Sva dokumenta, službena beleška sa saslušanja Dijane Hrkalović, kao i sagovornici NIN-a koji su govorili zvanično i nezvanično, pokazuju da bilo kakvo prisluškivanje predsednika Srbije nije moglo da se desi bez saznanja BIA. Zašto je, ipak, u aferi prisluškivanja izostavljena BIA, pitaju se novinari NIN-a u današnjem izdanju.
Nedeljama već vlast pokušava da kontroliše i medijski upravlja aferama koje potresaju Srbiju i umesto odgovora na brojna otvorena pitanja insistira samo na jednoj temi – zaveri protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Važan deo te „zavere“, kako predstavnici vlasti, njeni glasnogovornci i mediji iznose, jeste slučaj navodnog prisluškivanja predsednika.
U njemu je kao glavni akter označena Dijana Hrkalović, koja je bila državna sekretarka MUP do juna 2019, a spominje se, više indirektno, i sadašnji
ministar odbrane koji je prethodno vodio MUP, Nebojša Stefanović. I u ovom slučaju, kao u nekoj patetičnoj pozorišnoj predstavi, predstavnici vlasti i njihovi mediji svetlo drže samo na temi navodne ugroženosti predsednika zbog prisluškivanja, dok u mraku ostaju logična pitanja – zašto je i kako u serviranoj priči prisluškivanja izostavljena BIA, ko su osobe koje su bile na zakonitim merama prisluškivanja, a sa kojima se čuo predsednik i članovi njegove porodice, zašto su uopšte komunicirali sa sumnjivim osobama i o čemu su pričali…
Sva dokumenta, kao što je službena beleška sa saslušanja Dijane Hrkalović, kao i svi sagovornici NIN-a koji su govorili zvanično i nezvanično, pokazuju da bilo kakvo prisluškivanje predsednika Srbije nije moglo da prođe bez saznanja BIA, na čijem je čelu Bratislav Gašić, čovek od najvećeg poverenja Vučića.
Takođe iz svega proističu činjenice da su Vučić i članovi njegove porodice brat Andrej, sin Danilo i otac Anđelko upadali u mere nadzora telefonskih razgovora, koje su sudovi odobrili u krivičnim istragama protiv više osoba.
Najviše prozivana i u slučaju prisluškivanja Dijana Hrkalović, nije osumnjičena, već je dala iskaz u formi službene beleške informacija dobijenih od građana. NIN od izvora iz istrage saznaje sve detalje saslušanja Hrkalovićeve koje su obavili pripadnici Službe unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a.
Prvo pitanje je bilo da li je od načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) ili Službe za specijalne istražne metode (SSIM), ili nekog drugog iz MUP- a „dobijala zapakovane u koverti ili na bilo koji drugi način transkripte razgovora sačinjenih ’na belo’, a koji su se odnosili na sadržaj komunikacija između meta pojedinih obrada i lica koja su koristila zaštićene brojeve telefona“.
Hrkalovićeva je odgovorila: „Ne sećam se da sam ikada dobijala transkripte ’na belo’ u kovertama i ne sećam se da sam ikada dobijala takve transkripte. Napomenula bih da sam od svojih saradnika, sekretarica svakodnevno, a ponekad i kurira, dobijala u kovertama zapakovane materijale za potpisivanje, tzv. redovnu službenu poštu.“
Na direktno pitanje da li su predsednik Srbije ili članovi njegove uže porodice bili sagovornici nekih osoba pod operativnom obradom i ako je toga bilo da li je nju neko izveštavao, Hrkalovićeva je odgovorila: „Ne sećam se da sam ikada bila obaveštena o takvom događaju, niti je iko imao zakonski osnov i obavezu, shodno opisima poslova mojih radnih mesta da me o tome obaveštava.“
Postavljena su joj pitanja o radu i organizaciji radnih grupa u okviru UKP-a, koje su primenjivale posebne dokazne radnje (između ostalog prisluškivanje), a ona je odgovorila: „Ne sećam se pojedinosti, ali mi je poznato da su od strane načelnika UKP i direktora policije donošena rešenja o obrazovanju nekih radnih grupa na nivou UKP.“
Napomenula je da se ne seća da li su operativne obrade radnih grupa „otvarane prvenstveno radi sagledavanja situacija u određenoj oblasti vezano za kriminal i ponašanje određenih grupa ili radi dokazivanja određenih krivičnih dela“. Tvrdila je da je „sve rađeno u skladu sa zakonom i naredbom suda“. Rekla je i da su o tome ko će biti prisluškivan odlučivali rukovodioci i policijski službenici iz UKP-a i radnih grupa u saradnji sa tužilaštvom.
Ponovo su je pitali za presretnute razgovore između osoba pod obradom i zaštićenih lica, a ona je odgovorila da se ne seća da je ikada bila obaveštena o takvim pojavama. Hrkalovićeva je tada dodala: „S druge strane, koliko je meni poznato BIA ima monitoring centar kojim može da sluša sve mere koje sluša UKP, oni su nadležni za zaštićene telefonske brojeve i imaju propisane procedure u takvim situacijama.“
Pitali su je da li joj je poznato da su neke osobe stavljane na mere da bi se prisluškival zaštićena lica, odgovorila je: „To mi nije poznato, i dodala bih, u slučaju da sam bila eventualno upoznata sa takvim saznanjima da bih reagovala jer takve stvari nisu u skladu sa zakonom. Prijavila bih takvu pojavu i kao građanin i kao funkcioner, kao krivično delo.
„Rekla je da se ne seća da je bilo kome izdala naređenje da u bazama podataka SSIM ne unose sadržaje razgovora osoba pod merama i zaštićenih lica i da ne zna da je takva praksa postojala. Na pitanje da li je dobijala bilo kakve materijale sa prisluškivanja dok je bila u MUP-u, odgovorila je da se ne seća, a na pitanje da li ih je dobijala nakon što je napustila policiju, rekla je da nije dobijala nikakve materijale.
Advokat Sead Spahović, iz čije kancelarije zastupaju Hrkalovićevu, kaže za NIN da nema prisluškivanja bez BIA, ni zakonitog ni nezakonitog.
„Pored kontrole BIA ima obavezu da štiti predsednika Srbije. Da je predsednik Srbije bio ugrožen to bi bila krivica BIA, a ne MUP-a. Vidi se da policija to ne istražuje i sve se radi zbog kampanje koju je povela vlast“, napominje advokat Spahović. I advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije, kaže da je BIA morala biti upoznata sa svim relevantnim okolnostima slučaja prisluškivanja predsednika i članova njegove porodice.
„Upadljivo ćutanje o ulozi odnosno odgovornosti kako funkcionera vlasti tako i MUP-a koji je sproveo predistražni postupak, teško je objašnjivo i indikativno. U svakoj od nekoliko hipotetičkih varijanti uloga BIA je nezaobilazna. Ako je grupa ljudi iz MUP koristila postojeće oficijelne resurse, BIA bi to s obzirom na logiku funkcionisanja sistema morala da zna. To važi za varijantu u kojoj su na osnovu odluke suda prisluškivana neka sumnjiva lica, a predsednik i članovi porodice s njima ostvarivali kontakt. Takvi kontakti, njihova sadržina koja je bez veze sa razlogom zbog kog su mere prisluškivanja određene, imaju poseban tretman, ali to se ne može kvalifikovati kao nezakonito prisluškivanje. Definitivno je zbunjujuće da se uloga BIA ne pominje iako je, prema nedavnoj izjavi ministra policije, slučaj ’završen’.“
Kako podseća NIN, vlast je novembra 2020. otvorila ponovo „slučaj prisluškivanja Vučića“, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo naknadno predistražni postupak 15. decembra 2020. u okviru koga je, po rečima ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, saslušano oko 50 policajaca i registrovana 1.572 razgovora predsednika i članova njegove porodice sa osobama koje su zaista prisluškivane. Ministar Vulin je u
pisanoj izjavi saopštio: „Vučića su prisluškivali tako što su ljude sa kojima može da se čuje stavljali na mere, dajući sudijama lažna obrazloženja, i zato nijedno od 26 prisluškivanih lica nije ni uhapšeno ni osuđeno.“ Advokat Spahović kaže povodom ove izjave ministra: „Naravno da oni koji privatno razgovaraju sa Vučićem o fudbalu nisu procesuirani. Nije morao Vučić da zove i da kaže – nemojte nekog da gonite, nego se to
podrazumeva.“
Nekadašnji poverenik Šabić podseća da je ministar Vulin rekao i da su „prisluškivanja nekih lica bila u najmanju ruku pogrešna“, ali da ako je reč o merama preduzetim zbog osnova sumnje na osnovu odluke suda, to nije nezakonito prisluškivanje.
„Te mere mogu, neretko tako i bude, da ne potvrde osnove sumnje. Nije primereno ulozi ministra policije da odluke suda kvalifikuje kao pogrešne. Pogotovo je neprihvatljivo i apsurdno da insinuira da je sud određivao mere prema nekim licima da bi tako legalizovao prisluškivanje predsednika i porodice“, napominje Šabić. On podseća i da je ministar Vulin rekao da su „svi dokazi dostavljeni tužilaštvu koje će delo kvalifikovati“, i da je očito da se još ne zna ni kvalifikacija dela. „Dakle, posle nekoliko meseci pretkrivičnog postupka, mnoštva informacija koje su suprotno Zakonu o
krivičnom postupku dospele u tabloide, medijski plasiranih insinuacija o ulozi jednog ili više ministara, optužbi za pripremanje državnog udara i sličnog, javnost i dalje mora da spekuliše i ne zna ništa zvanično ni o kvalifikaciji dela zbog kog je postupak pokrenut, niti zna imena osumnjičenih lica, pa ni o ulozi i (ne) odgovornosti BIA u ovom slučaju.“
I pre ovog poslednjeg slučaja, predsednik je iznosio tvrdnje da je prisluškivan, kada je došao ponovo na vlast 2012, kao i 2019. Te 2019. je na omiljenom Pinku mahao papirima iz BIA sa kojih je izgleda u medijskom naletu zaboravio da skine oznaku tajnosti.
Ispostavilo se uvidom u dokumenta da Vučić nije bio nezakonito prisluškivan, što je NIN objavio te 2019. Otkriveno je da je „upadao u mere“ kada je razgovarao sa sadašnjim predstavnicima vlasti i sumnjivim biznismenima koji su tada bili pod zakonitim istragama. Tako se čuo sa Vladimirom Đukanovićem, koji je bio na merama BIA zbog ekstremizma, jer je bio u stalnim kontaktima sa onima protiv kojih su vođeni sudski postupci kao što su Miša Vacić, pravosnažno osuđen zbog ekstremizma oko Parade ponosa 2009, i Goran Davidović Firer.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je nedavno iznela podatke i dokumenta da su Vučić i njegov brat upadali u mere, između ostalog kada su razgovarali sa Vacićem, koji je ponovo prisluškivan od 2017. zbog ekstremizma. Ona je navela da se iz dokumenata, koje je pokazala, vidi da Vacić nije procesuiran iako je kod njega pronađen pištolj za koji nije imao dozvolu, te da ga je Vučić plaćao. Sam Vučić je potvrdio da se čuo sa Vacićem, ali posle 1.000 poziva koje mu je uputio predvodnik Srpske desnice.
Ispostavilo se ranije i da se Vučić čuo i sa sadašnjim zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem protiv koga je vođena policijska akcija Master zbog finansijskih malverzacija, koja je obuhvatala rukovodstvo Crvene zvezde, ali koja je obustavljena kasnije. Vesić je prisluškivan pod kodnom obradom „Menadžer“. Vučić je te 2019. prećutao i svoje razgovore sa finansijerom SNS-a Slobodanom Tešićem, koji se nalazio na listi UN-a ilegalnih trgovaca oružjem od 2003. do 2013, kada je dobio diplomatski pasoš Srbije, a i danas je na crnoj listi SAD. NIN je otkrio i dokumentovao da je Tešić dobijao povlašćene cene u Krušiku i drugim državnim fabrikama oružja, te da je i 2020. imao sporan izvoz srpskog oružja u Jermeniju koja je bila u ratu sa Azerbejdžanom.
Vučić nije govorio ni o svojim razgovorima sa drugim kontroverznim biznismenima protiv kojih je Tužilaštvo za organizovani kriminal vodilo postupke. Za Vučića su posebno nezgodni i česti razgovori za Zoranom Majdakom, o čemu svedoče i dokumenti MUP-a. Protiv Majdaka je pokrenut postupak 2012. pred Specijalnim sudom gde je optužen da je pripadnik organizovane kriminalne grupe koja se tereti da je lažnim nagradnim SMS porukama preko radija i televizije u njihovom vlasništvu prevarila više od 162.000 građana za skoro 32 miliona evra. U jednom od policijskih izveštaja, koje je NIN ranije citirao, konstatuje se: „Zoran Majdak je u izuzetno dobrim odnosima sa Srpskom naprednom strankom, te je moguće da vetar duva sa te strane, jer se u komunikacijama često poziva i preti ljudima pomenutom strankom.“
Majdak je svojevrsni medijski mogul u Valjevu i okolini, a televizija gde je direktor dobija i danas lokalne konkurse za finansiranje medija. Ni na otvorena pitanja od prošle kampanje prisluškivanja Vučića nismo dobili odgovore, a sada ne samo da se vodi kampanja već se sprovode i medijska suđenja i u sve se uvlače institucije tužilaštva i policije. U novoj kampanji se tako prećutkuje da je policajac Dejan Tripković, koji je radio u kabinetu ministra policije, podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg ministra policije Stefanovića i Dijane Hrkalović, jer su nezakonito praćeni i prisluškivani opozicioni političari, novinari i javne ličnosti krajem 2014.
Prijava je brzopotezno odbačena bez provera dokaza koje je ponudio Tripković. To vlastodršce nije sprečilo da u najnoviju kampanju zavere protiv Vučića uključe opozicione političare, profesionalne medije, nevladine organizacije i sve koji su javno kritikovali vlast, iako o tome ne postoji nijedna činjenica. Indikativno je da iako je ministar Vulin rekao da su prikupljeni „nesumnjivi dokazi“ za prisluškivanje, policija nije podnela krivičnu prijavu protiv osumnjičenih nego je samo prikupljene informacije dostavila tužilaštvu, koje taj obiman materijal tek treba da prouči.
Očito je da bez obzira na veliki raskorak između činjenica i onoga što se servira u medijskim suđenjima vlast neće odustati od kampanje. Sam predsednik se sa službenog puta uključio u kampanju, a za ovu nedelju je najavio nova vanredna obraćanja. Jedna od posledica takvog ponašanja može biti dodatno urušavanje institucija tužilaštva i policije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
