0
Kragujevački Apelacioni sud usvojio je žalbu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, te ukinuo presudu Osnovnog suda u tom gradu kojom je E.Š. vozač autobusa "Pejić turs" oslobođen optužbi da je preticao preko pune linije i tom prilikom zakucao se u Aleksandra Miloševića (34) i njegovu majku Milicu i usmrtio ih 11. maja 2019. godine. Porodici Milošević ova odluka vraća veru u pravdu i to da će krivac za nesreću konačno biti kažnjen.
U optužnici Osnovnog tužilaštva u Čačku je stajalo da se nesreća dogodila 11. maja 2019. godine na putu kroz Mojsinje, kada se Aleksandar Milošević, vozač „mercedesa“, uključio na put sa desne strane gledano u pravcu ka Čačku i potom se u svojoj traci zaustavio kako bi skrenuo levo u ulicu u koju stanuje.
Aleksandar tog dana nije ni slutio da će vozač autobusa „Pejić turs“ odlučiti da pretiče minibus preko pune linije, da će se kretati znatno većom brzinom i da će direktno udariti u njegov „mercedes“.
Njegova majka Milica je poginula na mestu, a on je preminuo na putu ka bolnici.
Vladimir Milošević, Acov brat i Milicin sin kaže za Nova.rs da ipak postoji nada u pravdu.
„Prva presuda je bila razočaravajuća jer je vinovnik ovog događaja oslobođen, iako su svi dokazi bili na strani oštećenih, odnosno nas“, priča Vladimir.
Pročitajte još:
Kako kaže, iako nije donesena konačna presuda sledi nova borba za pravdu.
„Vidi se iz obrazloženja Apelacionog suda da se ponovi postupak pred drugim sudijom. Ranije je bilo slučajeva da se suđenje vrati istoj sutkinji „, objašnjava naš sagovornik.
Vladimir kaže da je njegova porodica do kraja života osakaćena, ali tračak nade u pravdu pruža mogućnost da se u predstojećem postupku kazni počinilac.
Prema njegovim rečima, u trenutku tragedije nije bio u zemlji. On se priseća da je njegova mama, tog kobnog 11. maja bila u Čačku, kod bake.
„Čak nije ni nameravala da pozove Acu da je doveze kući, ali je on insistirao. Čuo sam se sa njima pola sata pre nesreće. Delovalo je sve normalno, ništa nisam ni slutio, a kamoli da ću u jednom danu izgubiti svoje najmilije“, priča Vladimir Milošević.
Jedan od njegovih prijatelja ga je obavestio o tome šta se desilo, ali ne i da su članovi njegove porodice poginuli. U jednom trenutku je pomislio da je u pitanju lakša nezgoda, te da su imali ugruvavanje. Usledio je potom poziv bratu.
Pročitajte još:
„Nije ga bilo da se javi, kako smo se dogovorili kada dođe kući. Sve se dešavalo u roku od jednog sata. Potom je usledio poziv prijatelja od mog brata koji mi je kazao da je bio težak udes. Rekao mi je da je mama poginula na licu mesta, a da je Aca u bolnici“, nastavlja priču Milošević, dodajući da je malo kasnije saznao da je Aleksandar nastradao.
To mu je bio jedan od najtežih trenutaka u životu.
„Istina, nisam bio ni svestan svega dok nisam doputovao iz Francuske. Kada sam ih video u bolničkoj kapeli znao sam da je gotovo. Pre toga moj mozak nije hteo da prihvati tu činjenicu“, kaže Vladimir.
Odluka Apelacionog suda je ohrabrila i njegovog oca Milana. I on smatra da je pravda spora, ali dostižna.
„Ostaje mi nada da će počinilac ovog gnusnog dela biti kažnjen. Ja sam pun sreće kada mi unučići, sin Vladimir i snaha dođu iz Beograda. Oni su moj život. Naravno, nikada neću zaboraviti ovu tragediju, to je bio veliki šok. Tuga je neizmerna, ali mora se dalje“, zaključuje Milan, Vladimirov i Aleksandrov otac.
Sudija Osnovnog suda u Čačku je u obrazloženju svoje presude kojom je E. Š. oslobodila optužbi, navela je da je uzrok ove nezgode to što je vozač „mercedesa“ Milošević, vršio nebezbedno uključivanje na kolovoz sa pravom prvenstva prolaza.
„Brzina okrivljenog koja je bila nedozvoljena na tom delu puta u konkretnoj situaciji može biti i jeste doprinos nastanku saobraćajne nezgode, ali nikako uzrok, jer da oštećeni nije postupio na nedozvoljen način, okrivljeni je mogao da nastavi da se kreće i većom brzinom od utvrđene, ali tada ne bi došlo do refleksne reakcije kada je ugledao oštećenog“, navodi se u obrazloženju presude.
Kako navode, po oceni suda, na strani okrivljenog nema propusta koji su uzročno vezani za stvaranje opasne situacije.
Kako je sudija Osnovnog suda u Čačku navela u obrazloženju presude, sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka u pogledu utvrđene brzine, te utvrdio da se okrivljeni kretao brzinom od najmanje 91km/h.
„Na mestu nezgode u smeru ka Čačku važilo je opšte ograničenje brzine od 80km/h“ , tvrdi sudija u obrazloženju.
Kako se u daljem obrazloženju navodi, „brzina nije od značaja za utvrđivanje krivice“.
