"Naš Bojan je poginuo 20 dan pre veridbe, sud smatra da za njegovu smrt nema odgovornih": Potresna ispovest majke mladića koji je poginuo u nesreći kod Donjeg Milanovca

Ovim potresnim rečima počinje svoju ispovest Milena Simonović, majka mladića Bojana Simonovića, koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 27. decembra 2021. godine u jutarnjim satima kod Donjeg Milanovca, kada je došlo do sudara kamiona i automobila u kom je nesrećni mladić bio na mestu suvozača.

"Bio je to 27. decembar ujutru, on se spremao da ide sa Danijelom Dokićem za Beograd, išli su po dokumenta u bolnicu. Moje dete se spremilo i krenuli su na putu. Nije prošlo ni 20 minuta Danijel me pozvao i rekao da ih je udario kamion. Odmah smo se spremili, svekar i ja, jer je muž spavao, radio je treću smenu to veče, sa još jedinom komšijom smo krenuli, ali kad smo stigli tamo, sve je bilo gotovo. Bojan je preminuo na licu mesta, sudarili su se sa kamionom na izlasku iz tunela", priča nam Milena.

Kako nam objašnjava, vozač automobila u kojem je bio njen sin rekao je da su išli 60 kilometara na sat, ali porodica veruje da je to bilo mnogo više, jer njen sin nije mogao da nastrada tek tako.

"Oni su uzeli njegovo telo, bez naše saglasnosti i odvezli na obdukciju, celu noć su ga čuvali policajci, tek sutradan smo mogli da odemo po njega. Na suđenja je sve išlo u korist drugim strana, ali nije moguće da ni jedan, ni drugi nisu krivi, a mog deteta više nema. Dobili smo od javnog tužilaštva da će uložit žalbu na presudu, te da će ići na Apelacioni sud. Ne znam koji će ishod biti, ali znam da mog sina ništa ne može da vrati", objasnila je nesrećna majka.

Milena nam je rekla da je porodicu ponovo ubila ova presuda, kao i da su prvi put umrli zajedno sa svojim sinom, ali da je ovakva odluka samo sipala so na živu ranu.

"Mogu samo da kažem da smo izgubili dete koje je bilo za primer, mislim da je cela opština Majdanpek znala da je naše dete bilo zlatno. Nije pio, nije pušio, imao je devojku, planirao je da je veri 17. januara, na njihovu godišnjicu, međutim nastradao je je 27. decembra, samo dvadeset dana pre toga. Imao je 19 godina, završio je srednju školu, onda je otišao u Požarevac, pošto mu je devojka bila odatle i zaposlio se na benzinskoj pumpi, gde je radio par meseci, ali je morao da napusti taj posao zbog zdravstvenih problema", navodi Milena.

Kako nam objašnjava, Bojan je bio dete koje je ceo život radio sa svojim ocem u poljoprivredi i da se ničega nije stideo.

"Sećam se samo puta do mesta nesreće nakon tog poziva. Kada sam ugledala slupan automobil, nisu mi dozvolili da priđem, videla sam telo svog deteta. Od tog momenta imam prekid filma. Ne znam ni kako sam izdržala sve to, ne znam kako smo sahranili dete. Ni suprug ni ja nismo dobro, bili smo pogubljeni tada i danas smo. Evo treća godina je od kako je bila nesreća, a ja mu svaki dan idem na grobllje, upravo dok pričamo sedim na njegovom grobu", kaže ona.

Kako je objasnila, nesreća se dogodila 20 dana pre prve godišnjice veze njenog sina sa devojkom, te da je Bojan kupio prsten i isplanirao kako će sve da izgleda.

"To dete je kao naše, ona je izgubljena od dana kad se desila nesreća. I dan danas dolazi kod nas, bude po nedelju dana, ulazi u njegovu sobu i tu prespava. Ni dan danas nije stupila u drugu vezu, ne može da preboli, ne može da se pomiri sa tim da nema Bojana više. Njih dvoje su isto godište, 2002, imali su tada 19 godina. Zamislite kakav je to šok za nju bio", objašnjava nam majka.

Kako nam je opisala, sahrane sina se ni neseća, zna samo da je padala jaka kiša i da je videla veliki broj ljudi koji je došao da se oprosti.

"Imamo još jednog sina, mlađi je 2 godine. On je skršen je od bola, ali to ne pokazuje. Krije od nas, kako bi nam dokazao da je jak. Nedavno je otišao u inostranstvo da radi, jer se po njemu vidi da ovde nema mira. Čini mi se kao da beži od kuće od kada nema brata, ne želi da bude ovde jer su njih dvojica bili toliko vezani", objašnjava Milena.

Kako nam je rekla, ne zna šta više da očekuje i nade polaže u Apelacioni sud.

"Pa ljudi, nije to pile, nisam ja njega kupila u prodavnici, da tako nastrada dete, a da niko nije kriv. Protiv vozača auta nije ni bilo optužnice, nije bio ni 48 sati u pritvoru i dan danas ima svoju porodicu svoj život. Svaki dan nas sve više i više boli, čini mi se da će biti sve gore i gore. On je bio moje prvenče, ne može tek tako da niko nije kriv, želim da se pooštre kazne. I moj sin je bio vozač i uvek sam mu govorila da bude obazriv", kaže majka.

Takođe, Milena nam je ispričal da je niko nije pozvao da izjavi saučešće, niti vozač automobila niti vozač kamiona, ali ni njihove porodice.

"Koliko ga je selo volelo, naslikali su njegov mural na Domu kulture i svake godine obeležavamo njegov rođendan memorijalnim turnirom. Mogla bih do sutra da vam pričam o njegovoj doborit. Samo bih volela da ima pravde i da krivci za njegu smrt budu kažnjen. Bojan je voleo fudbal i igrao je za klub. Obožavao je Ronalda. Igrao je folklor, bio je omiljen u društvu, svi su ga obožavali i o svakom je brinuo. Imao je želju da položi za kamion i da vozi po svetu. Imao je baš velike želje, ali nijedna mu se nije ostvarila", završila je majka