2
Svakodnevno sam doživljavala nasilje i batine od supruga, brisao je pod sa mnom i želim da poručim ženama da ne smeju trpeti, kaže za Nova.rs Ljiljana A. iz Čačka koja i dan danas strahuje od svog, sada već, bivšeg muža.
A sve je, ističe, počelo kao bajka.
„Upoznali smo se sasvim slučajno, na večeri kod zajedničkih prijatelja. On, vojno lice, ja gimnazijalka“, ispričala je naša sagovornica. Tada su razmenili brojeve telefona i nedugo potom, počelo je viđanje.
„Roditelji su se protivili tome, jer je bio dosta stariji od mene, čak 15 godina, ali ja od ljubavi i zaluđenosti nisam pridavala pažnje njihovim opomenama“, priča sa gorčinom.
A trebalo je, smatra. Naročito zbog toga što je već imao brak iza sebe i ćerku sa prvom suprugom koju je, navodi Ljjljana retko i spominjao, a kamoli viđao.
„Bio je čovek pun manira. Držao mi je stolicu prilikom odlazaka na večeru, pridržavao kaput, a ja mlada i glupa, pomišljala tada, devedesetih godina, on je taj, pravi, jedini“, kaže naša sagovornica. Ljubav je krunisana brakom 1995. godine, a iz njega su se rodila i dvojica sinova.
„Kada je stariji napunio tri godine počelo je prvo psihičko zlostavljanje. Razlozi banalni. Odemo na neki događaj i, po njegovom mišljenju, ja sam flertovala sa drugim muškarcima. Međutim, to nije tačno. I dalje sam bila zaljubljena i spremna da umrem za čoveka mog života“, kroz suze objašnjava.
Prvi put ju je udario po povratku sa rođendana od prijateljeve kćerke, jer je, navodno očijukala sa jednim gostom.
„To su bila dva šamara, ali ne i moje otrežnjenje. Mislila sam da je to normalno, pa svaka žena mora istrpeti nešto“, ogorčeno kaže Ljilja.
Ali, nije se, na njenu nesreću, završilo na tome. I tada nije svoju muku nikome ispričala misleći da je to samo faza.
„Sa druge strane nisam ni smela roditeljima da se požalim, jer su mi jasno, u startu, stavili do znanja da on nije za mene“, navodi ona. Nekoliko meseci nakon tog događaja je, nastavlja dalje, njen suprug otišao na teren u drugi grad. Na petnaest dana. Ona je brinula o deci i čekala njegov povratak.
„Sećam se, bio je petak. Došao je u pripitom stanju, bilo je oko sedam uveče. Vrlo čudno se ponašao, a ja sam spremala mališane za krevet. Kada su njih dvojica bili okupani i namireni ostali smo sami. Tada počinje pakao“, ispričala nam je ona.
Prvo je krenulo ispitivanje kako je provela dane bez njega. Ljiljana mu je kazala, kao i obično. Deca, kuća, park, šetnje…
„A sa kim si sedela na klupi u parku dro.. jedna“, zapitao ju je. Ona je, tresući se od straha, odgovorila da je bilo majki i očeva sa decom.
„Lažeš kur.. da si samo pričala. Čuo sam ja da si se spanđala sa jednim od njih“, rekao joj je i oborio na pod. Počeo je da je udara rukama i nogama po celom telu, nije gledao gde. „Vukao me po podu držeći jednom rukom za kosu, a drugom za leđa. Mislila sam da ću ostati bez ijedne dlake na glavi. Nisam smela da se opirem jer je imao i službeno oružje“, objašnjava ona i dodaje da se bojala da će je ubiti.
Batine su trajale za nju predugo, ni sama ne može da precizira koliko,zbog šoka i bolova koje je trpela.
„Kada je procenio da je dosta otišao je u kupatilo da se istušira. Sramota me je da vam ispričam čime me je još nazivao prilikom zlostavljanja, a ja sam se trudila da ne plačem glasno kako ne bih probudila decu“, navela je ona. Ljilja ne zna koliko dugo je ležala na podu dnevne sobe, ali se, kako kaže, na kraju podigla i buljajući otišla u kupatilo pred ogledalo.
„Desno oko modro, šljiva ispod njega, ruke izgrebane, noge i telo u modricama…Uplašila sam se od onoga što sam videla. Popila sam analgetik da smirim bolove i legla u dnevnu sobu, koju i dan danas mrzim zbog svega što se u njoj desilo. Nisam znala šta i kako dalje, bila sam bez posla, a rešenje se nije ni naziralo. Naravno, bilo me je sramota da ga prijavim, a imajući u vidu njegov položaj to bi bilo samo kontraproduktivno“, ocenjuje naša sagovornica. Svoju muku nije ispričala ni roditeljima, jer je smatrala da od njih ne može da očekuje pomoć.
Pročitajte još:
„Imam jednu drugaricu, koju sam slučajno upoznala i sa njom sam podelila sve što me je snašlo. Mira je bila udata, zaposlena, majka jedne male devojčice, ali vrlo pametna, mudra i sposobna žena. Kazala mi je da to ne smem da prepustim slučaju. Ohrabrivala da uvek ima nade i ponudila da sa decom odem kod nje, iako je bila podstanar. Bila je kategorična da odem kod lekara, a potom i u policiju, ali ja to nisam uradila“, nastavlja svoju priču Ljiljana.
Nakon tog ‘crnog petka’ za nju, suprug se primirio. Ali samo na nekoliko meseci. Komunicirali su službeno, zbog dece. Više nisu ni postelju delili. Ona je spavala i dalje u svojoj ‘kaznionici’ gde je optužena i osuđena od muža za zločin koji nije počinila.
„Bila je zima, on je, uglavnom, bio kod kuće. Brinuo je o deci to moram da naglasim, ali bi uveče veoma često izlazio sređen, u novom odelu, što mi je bilo čudno. Obično bi otišao u trenerci da prošeta. Tada sam shvatila da on ima drugu. Nije me pogodilo, jer je moja ljubav nestala kada su nastale modrice. Samo sam želela da me pusti na miru“, priča ona.
Pred Novu godinu je jedne večeri, opet, stigao kući u alkoholisanom stanju. Počele su uvrede. „Sa kim se j…. kada sa mnom ne spavaš. Ti si ljudsko dno. Nikakva majka i domaćica“, kazao joj je. Ljiljana ga je zapitala ko to vodi brigu o deci, kući, ručku, higijeni i onda je nastao lom. Ponovo isti scenario kao kada je došao sa terena.
„Od te večeri me je svakodnevno, u kontinuitetu, tukao. Da li je to šamar, dva ili šutiranje u nogu, čupanje za kosu, ali, uglavnom batine. Trpela sam. Trajalo je nekoliko meseci dok mi nije pukao film. Otišla sam kod prijateljice Mire, jer nisam bila sposobna da sama donesem odluku o tome šta da radim“, nastavlja Ljiljana. Prema njenim rečima, drugarica joj je dala isti savet, ali ona nije smela u policiju.
„Na kraju sam odlučila da uzmem decu i preselim se kod nje. Roditelji su živeli u drugom gradu, nisu imali pojma šta se zbiva sa mnom. Bio mi je problem i da im kažem“, priča ona za Novu. Prešla je iz svoje kuće sa decom kod nje, kada je on bio na terenu.
„Mira mi je pomogla kao niko u životu. Delili smo bukvalno koru hleba, a deca su se lepo družila. Ta žena mi je i našla posao komercijaliste u jednoj firmi, a moj suprug je, nakon mog odlaska, počeo da živi sa nekom ženom“, kaže ona i dodaje da i danas strahuje od njega.
Kod prijateljice je provela nekoliko meseci, dok nije upisala sinove u vrtić i počela da radi. Sada je ona žena u pedesetim godinama i očekuje unuče od starijeg sina.
„Morala sam ovo da vam ispričam. Hoću da kažem ženama da ne budu kao ja. Kukavice. Treba i prvo psihičko zlostavljanje da prijave, a kamoli batine. Verovatno neće živeti u grču poput mene, iako sam se razvela dve godine po napuštanju zajedničke kuće. To je tada bilo neopisivo teško, ali sada je mnogo lakše, jer su deca porasla i oni su moji zaštitnici. Ali činjenica je da moj mučitelj nije i nikada neće biti kažnjen za pakao koji sam preživela od njega“, zaključila je svoju bolnu ispovest.
