon što je razbijena „Skaj“ aplikacija za tajno dopisivanje koju su koristili krimiunalci širom sveta. Uoči podizanja optužnice, Nenadić se po prvi put intenzivno pojavljivao na konferenicijama za medije, a jednu je lično zakazo kako bi novinarima predočio dokaze, odnosno fotografije žrtava za čije je likvidacije klan potom i optužen. Krajem te 2021. godine izabran je po drugi put na mesto Tužioca za organizovani krminal, a usledile su optužnice protiv Belivukovih saradnika u policiji, bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović, kao i nova istraga protiv vođe „kavačkog klana“ Radoja Zvicera i optužnica protiv Darka Šarića…
Nakon pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici i pogibije 16 ljudi, kao i zbog očigledne odgovornosti državnih funkcionera i indicija na korupciju, deo stručne javnosti smatrao je da je od prvog dana istragu trebalo da vodi TOK, a koji je tek posle tri meseca, uključen u istragu po nalogu vrhovne tužiteljke. Ono što je manje poznato jeste da ovo tužilaštvo iz nekog razloga, poslednjih godina funkcioniše sa znatno manjim brojem tužilaca nego što je predviđeno, a posebno je simptomatično što je nekoliko dana nakon pada nadstrešnice, ukinut i gotovo rešen konkurs za imenovanje novih. Činjenica da su se na vrhu liste nalazili oni tužioci koji već godinama postupaju u TOK, pokrenula je spekulacije da je konkurs ukinut jer se na spisku nije našao niko „podoban“ po merilima vlasti. Da se nešto neuobičajeno dešava u TOK, postalo je jasno najpre iz učestalih govora predsednika republike, koji je najednom počeo da targetira upravo to tužilaštvo i tužioca Nenadića, kao i da iznosi netačne informacije u vezi sa njihovim radom.
Utisak da se situacija zaoštrava pojačan je nakon izbijanja afere „Generalštab“ i hapšenja direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, zbog falsifikovanja dokumenta kojim je ovom zdanju ukinut status kulturnog dobra. U javnost je procurela informacija da je s Vasićem trebalo da bude privedeno još nekoliko osoba, među njima i visoki državni funkcioneri, ali da je policija odbila da postupi po nalogu tužilaštva. Ovaj slučaj pokrenuo je i aferu u Americi, u čijem se središtu našla porodica reizabranog predsednika Donalda Trampa, kojoj je ovdašnja vlast nameravala da ustupi kompleks Generalštaba za izgradnju luksuznih hotela. I dok su američki mediji nedeljama izveštavali o ovom skandalu, postupak koji je pokrenut u Beogradu vlast uporno pokušava da zataška, dok TOK, bar zasad, ne odustaje u pružanju otpora u nameri da okonča aferu „Generalštab“ i procesuira sve odgovorne.
Jasmina Milanović – Ganić, zamenica specijlanog tužioca za korupciju
Za postupanje u svim predmetima Tužilaštva za organizovani krminal sa koruptivnim elementima, zadužena je Jasmina Milanović – Ganić, prva zamenica tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića. Milanović- Ganićeva sa svojim saradnicima, trenutno ispituje svu dokumentaciju u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu u okviru predistrage koja je pokrenuta po nalogu vrhovne tužiteljke. Da postoje elementi za pokretanje finansijske istrage i tragovi očigledne korupcije i brojnih zloupotreba, javnost je upoznala nezavisna Anketna komisija, koja je isto uspela da istraži u pronađe u nepotpunoj dokumentaciji koja je bila javno dostupna. Kompletna dokumentacija pak, upravo je u rukama antikoruptivnog odeljenja TOK, koje se još nije izjasnilo da li će i protiv koga pokrenuti postupak. Ganićevoj je dostavljeno i rešenje o potvrđivanju optužnice, koju je pod misterioznim okolnostima podigao Nenad Stefanović protiv menadžerke „Infrastuktura železnica Srbije“, a za koju Anketna komisija tvrdi da počiva na falsifikovanom dokumentu, kojim je pokušano da se skine odgovornost sa okrivljenih funkcionera, pre svih bivšeg ministra građevine Gorana Vesića.
Pred odeljenjem Milovanović-Ganićeve nalazi se i postupak protiv bivšeg direktora EPS Milorada Grčića, koji je Stefanović takođe nezakonito vodio, kao i slučaj zloupotreba u EPS i izgradnje pruge u Kostolcu, a zbog kog su smenjene tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović iz VJT u trenutku kada su naložile hapšenje okrivljenih. Optužnica u tom slučaju nedavno je prosleđena TOK, a da li će i ostati u njihovom daljem postupanju, odlučiće upravo Milovanović-Ganić. Njen suprug Zoran Ganić, sudija je Specijalnog suda i predsednik veća koje poslednje četiri godine, između ostalih, vodi i postupak u slučaju „Jovanjica“.
Biljana Martinović Begović, sudija Apelacionog suda u novom Sadu
Supruga Aleksandra Martinovića, nekada istaknutog radikala, danas funkcionera SNS i bivšeg ministra, radni vek započela je kao sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Rumi, gde je potom obavljala dužnosti opštinskog javnog pravobranioca u Javnom pravobranilaštvu opštine Ruma.
0
12
0
Nakon toga, odnosno od 2008. do 2009. godine, Martinović Begović obavljala je poslove stručnog saradnika za imovinska stanja građana u Opštinskoj upravi u Rumi. Ipak, značajniji napredak u karijeri ostvaruje 2010. godine, kada je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, gde je postupala u predmetima u parničnoj i izvršnoj materiji. Četiri godine kasnije beleži nova karijerna napredovanja, pa je tako 2014. odlukom Visokog saveta sudstva (VSS) izabrana na stalnu sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Rumi, dok je od 2016. do 2017. obavljala i poslove zamenika predsednika pomenutog suda. Martinović Begović se tu nije zaustavila već je jula 2018. godine izabrana za sudiju Višeg suda u Sremskoj Mitrovici. Samo godinu dana kasnije, izabrana je za sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu, gde se i danas nalazi. Ipak, uporedo za stalnom funkcijom u Apelacionom sudu, Martinović Begović je krajem 2020. bila vršilac dužnosti predsednice Višeg suda u Sremskoj Mitrovici. Ono što je pak, simptomatično jeste što se ime Martinović Begovićeve ne nalazi u godišnjem rasporedu poslova na sajtu Apelacionog suda, pa nije poznato gde u ovom sudu tačno postupa. Upućeni pak tvrde, da upravo ona „vedri i oblači“, kako u Novom Sadu, tako i u gradovima gde je ranije postupala kao sudija.
Ljubivoje Đorđević, glavni tužilac Prvog OJT u Beogradu
Na čelu najvećeg tužilaštva u državi nalazi se punih 15 godina, a prethodno je postupao kao zamenik u nekadašnjem beogradskom Okružnom tužilaštvu i Prvom opštinskom gde je i otpočeo karijeru. Đorđevićevo tužilaštvo poznato je po tome što ima najveći broj predmeta u radu, jer je nadležno za glavni grad i centralne gradske opštine: Stari grad, Savski venac, Vračar, Zvezdaru i Palilulu. Iako su ga označavli kao tužioca bliskog vlastima, Đorđevićev dugogodišnji mandat nisu pratili veći skandali niti sukobi sa drugim kolegama, iako je i ovo tužilaštvo imalo u radu brojne predmete koji su se okončavali suprotno očekivanjima javnosti. Njegovo ime našlo se u fokusu javnosti nakon što je nedeljnik NIN objavio izveštaje o presretnutim telefonskim razgovorima koji su vodili Veljko Belivuk i pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković, a u trenutku dok se pred TOK vodio postupak protiv Dijane Hrkalović. U tim porukama, Vučković je pominjao imena tužioca Đorđevića i bivšeg predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića. Prema navodima tog izveštaja, Vučković je objašnjavao Belivuku da se sa njima konsultovao oko mogućnosti da se njemu i njegovom saradniku Darku Ristiću, odloži izvršenje krivične kazne po istom modelu po kojem je to učinjeno Aleksandru Stankoviću, ubijenom vođi navijačke grupe Janjičari.
Đorđević je 2021. na poslednjim izborima za glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva bio jedan od kandidata, ali je skupštinska većina, ipak izglasala Nenada Stefanovića. U prvim mesecima njegovog mandata, dok se obračunavo sa svim neistomišljenicima, Stefanovićevu se na meti našao i tužilac Đorđević koji je zbog toga podnosio i prijavu Etičkoj komisiji Visokog saveta tužilaštva.
Nebojša Popović, glavni tužilac Drugog OJT
Na čelu Drugog osnovnog tužilaštva nalazi se kao i Đorđević punih 15 godina, s tim što je nakon izmena zakona i nove mreže sudova 2014, ovo tužilaštvo postalo nadležno za gradske opštine Voždovac, Čukaricu, Rakovicu i Grocku. Za Popovićevo ime se ne vezuju bilo kakvi skandali, kao ni za tužilaštvo kojem rukovodi, između ostalog i zbog toga, što su u radu retko imali predmete i slučajeve za koje je javnost bila posebno zainteresovana. Jedan od takvih bio je slučaj paljenja kuće novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića, a zbog kog je pravosnažno osuđen bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović. Na ovom slučaju radio je Popovićev zamenik Predrag Milovanović, danas član Visokog saveta sudstva, koji je uprkos pritiscima i opstrukcijama uspeo da ovaj slučaj dotera do pravosnažne presude. Upućeni kažu da je Popović u ovom slučaju dao Milovanoviću odrešene ruke, kao i da se nije mešao u ono što je radio, uprkos tome što je i sam bio izložen pritiscima. Poslednji medijski postupci koji su bili u radu Popovićevog tužilaštva su prebijanje fudbalskog menadžera, za koji su optužena braća Nikša i kostadin terzić, sinovi direktora FK Crvena Zvezda Zvezdana Terzića. Deo javnosti osporio je što je Terzićima sporazumom o priznanju krivice izrečena uslovna osuda. Takođe, ovo tužilaštvo nedavno je okončalo istragu protiv producentkinje RTV Pink, koja je u pijanom stanju pregazila devojčicu na pešačkom prelazu u Ulici vojvode Stepe.
Svetlana Aleksić, sudija Specijalnog suda
Osim sudijske funkcije u Posebnom odeljenju Višeg suda za organizovani krminal, sudija Aleksić obavlja i funkciju zamenice predsednika tog suda, što znači da u odsustvu ili usled sprečenosti sudije Dragana Miloševića, postupa i po zahtevima za izuzeće sudija, ali i onim koji dostavlja Bezbednosno-informativna agencija za potrebe praćenja ili prisluškivanja. Pre nego što je upućena u Specijlani sud, Aleksićeva je postupala u prvostepenom krivičnom odeljenju Višeg suda, gde je, između ostalog, donela oslobađajuću presudu okrivljenoj za pokušaj ubistva Milana Beka, ali i osuđujuće niškim žandarmima koji su optuženi za prebijanje Andreja Vučića i Predraga Malog tokom parade ponosa, septembra 2014. Upravo zbog ovog postupka, označena je kao sudija bliska režimu, nagrađena mestom u Specijlanom sudu. Ovaj „transfer“ izazvao je veliku pažnju javnosti jer je Aleksić raspoređena na mesto dugogodišnjeg sudije Specijalnog suda Aleksandra Trešnjeva, kog je tadašnji predsednik suda Aleksandar Steapnović, po kazni vratio u Viši sud. Prvi predmet kojim je bila zadužena kao predsedavajuća sudija, bio je jedan tamošnjih najstarijih protiv takozvane valjevske grupe.
Ovo suđenje, sve vreme proticalo je u napetoj atmosferi, a jedan od okrivljenih uspeo je čak da unese u zgradu suda žilet, kojim se pred Aleksićevom i ostalim članovima veća, u punoj sudnici posekao po vratu. Takođe bila je član veća u postupcima protiuv Darka arića za pranje novca i šverc narkotika, kao i u poslednjem za planiranje likvidacije svedoka-saradnika. Učestvovala je i u donošenju odluke o oslobađanju bivših pripadnika JSO za oružanu pobunu iz 2001, kao i u veću koje je sudilo bivšem gradonačelniku Novog Sada Borislavu Novakoviću, danas potpredsedniku Narodnog pokreta Srbije. Aleksićeva je nedavno odbacila zahtev za izuzeće sudije Ivane Ramić, iz postupka protiv studenta Dimitrija Radovanovića, koji je uhapšen tokom protesta zbog izborne krađe u decembru 2023. i optužen za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Izuzeće sudije Ramić zahtevao je Nenad Stefanović zbog sumnje u njenu nepristrasnost, a sudija Aleksić je isti ocenila neosnovanim.
Dr Darko Tadić, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu
Na ovom mestu nalazi se od 2019. godine i u lokalnoj javnosti označen je kao simpatizer vladajuće garniture. Tadić se naao u fokusu javnosti nakon što je veće Apelacionog suda u kom je bio i on, donelo odluku da Gorana Vesića ne zadrži u pritvoru, nakon novosadske tragedije na Železničkoj stanici i pogibije 16 ljudi. Tadić je zapravo potvrdio odluku Višeg suda u Novom Sadu, koje je u sramnom obrazloženju odluke navelo da tužilaštvo nije predstavilo dokaze koji upućuju na osnovanost sumnje da je Vesić odgovoran za tragediju.
0
2
4
„Veće Apelacionog suda u sastavu Darko Tadić, Bora Pap i Snežana Leković jednoglasno je potvrdilo resenje Viseg suda kojim se odbija predlog tužilaštva da se Goranu Vesiću pritvor. Obrazloženje je – da ne postoji osnovana sumnja da je počinuio krivično delo. Ovim se Vesić faktički abolira od krivičnog progona. Ne postoji u sudskoj praksi nijedna ovakva odluka. Nikada po ovom osnovu nije odbijeno određivanje pritvora. Ni u ejdnom slučaju, Veće apelacionog suda je Vesića faktički oslobodilo krivične odgovornosti pre nego što je suđenje i počelo“, izjavio je nakon ove odluke profesor novosadskog Pravnog fakulteta Bojan Pajtić. Ime sudije Tadića pominjano je i u kontekstu pritvaranja studenata i aktivista minulih meseci, a posebno zbog njihovog nepostupanja po žalbama u slučlaju šestoro aktivista koji su uhapšeni zbog sumnje da su uoči protesta 15. marta u Beogradu pripremali državni udar. Upućeni tvrde da se moć sudije Tadića ogleda u tome što može da utiče na svaku pojedinačnu odluku koju donosi ovaj sud, bilo da je u pitanju pravosnažna presuda, ili neka druga žalbena odluka. Takođe, važi za nekoga ko je direktno uključen u odlučivanja o napredovanju svih novosadskih sudija.
Vladan Petrov, sudija Ustavnog suda
Redovni profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov označen je kao blizak saradnik režima, koji svoju naklonost ni ne pokušava da sakrije. Nedavno je, odlukom Vlade Srbije, na čijem je čelu bio Miloš Vučević, ponovo imenovan za člana Venecijanske komisije. Funkcije koja obavlja nisu iznenađujuće, ako se uzme u obzir svi nastupi i izjave sudija Petrova poslednjih godina. Pre svega, njegova otvorena podrška pokretu koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zatim činjenica da je učestvovao u pisanju Deklaracije o Vojvodini, a na posletku i niz vrlo problematičnih izjava, zbog kojih je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pisao upravo Venecijanskoj komisiji, navodeći da bi trebalo sprečiti njegovo dalje neetičko postupanje.
Poznat je po tome što je više puta ponovio da predsednik republike ne krši svoja ustavna ovlašćenja kad se meša u rad državnih institucija, a posebno se istakao u pokušaju diskreditacije ekspertska grupe Senata Univerziteta u Beogradu, koja je formirana da bi se ispitala da li je vlast ispunila tada tri studentska zahteva kako bi se okončale blokade. Kako su profesori i eksperti iz različitih oblasti procenili, zahtevi studenata nisu ispunjeni, što je Petrov na sve načine pokušavao da ospori. Naklonjenost vlastima, koštala ga je kako ugleda u javnosti, tako i na fakultetu među studentima, a kao jedno od uznemirujućih svedočenja ostao je zabeležen prekid aplaudiranja studenata Pravnog fakulteta, u trenutku kada je on napuštao sednicu Nastavno-naučnog veća. Petrov se našao na listi 650 ličnosti koji su podržali kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika.Takođe, njegovo negativno komentarisanje protesta protiv Rio Tinta takođe ne iznenađuje ukoliko se uzme u obzir činjenica da je jedan od sudija Ustavnog suda koji su dali zeleno svetlo Rio Tintu na sednici, na kojoj je odluka o obustavljanju projekta „Jadar“ proglašena neustavnom. Kako je naš portal ranije pisao, sudija Vladan Petrov u Ustavnom sudu radi od 2019. godine. Tokom karijere, bio je univerzitetski profesor. Bio je prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a kraće vreme (april-septembar 2018) i v. d. dekana.
Bio je član različitih odbora, grupa i komisija u državnim institucijama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare