"Ne znam kako da kažem koliko boli srce majke kada gleda telo svog deteta": Ni posle skoro tri godine nema optužnice za smrt mladog Alekse

Na samom početku razgovora, Dragana se priseća tog kobnog maja kada je njen sin bio na proslavi punoletstva kod sestre njegovog druga.

„Živim i radim u Švedskoj i tog dana, bila je nedelja, Aleksa mi je oko 15 časova poslao snimak sa slavlja i rekao: „Mama, da li ti fale slavlja?“, jer je bila korona. Pitala sam ga kako je, rekao mi je da mu je lepo i da bend dobro svira. Oko 20 časova, zove me ćerka i kaže: „Mama, Aleksa je povređen. Dogodila se neka tuča. Ne znam ništa više, javiću ti se kasnije“. U prvom trenutku nisam shvatila da se dogodilo išta strašno. Oko 21 čas, ponovo me je pozvala i rekla da ga voze za Niš, da niko ništa ne zna. Ja sam joj rekla: „Čekaj, sada ću ja da ga pozovem, malopre smo se čuli“. Usledio je šok. Tada mi je ćerka saopštila da su ga reanimirali i da ga voze u Klinički centar u Nišu. Tada sam shvatila da je ozbiljno. Odmah sam zvala i kupila avionsku kartu za ujutru, i onda je usledila cela noć poziva svih koje znam kako bih dobila bilo kakvu informaciju. Celu noć sam se dopisivala i razmenjivala informacije sa ćerkom, znala sam samo da je u komi“, priseća se ožalošćena majka.

Dragana navodi da oka nije sklopila u iščekivanju da što pre krene za Srbiju i bude pored svog sina.

„Kada sam dočekala da krenem ka aerodromu, svratila sam do prodavnice da kupim Aleksin omiljeni parfem kako bih ga iznenadila kada otvori oči. Kada sam sadašnjem suprugu koji je krenuo sa mnom rekla da sam kupila, on je samo spustio pogled. Dok smo čekali da avion poleti, njemu je stigla poruka i on je samo zastao i nemo gledao kroz telefon. Pitala sam ga šta se dogodilo, izustio mi je samo: „Ma, ništa“. Znala sam da nešto nije u redu. Uzela sam telefon i videla da je moja rođena sestra poslala poruku u kojoj je pisalo: „Umro je“, kroz suze navodi Dragana.

Ona ističe da su je obuzeli pritisak u grudima, šok, bol i potreba da vrišti od nemoći.

„Ne znam koji je osećaj bio jači. Znam da me neće pustiti u avion ako dozvolim da me sve to obuzme, znam da moram da stignem kod Alekse, a ne mogu da osvestim šta sam upravo pročitala. Let do Srbije trajao mi je kao večnost. Kako smo sleteli, mahinalno uzimam telefon da zovem Aleksu jer me je uvek on čekao na aerodromu. I odjednom kreću salve poruka saučešća. Pomislila sam da sa tim ljudima nešto nije u redu, da pišu gluposti. Kada sam videla veći broj ljudi ispred kuće, opet sam pomislila šta svi oni rade tu“, kaže naša sagovornica.

Majka ubijenog mladića dodaje da se u kući vrlo brzo našla i Hitna pomoć, kao i da je odmah dobila neke lekove za smirenje.

„Insistirala sam da moram da vidim svog sina. Krenuli smo za Niš jer je tamo preminio i spremali su ga za obdukciju. Naravno, tamo nam nisu dali da ga vidimo, molila sam, plakala, kumila. Nisam želala da idem kući dok ga ne vidim. U jednom trenutku je stigao kombi da vozi telo na obdukciju i ćerka je samo vrisnula: „Mama, to je Aleksina noga“, tada je prišao moj tata i sklonio mu čaršav sa glave i tada sam poslednji put videla svoje dete. Do tog trenutka sam mislila da je sve laž, a onda spoznajem da sam zaista izgubila svoje prvo dete koje sam rodila... Ne znam da iskažem tu bol koju sam osetila, ne znam kako da kažem koliko zaista boli srce majke kada gleda telo svog deteta“, kroz suze navodi potresena majka.

Aleksu je na večni počinak ispratilo više hiljada ljudi, ali tu nije bio kraj problemima porodice ubijenog mladića.

„Ja sam majka koja u trenucima kada spoznaje činjenicu da su joj ubili prvo dete, da je izgubila sina, nisam bila sposobna za govore i saradnju sa medijima. Naša porodica se držala po strani, a sve u cilju poštovanja istražnog postupka. Trudili smo se da budemo maksimalno dostojanstveni, uprkos boli koja nas je zadesila. Sa druge strane, roditelji Ognjena Petkovića, da li po nečijem savetu ili samoinicijativno, te trenutke mog najvećeg životnog gubitka koriste da se stekne medijska slika da je njihovo dete nevino. Ja sam, ponavljam, majka Alekse Stojmenovića koja je na televiziji videla poslednje trenutke života svog sina i na koji način mi je sin stradao, i to tako što su roditelji osumnjičenog Ognjena Petkovića gostovali i dostavili taj snimak medijima. Tim ljudima, Ognjenovim roditeljima, nije bila dovoljna bol koju osećamo Aleksin tata, njegova sestra i ja već su nastavili da nam zagorčavaju živote iznošenjem neistina, poput one da Aleksa započinje tuču, da udara drugog mladića više puta u potiljak, da smo mi kao Aleksina porodica odlazili ispred njihove kuće i valjda nešto pretili, pa nam je policija dolazila i pretresala kuću. Ovo je bilo tako gnusno, podlo i bez imalo empatije i saosećanja da ja nemam reči“, kaže ogorčena majka.

Dragana ističe da jedino želi pravdu za smrt svog sina.

„U trenutku kada prijavljujem smrt deteta, organizujem sahranu sinu, naručujem spomenik za Aleksu, ja dobijam medijske nastupe tih ljudi koji mi iznova i iznova ubijaju dete. Verujte mi da ja od šoka prvih par dana nisam ni shvatala da mi je dete ubijeno, već sam mislila da je nesrećan slučaj. Posle svega ovoga, zbog spokoja i mira mog deteta, ja biram da verujem da Ognjen Petković nije namerno usmrtio moje dete, da je možda želeo samo da ga udari, ali sve to bih nekako drugačije prihvatila da je samo došao i izjavio saučešće. Ne bih morala da proživljavam sve ovo što skoro tri godine oni rade, pustila bih da sud radi svoj deo posla, ovako, ja sam dužna svom detetu mir. Mog sina svakako ništa ne može vratiti, ali ja tražim da se javno izrekne ime i prezime ubice mog deteta i da ta osoba dobije kaznu koju zaslužuje. Da se zna ko nam je upropastio život i zbog čega će majka zdravog mladića ceo život nositi crninu i oplakivati smrt deteta“, zaključila je potresnim rečima Dragana za Novu.

Kako smo nedavno pisali, Viši sud u Nišu u junu prošle godine drugi put je vratio Višem tužilaštvu na dopunu istrage optužnicu protiv Ognjena Petkovića koji se sumnjiči za nanošenje teških telesnih povreda Aleksi, a dodatnim veštačenjem je utvrđeno da je osumnjičeni Ognjen u ruci najverovatnije imao predmet dužine od oko 20 centimetara kojim je naneo smrtonosne povrede Stojmenoviću.

„Po mišljenu veštaka povreda u nivou leve strane vrata mogla je biti naneta i šakom stisnutom u pesnicu, a takav udarac je unapred utvrđenom međusobnom položaju bio moguć, bez obzira što se jasno vidi da je oštećeni, sada pokojni Aleksa Stojemnović, višeg rasta Petkovića. Ukoliko je osoba u tamnoj košulji držala neki predmet, tada nema mesta čak ni teoretskom razmatranju da li je povreda na levoj strani vrata bila na dohvat ruke osobi koja je zadala udarac“, naveo je ranije naš sagovornik.

Aleksi bi juče bio 29. rođendan.

Podsetimo, tragedija se desila na proslavi 18. rođendana u kafani „Oaza“ kojoj su prisustvovali i Aleksa Stojmenović i Ognjen Petković. Izbila je tuča u kojoj je Aleksa zadobio udarac u vrat koji je izazvao krvarenje u moždanom stablu i prestanak rada srca i disanja.

Zbog sumnje da je Aleksi zadao kobni udarac i tako počinio krivično delo nanošenja teške telesne povreda sa smrtnim ishodom, za koje je zaprećena kazna od dve do 12 godina zatvora, policija je uhapsila Petkovića.

Krivične prijave su podnete i protiv mladića Miloša S. i Zorana T., a koji se takođe nalaze na optužnom predlogu, koji se sumnjiče samo za učešće u kobnoj tuči, za šta je predviđena novčana kazna ili zatvor do tri godine.