Foto: Shutterstock

Mobilni telefoni sa kripto-zaštitom, specijalne zaštićene aplikacije, "draftovi" raznih mejl adresa na poznatim servisima, čak i platforme za igru - samo su neki od načina na koji komuniciraju kriminalci u 21. veku, želeći da se prenos opasnih i značajnih informacija zadrže u tajnosti.

Nedavno hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka širom Srbije ponovo je skrenulo pažnju javnosti na korišćenje zaštićenih kanala komunikacije, kojima pribegavaju mahom pripadnici organizovanih kriminalnih grupa. Već prvih dana nakon hapšenja, javnost je imala priliku da sazna sve o aplikaciji „Skaj“ („Sky“), a o njoj je govorio čak i predsednik Aleksandar Vučić u jednom od svojih izlaganja, rekavši da gradom kolaju priče da se putem pomenute aplikacije šalju snimci ubistava i odsecanja glave.

Veljko Belivuk Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Aplikacije i sumnjive čet grupe

Ovaj kanal za šifrovanu komunikaciju svoj „bum“ je doživeo mnogo pre Belivuka i njegove kriminalne grupe i to nakon što je policija uspela da razbije veliku platformu koja je pružala usluge zaštićene komunikacije. U izveštaju NSA (National Security Agency) navodi se da je platforma brojala oko 60.000 korisnika i da su se na njoj planirale isporuke ilegalne robe poput narkotika, razvijale su se šeme za pranje novca, planovi za livkidacije i slično.

Od 2016. godine NSA se sa različitim agencijama za borbu protiv kriminala uhvatila u koštac za ovim problemom, ali je to zbog zaštićene komunikacije učinjeno tako što su se agenti iz Francuske i Holandije infiltirali kao korisnici.

Raskrinkavanje ove mreže rezultiralo je hapšenjem 746 osumnjičenih i zaplenom preko 54 miliona funti u kešu, 77 komada oružja, ali i dovelo do toga da kriminalci pređu na alternativne vidove razgovora putem aplikacija.

„Skaj“ je jedno od novih njihovih utočišta, a cena za aktivaciju kreće se od 600 do 2.200 evra. Podaci o ovom servisu se mogu pronaći pretragom na uobičajenim pretraživačima, a kako se može saznati, provajderi su mislili na sve, pa će se tako, ukoliko više puta promašite šifru, svi podaci iz telefona obrisati, a postoje i šifre specijalno za prilike kada na brzinu želite da sve iz telefona nestane. Čak iako ste „Skaj“ pokušali da instalirate na uređaj koji nije bezbedan, aplikacija će vas o tome obavestiti.

Uvreženo je bilo mišljenje i da je „Vacap“ (WhatsApp) aplikacija sigurna za komunikciju, kao i Telegram i Signal. Zbog mogućih zloupotreba, upravo je Telegram zabranjen u Rusiji, dok je u Iranu zauvek onemogućeno njeno korišćenje, a „Vacap“ se pokazao kao nedovoljno siguran.

Mobilni telefoni sa kripto-zaštitom

Kriptovani mobilni uređaji postali su obavezni deo asortimana robe zaplenjene kriminalcima, a policiji i tužilaštvu posedovanje ovakvog telefona odmah ukazuje na pripadnost kriminalnog organizaciji i pripremu izvršenja najtežih krivičnih dela. Razlog tome leži u činjenici da je telefone sa ovakvom vrstom zaštite gotovo nemoguće „provaliti“ niti „otključati“ bez posebnog ključa.

Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Takav sofisticirani sistem zaštite možemo pronaći na pojedinim „BlekBeri“ (BlackBerry) uređajima koje danas, pored kriminalaca, koriste ljudi iz sveta politike i biznisa, kako bi njihovi podaci ostali nekompromitovani. Da komunikacija ne bi bila presretnuta, potrebno da je da oba učesnika u razgovoru imaju telefone sa kriptovanom zaštitom.

Platforme za igru

Kada je tri dana pre velikog terorističkog napada u Parizu belgijski ministar unutrašnjih poslova Žan Žambon kazao da je najteže pratiti komunikaciju teroriste putem popularne „PlejStejšn 4“ (PlayStation 4) konzole za igru, niko nije mogao ni da nasluti koliko će daleko ta izjava odjeknuti.

Tri dana kasnije, dogodilo se krvoproliće u francuskoj prestonici i tada su britanski tabloidi preneli da je napad organizovan na pomenutoj platformi, a tezu su upotpunili primerima ranijih hapšenja terorista kod kojih su navodno pronađeni čitavi planovi napada skladišteni na „Soniju“.

Foto: Shutterstock

Kompanija je više puta saopštavala da na sve načine pokušava da se zaštiti od ovakvih korisnika, a onda su bezbednosne strukture širom sveta otkrile zabrinutost da su i grupni četovi različitih igrica pogodno tle za opasne komunikacije. Tako je recimo i u dokumentima Edvarda Snoudena pod imenom „Korišćenje igara i virtuelnog okruženja za terorizam“ bilo reči i o tome da se ovakva onlajn okruženja koriste za razmenu podataka među opasnim kriminalnim grupama, a kao jedan od primera naveden je „Vorkraft“ (World of Warcraft) iako nije bilo ključnih dokaza koji bi potkrepili ove tvrdnje.

Komunikacija neposlatim mejlovima

Da trikovi ne znaju za granice pokazao je i slučaj komunikacije putam neposlatih imejl poruka, takozvanih „Drafts“ (nedovršena poruka) koje su se koristile od terorističke organizacije Al Kaida, koja je verovatno među prvima pokrenula ovaj sistem, pa sve do zemunskog klana. Princip je funkcionisao tako što bi korisnik otvorio 30 mejl adresa koje će biti korišćene narednih 30 dana.

Pošiljalac bi tako u jednom danu pristupio nalogu te jedne mejl adrese i to najčešće sa računara povezanih na mrežu na javnim mestima, poput internet kafea, biblioteka i slično, a zatim bi napisao poruku. Po završetku je ne bi slao, već bi je nedovršenu ostavio u odeljku „Drafts“ u koji je drugi korisnik pristupao sa svog računara. Pošto poruka nikada nije poslata, nikakako ne može biti presretnuta.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare