NOVA BAZA Ko su ključni ljudi Apelacionog suda u Beogradu koji su presudili Šariću, Subotiću, Zemunskom klanu: Ko u Srbiji deli pravdu (8. deo)

Snežana Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Godišnjim rasporedom poslova za 2025, sudija Jovanović je postavljena na mesto predsednice Krivičnog odeljenja, kao i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, u kom postupa od 2021. U fokus javnosti dospela je tokom suđenja bivšim šefovima resora Državne bezbednosti, optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ovo suđenje sve vreme su pratile brojne kontroverze, a sudiji Jovanović je osporavano što je tokom suđenja izbacila određene dokaze iz spisa predmeta, a posebno je kritikovana kada je optužene pustila da se brane sa slobode. U trenutku kada je veće Specijalnog suda kojim je predsedavala donelo prvu osuđujuću presudu u slučaju „Ćuruvija“, javnost je ostala zatečena njenom odlukom da u izreci presude prekrši zakon i to tako što je prvookrivljenog Miroslava Kuraka „pretvorila“ u saučesnika nepoznatog učinioca, dok je kao neposrednog izvršioca ubistva označila NN osobu. Ukidanje ovakve presude bio je logični sled događaja, a u ponovljenom postupku na snazi je ostala njena kvalifikacija iz prethodne ukinute izreke.

I u ponovljenom postupku, sudija Jovanović je izrekla identičnu kaznu od ukupno 100 godina zatvora optuženim bivšim šefovima DB: Radomir Marković je proglašen krivim za podstrekivanje na ubistvo, Milan Radonjić za dogovor o ubistvu sa Miroslavom Kurakom i NN licem, dok je NN lice označeno kao direktni izvršilac, iako je optužnica tvrdila da je to bio Miroslav Kurak. Utisak većinskog dela javnosti bio je da je sudija Jovanović ovakvim postupanjem i svojim brojnim potezima tokom maratonskog suđenja zapravo doprinela odluci Apelacionog suda koja je usledila u ovom slučaju, a kojom su svi optuženi pravosnažno oslobođeni krivice da su učestvovali u ubistvu novinara, vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije.

Javnost je takođe osporila zašto predsednik republike nikada nije pozvan u sud i ispitan kao svedok, budući da je u vreme ubistva bio ministar informisanja. Neposredno nakon što je okončala slučaj „Ćuruvija“, sudija Jovanović je upućena u Apelacioni sud, gde se i danas nalazi. Zbog funkcije predsednice Krivičnog i Posebnog odeljenja za organizovani krminal, može se reći da sudija Jovanović ima kontrolu nad svim predmetima iz te oblasti koji dospevaju u postupanje beogradskog Apelacionog suda.

Takođe, u biografiji sudije Jovanović ostalo je upisano i postupanje u većima koja su donela dve presude kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću – jedne osuđujuće i jedne oslobađajuće, kao i oslobađajuće kriminalcu Luki Bojoviću, za koju je kasnije Vrhovni sud utvrdio da je doneta nezakonito. Takođe je bila i u većima koja su osudila Ivana Pavlovića Ikera za šverc kokaina i oslobodila sudiju Blagoja Jakšića. Sudila je i za šverc cigareta grupi od 27 osoba na čijem čelu je bio Anton Stanaj, čija je porodica bila vlasnik preduzeća „Rokšped“.

U drugom postupku osudila je Zorana Ćopića, Stanajevog saradnika i biznismena bliskog narko-bosu Darku Šariću, zbog izvlačenja novca iz bivšeg državnog preduzeća „Industrija kotrljajućih ležajeva – IKL“.

Milimir Lukić, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Sudija Lukić, koji danas obavlja i funkciju zamenika predsednika Apelacionog suda u Beogradu, javnosti je poznat duže od dve decenije, jer je učestvovao u gotovo svim najvećim suđenjima koja su vođena u Srbiji, nakon što je u Beogradu formirano Posebno odeljenje za organizovani kriminal. Uz sudije Natu Mesarović i Radmilu Dragičević Dičić, bio je treći član sudskog veća koje je osudilo ubice premijera Zorana Đinđića i pripadnike „zemunskog klana“. Od 2010. godine postupa u Apelacionom sudu, gde je, između ostalih, donosio odluke u slučaju Darka Šarića i šverca 5,5 tona kokaina, pranja novca, utaje poreza Miroslava Miškovića, oružane pobune JSO iz 2001. godine i drugih. U fokusu javnosti našao se i prošle godine nakon što je smenjen sa mesta predsednika Krivičnog i Posebnog odeljenje za organizovani krminal Apelacionog suda, a čemu je prethodila informacija da su ime sudije Lukića pominjali osuđeni narko-bos Darko Šarić i njegov brat Duško kao „sudiju na kog ne može da se utiče“.

U pitanju je bila dešifrovana komunikacija koju su braća Šarić vodila preko aplikacije „Skaj“, a u kojoj su se dogovarali kako bi mogli da utiču na ishod postupka za šverc 5,7 tona kokaina.

Portal Krik je ranije objavio da je početkom jula 2018. godine Agencija za sprečavanje korupcije obavestila sudiju Lukića da je utvrdila da nije dostavio tačne podatke u vezi sa svojom imovinom i prihodima i zatražila od njega da pošalje dodatne informacije. Agenciju je zanimalo da li je Lukić suvlasnik vikendice i vinograda sa voćnjakom, kao i da li njegova supruga Nataša Lukić i dalje poseduje jednosoban stan u Beogradu. Ova institucija je tražila i da Lukić objasni zašto nije na vreme prijavio da je u aprilu 2013. dobio kredit za izgradnju stambenog objekta. Smatrali su i da sudija nije dostavio tačne podatke o zaradi za 2010, 2013. i 2014. godinu. Lukić je odgovorio da supruga i on nisu vlasnici navedenih nekretnina i da je to blagovremeno prijavio Agenciji, kao i da nije istina da nije prijavio kredit i visinu primanja. Agencija je ipak pokrenula postupak protiv njega i utvrdila da je prekršio zakon, jer je informacije dostavljao sa zakašnjenjem ili tek kada ga je ona direktno pitala.

Utvrdila je da su godišnji prihodi supružnika bili veći od onih prijavljenih – jedne godine čak i više od 900.000 dinara. Izrečena mu je mera upozorenja. Lukić se žalio na takvu odluku smatrajući da je nastupila zastarelost, te da ne može biti kažnjen. Njegova žalba je odbijena, preneo je Krik.

Ovaj portal je označio sudiju Lukića da je učestvovao u donošenju jedne nezakonite presude u slučaju „SMS prevara“ i to tako što je kao član veća potvrdio prvostepenu osuđujuću presudu, za koju je Vrhovni sud utvrdio da je doneta prekoračenjem optužbe.

Duško Milenković, predsednik Apelacionog suda u Beogradu

Na čelu suda koji donosi najveći broj pravosnažnih presuda u državi, sudija Milenković se nalazi punih 12 godina. Osim što se njegov potpis nalazi na više spornih presuda i odluka, Milenković se čak dvaput našao u centru većih skadala – prvi put zbog optužbi da je mimo procedura raspoređivao sudije po odeljenjima kao i predmete, a drugi put kada se iz „Skaj“ komunikacije braće Šarić otkrilo da je bio prisutan na sastanku u zgradi BIA sa načelnik Pete uprave Markom Parezanovićem i Duškom Šarićem, a sve u cilju pokušaja da se utiče da sudiju Milimira Lukića, koji je u tom trenutku predsedavao većem koje je trebalo da donese odluku o slučaju Darka Šarića.

„Nikada nijednu koruptivnu radnju u bilo kom predmetu nisam preduzeo, pa samim tim nikada nisam uticao na sudije prilikom donošenja odluka, uključujući i predmet ’Šarić’. Istovremeno Vas obaveštavam da o razlozima kojima se Vrhovni sud Srbije rukovodio prilikom odlučivanja o Šarićevoj presudi nisam pozvan da komentarišem imajući u vidu da se nalazim na funkciji predsednika Apelacionog suda“, odgovorio je „Novoj“ sudija Milenković na pitanje da li je prisustvovao sastanku u BIA, na kom se raspravljalo o oslobađanju Darka Šarića.

Prethodno, u februaru 2015. godine, troje sudija podnelo je protiv Milenkovića pritužbu Visokom savetu sudstva, jer je navodno mimo propisa raspoređivao sudije po odeljenjima. On je negirao da je prekršio propis i naveo da je sudije raspoređivao po odeljenjima isključivo da učini rad u sudu efikasnijim. Visoki savet sudstva odbacio je pritužbu koju su sudije podnele protiv njega.

Takođe, bio je jedan od sudija koje su nezakonito oslobodile Stanka Subotića, kao i Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, za ubistvo hrvatskog novinara Iva Pukanića. U postupku protiv grupe koja je uzimala novac od naplate putarina, poznatom kao „drumska mafija“, doneo je osuđujuću pravosnažnu presudu. Na suđenju za ubistva četvorice članova Srpskog pokreta obnove i pokušaja ubistva lidera ove stranke Vuka Draškovića bio je član veća koje je osudilo pripadnike Resora državne bezbednosti i Jedinice za specijalne operacije (JSO).

Rastko Popović, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Zamenik je predsednika Apelacionog suda, a javnosti je poznat i kao suprug bivše ministarke pravde Maje Popović. Prvih deset godina proveo je u nekadašnjem Prvom opštinskom sudu, da bi potom bio izabran za sudiju Okružnog suda. Nakon što je „preživeo“ čuveni reizbor iz 2009. godine, postavljen je za sudiju Višeg suda u Beogradu, odakle je ubrzo prešao u njegovo Posebno odeljenje za ratne zločine, gde je sudio u medijski poznatom slučaju ubistva trojice braće Bitići u Petrovom Selu, 1999. godine.

Sudija Popović je dvaput izrekao oslobađajuće presude srpskim policajcima Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, koji su bili optuženi za pomaganje u ovom ratnom zločinu, i to zbog nedostatka dokaza. Sredinom 2012. godine, okvirno u isto vreme kada je nakon ponovljenog suđenja izrekao oslobađajuću presudu u slučaju „Bitići“, ali i kada je SNS došao na vlast, sudija Popović „napušta“ ratne zločine i prelazi u Posebno odeljenje za organizovani kriminal. Posle godinu i po, tačnije s početka 2014, odlukom predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića postaje predsednik tog odeljenja.

Ime sudije Popovića pominjalo se u vezi sa slučajem Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića, kom se sudilo zbog odavanja službene tajne članovima grupe Darka Šarića. Sudija Popović je tokom prvog prvostepenog suđenja bio član veća sudija u ovom postupku, a kojim je predsedavao sudija Danko Laušević, ali krajnji epilog nije sačekao, jer je prešao u Apelaciju. Spočitavalo mu se što kao predsednik „specijale“ koji je zadužen za raspodelu predmeta, ovaj slučaj nije dodelio sudiji koji je u radu imao dva postupka protiv Šarićeve grupe, već sudiji Lauševiću, koji je već jednom sudio i oslobodio Dačićeve saradnike, u poznatoj aferi „kofer“.

Takođe, sudija Popović je bio u veću koje je sudilo bivšem ministru privrede Predragu Bubalu zbog malverzacija sa Lukom Beograd, kao i sudijama Branislavu Blažiću iz Beograda i Goranu Krstiću iz Zaječara, koji su bili optuženi za trgovinu uticajem. Ime sudije Popovića pominjalo se i u trenutku kada je u aprilu 2015. trebalo da otpočne suđenje optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, jer su pojedini mediji upravo njega označavli kao sudiju kome je dodeljen taj predmet.