"Na ovim prostorima je oružje simbol moći i statusni simbol": Vučić hoće da razoruža narod, ali da li će strogoća na papiru da zaživi u realnosti

Dva masovna ubistva u dva dana. Mrtvih 17. Ranjena 21 osoba. Dok se građani Srbije još uvek bude iz stanja šoka, predsednik najavljuje veliko razoružavanje Srbije. Naime, prema procenama švajcarskog istraživačkog projekta „Small Arms Survay“ iz 2018. godine, Srbija je treća u svetu po naoružanosti civila – odmah iza Jemena i SAD. Oni procenjuju da na svakih sto stanovnika dolazi po 39,1 komad lakog naoružanja.Zvaničnici takve podatke negiraju i nazivaju proizvoljnim, a stručnjaci napominju da različite procene cirkulišu već 15 godina, a da je precizne podatke teško utvrditi.„Neke procene idu od toga da ima 900.000 komada oružja u posedu građana i barem isto toliko u nelegalnom posedu, dok druge čak pokazuju da je tri puta više nelegalnog oružja“, kaže za DW direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.„Prema zvaničnim podacima MUP-a od pre dve godine, u Srbiji je bilo 920.000 komada oružja, a u međuvremenu je vraćeno 50-60.000 komada“, dodaje Petrović.

„Kultura oružja“ živi

Koje god od postojećih procena bile tačne, sve ukazuju na isto: u Srbiji i dalje u velikoj meri živi tradicija da svaka kuća mora da ima oružje. Razlog za postojanje takozvane „kulture oružja“ Petrović vidi pre svega u velikom broju oružanih sukoba koji su se dešavali na tim prostorima.

„Deo tog oružja je ostao, zato što su se građani osećali nesigurnima. Osim toga, na ovim prostorima je oružje i simbol moći i statusni simbol, i znači da ste vi sposobni za život i da ste sposobni da zaštite sebe i svoju porodicu“, objašnjava on.Višegodišnja kontinuirana istraživanja o osećaju lične bezbednosti koje sprovodi njegova organizacija ukazuje i na to da se građani najbezbednije osećaju u svom domu, a najmanje u državi u kojoj žive.„Ali, taj osećaj bezbednosti ne pripisuju tome što državne institucije, na primer policija, rade dobro svoj posao, već zato što sebe smatraju dobrim građanima, imaju dobre komšije i zato što su sposobni sami sebe da zaštite“, dodaje Petrović.

Zabrane (ne) rešavaju problem

Država sada najavljuje da će broj oružja biti drastično smanjen.

„Svi ljudi koji imaju oružje, ne pričam o lovačkom, to je oko 400.000 lica – proći će reviziju, neće ostati više 30-40.000 komada. Izvršićemo gotovo potpuno razoružanje Srbije“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Osim toga, Vlada Srbije već je donela odluku da se u narednih šest meseci sprovede kontrola svih vlasnika oružja tokom koje će se proveravati da li oni čuvaju oružje na bezbedan način i da li je na adekvatan način sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim licima. Procedure za izdavanje novih dozvola biće dodatno pooštrene, a MUP će izdati i moratorijum na izdavanje bilo kakvog oružja u naredne dve godine„Za sve ovo znamo da će biti velikih problema, ali što je manje cevi, to će biti i manje opasnosti za našu decu i građane“, rekao je Vučić.

Kontrola je normalna stvar u ovakvim situacijama, ali sistemske zabrane nemaju smisla, smatra Dejan Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti (SUSB).„Mi već imamo isuviše stroga pravila. Na najmanju svađu u komšiluku, naoružanje se trajno oduzima. Ne dozvoljava se prilika da se vidi da li bi taj možda bio sposoban upotrebi to naoružanje“, kaže Milutinović za DW.Petrović podseća da su pravila pooštrena izmenama zakona 2015. godine kada je uvedena obaveza preregistracije postojećeg oružja, pri čemu je svaki građanin morao da prođe provere i da navede razlog zbog kog se oseća nebezbednim i ima potrebu da drži oružje.Ali, strogoća na papiru nije se reflektovala i u praksi. Rok za preregistraciju je nekoliko puta pomeran, poslednji put prošle godine na još dve godine.„Dakle, nije to samo do građana, nego do samih institucija. I ta praksa je poprilično neujednačena, jer nekima oružje jeste oduzimano, jer je policija smatrala da nema razloga za držanje, dok su drugi dobijali nove dozvole iako nikakve posebne razloge nisu navodili“, objašnjava Predrag Petrović.

Ilegalno oružje i dalje van dometa

Registrovano oružje tek je deo problema – i to onaj jednostavniji, podsećaju sagovornici DW. Među građanima još uvek postoji velika količina ilegalnog oružja koje je zaostalo iz ratova devedesetih.„To se delilo stanovništvu bez bilo kakvih evidencija i niko ne može da uđe u trag tom oružju“, podseća Petrović za DW.On dodaje da je najveće razoružavanje Srbije bilo tokom akcije „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, kad je oko 50.000 komada naoružanja vraćeno.„Sada bi zaista trebalo da postoji ozbiljna kampanja kako bi se građani uverili da mogu da veruju državnim institucijama i da se nalaze u sigurnom okruženju i da im to oružje nikad neće biti potrebno.“Milutinović, pak, smatra da se najveći deo ilegalnog oružja nalazi među kriminalnim krugovima. Govoreći o automatskoj pušci kojom je izvršen zločin u okolini Mladenovca, on napominje da do takvog oružja nije moglo da se dođe legalnim putem.„Automatsko naoružanje stoji u kasarni, dakle to može da bude samo nesavesno postupanje nekog profesionalca koji je doneo iz kasarne ili baze ili je rezultat nelegalne trgovine naoružanjem“, objašnjava Milutinović.Oni koji nelegalno oružje poseduju, dobiće još jednu šansu da ga u roku od mesec dana predaju bez ikakvih posledica. Onima koji to ne učine, predsednik Srbije poručuje: „Naći ćemo ga, a posledice će biti strašne.“BONUS VIDEO Kreće li "lov" na oružje u Srbiji?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kreelilovnaorujeusrbiji-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5964890"]