"U maju se navršava dve godine od kada sam izgubio brata Aleksandra (37) i majku Milicu, a ja, otac i naša familija smo neutešn", kaže za Nova.rs Vladimir Milošević iz Mojsinja, sela kod Čačka, koji je u stravičnoj nesreći izgubio majku Milicu i brata Aleksandra Miloševića.
U tom kobnom trenutku, kada se stravična nesreća dogodila, naš sagovornik nije bio u zemlji, već u Parizu.
Kako kaže tog dana, 11. maja se čuo petnaestak minuta pre tragedije sa najbližima.
„Mama je bila u Čačku kod bake i zvala je Acu da je sačeka na autobuskoj stanici. Međutim, njemu nije bilo teško da ode i doveze je kući. Razgovarali smo telefonom i sve je delovalo uobičajeno“, počinje priču Vladimir.
Kako kaže, kada ga je zvao prijatelj da mu kaže šta se dogodilo, imao je utisak da ga je pogodio grom iz vedra neba. Naprosto nije mogao da veruje šta je zadesilo njegovu porodicu.
„Nije ga bilo da se javi, kako smo se dogovorili kada dođe kući. Sve se dešavalo u roku od jednog sata. Potom je usledio poziv drugara od mog brata i rekao mi je da je bio udes. Kazao mi je da je mama poginula na licu mesta, a da je Aca u bolnici“, nastavlja priču Milošević, navodeći da nije hteo da mu i to kaže kako ga dodatno ne bi uznemirio.
Zanemeo je od tog saznanja, ali kada je čuo i da mu je brat smrtno stradao to ga je „pokosilo“.
„Istina, nisam bio ni svestan svega dok nisam doputovao iz Pariza. Kada sam ih video u bolničkoj kapeli znao sam da je gotovo. Pre toga moj mozak nije hteo da prihvati tu činjenicu“, skoro kroz suze kaže Vladimir čiji bol ne jenjava.
Njihov otac Milan kroz jecaje kaže da ne može da veruje da je vozač autobusa koji mu je uništio porodicu oslobođen.
„Opusteo mi je kuću, da nema Vlada i unučića i sam bih skončao, ali oni su mi uteha u ovim vremenima. Radujem se svakom njihovom dolasku jer žive u Beogradu. Oni su moja radost i sreća. A oslobađajuća presuda za vozača je skandalozna“, kroz suze priča otac Milan.
Naši sagovornici kažu da je Aleksandar nameravao da se oženi i stvori porodicu, ali ga je u toj želji prestigla smrt koja nije izazvana njegovom krivicom.
Potom, navodi dalje, počinje borba na sudu za pravdu, koja, za sada nije dostignuta.
Naime, Aleksandar Milošević (37) i njegova majka Milica iz Mojsinja, kod Čačka, poginuli su u 11. maja 2019. oko 19.20 časova kada je vozač autobusa „Pejić turs“, E. Š. preticao minibus preko pune linije i zakucao se direktno u njih. Porodica žrtava je skoro četiri godine čekala na presudu koja će vozača E.Š. lišiti slobode, ali institucija kojoj su najviše verovali okrenula im je leđa.
U optužnici Osnovnog tužilaštva u Čačku piše da se nesreća dogodila 11. maja 2019. na putu kroz Mojsinje, kada se Aleksandar Milošević, vozač „mercedesa“, uključio na put i potom se u svojoj traci zaustavio da bi skrenuo levo u ulicu u kojoj stanuje.
Aleksandar tog dana nije ni slutio da će vozač autobusa „Pejić turs“ odlučiti da pretiče minibus preko pune linije, da će se kretati znatno većom brzinom i da će direktno udariti u njegov „mercedes“. Njegova majka Milica je poginula na mestu, a on je preminuo na putu ka bolnici.
Borba njihovih najbližih za adekvatnu kaznu vozača autobusa „Pejić tursa“ trajala je skoro četiri godine. Sve nade su polagali u sud, ali avaj. Vozač autobusa je oslobođen.
Borba da dokažu pravdu na sudu je trajala skoro četiri godine, ali to nije bilo dovoljno.
Pročitajte još:
Zato su sada uložili žalbu Apelaciiji u nadi da će je dočekati.
Aleksandar za Nova.rs kaže da je vozač koji je ubio njegovu majku i brata bio 27 ili 28 dana u pritvoru.
„U autobusu su bila još trojica vozača, a njihove izjave su totalno različite od odbrane E.Š. I njima je teza bila da minibus nije postojao, a izjavili su da je Aleksandar skrenuo u našu traku. Onda je, kako su rekli, kolega prešao u levu traku, a auto u svoju pa je tako došlo do sudara“, priča ogorčeno Vladimir.
Posle toga je odbrana bila totalno drugačija, pojašnjava on. Navodno je, kako kaže, auto izleteo iz desne trake.
„Druga stvar tu nema isprekidana linija osim kod skretanja u Mojsinje. Sudija je uzeo u obzir najmanju moguću brzinu od 90 km na sat, a autobus koji je udario u auto mog brata je mogao da ide i do 140. To je skandal. Osim toga, tahograf je uništen, a veštaci su pričali priču u korist vozača“, kaže Vladimir.
Tokom svedočenja odnosno iznošenja odbrane, E.Š. je priznao da je vozio brzinom većom od dozvoljene. Na pitanje branioca zbog čega, E.Š. je odgovorio zbog toga što posle raskrsnice prestaje ograničenje od 60 km/h, a počinje ograničenje 80.
J.K, vozač minibusa koji se kretao ispred autobusa „Pejić tursa“, svedočio je da je video „mercedes“ kako je zauzeo desnu traku i dao levi „žmigavac“, ali da je autobus novopazarskih tablica preticao minibus i direktno udario u zaustavljeni automobil.
U svojstvu svedoka pojavila se vlasnica kafane gde je Aleksandar nameravao da skrene. Ona je navela je da je videla automobil u kojem je bio Aleksandar kako stoji u svojoj traci sa levim „žmigavcem“. Ona je čula jak prasak, a kada se okrenula automobila više nije bilo.
Pročitajte još:
„Dakle, sudija je ignorisala sve dokaze, poput minibusa, svedoka i njegove tri saputnice. Vozač autobusa je uleteo u makazice i ubio mi porodicu. Suludo je i što je uništen tahograf listić. Nadao sam se da neće biti kažnjen četiri, pet godina, mislio sam dve, jer je ta firma država u državi. Ali oslobađajuća presuda, to je katastrofa“, kazao je Vladimir Milošević za naš portal.
Na pitanje šta očekuje od Apelacionog suda naš sagovornik kaže da ukoliko je i to telo korumpirano očekuje isto.
„Ovo je ozbiljan skandal, ne znam šta drugo da dodam. A vozač E.Š. je počeo da radi čim je izašao iz pritvora“, zaključio je Milošević.
Inače, on je najavio da će na dan smrti majke i brata organizovati protestni skup na mestu gde su njegovi najmiliji poginuli.
BONUS VIDEO: Saobraćajna nesreća u ulici Strahinjića Bana
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare