0
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je KRIK osuđen jer je u decembru 2021. godine objavio da su komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković i dvojica njegovih saradnika podneli tužbu protiv redakcije. Sudije su u obrazloženju presude navele stvari koje KRIK uopšte nije napisao u tekstu, poput toga da se za policajce tvrdi da „po nalogu režima podnose tužbe”. Trojici policajaca KRIK sada mora da plati ukupno 407.400 dinara na ime odštete i troškova suđenja, a uključujući i ostale troškove redakciju će ovo suđenje ukupno koštati oko 700.000 dinara. Ovo je druga pravosnažna presuda na štetu KRIK-a ovog meseca.
„Praktično, više ne smemo javno ni da se požalimo da smo tuženi jer nas onda tuže i zbog toga i izgubimo na sudu”, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. „Najstrašnije je što smo osuđeni zbog nečega što nikada nismo objavili, zbog rečenica kojih nema u tekstu i koje su sudije izmislile, kao i zbog našeg mišljenja da su u pitanju SLAPP tužbe. Ova presuda znači da svaki istraživački medij može uvek da bude osuđen, bez obzira šta je objavio, tako što se sudije neće baviti činjenicama, već će novinarski tekst tumačiti na slobodan način i u njega dodavati rečenice.”
Naime, u decembru 2021. godine, u naletu tužbi koje su podnete protiv redakcije KRIK-a, objavili su tekst u kome su nabrojali ko je sve tužio redakciju i stav urednika da smatra da se radi o takozvanim SLAPP tužbama čiji je cilj da ućutkaju novinare.
U tekstu su naveli da su, između ostalog, tužbe protiv KRIK-a podneli tadašnji šef BIA-e Bratislav Gašić, kum predsednika države Nikola Petrović, tabloid Kurir, ali i policijski komandant Goran Živković i dvojica njegovih saradnika zbog teksta koji se bavio problemima unutar njihove policijske jedinice.
Upravo to što su bili pobrojani u ovom društvu bio je povod Živkoviću i njegovim kolegama da podnesu novu tužbu protiv redakcije. Policajci u tužbi tvrde da im je povređena čast jer je Dojčinović naveo da su podneli SLAPP tužbu (izraz koji se međunarodno koristi za tužbe koje funkcioneri i moćni ljudi podnose protiv novinara), ali i da ih je KRIK nazvao ljudima režima – što nije tačno jer to ne piše nigde u tekstu. KRIK je u uvodu tog teksta čak napomenuo da su tužbe protiv redakcije podneli „u većini slučajeva ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni”.
Postupak je vodio sudija Slobodan Keranović koji je ekpresno osudio novinare KRIK-a, ali su presudu ukinule sudije Apelacionog suda. Slučaj je vraćen Keranoviću, koji je ponovo doneo istu presudu – na štetu KRIK-a.
KRIK se žalio i na nju, ali je sada novo veće Apelacionog suda donelo odluku da potvrdi osuđujuću presudu.
Veće kome je predsedavala sudija Irena Vuković, a članice su sudije Jasna Lozuk i Stanislava Mitrović, prihvatilo je Keranovićevo obrazloženje da su novinari KRIK-a povredili čast i ugled policajcima jer su ih, kako se tvrdi u presudi, okarakterisali kao ljude bliske režimu – iako se to u tekstu nigde ne navodi.
U obrazloženju presude sudije su navele stvari koje KRIK nije uopšte napisao u tekstu, poput toga da je za policajce navodno objavljeno da „po nalogu režima podnose tužbe kojima je cilj gušenje medijskih sloboda”.
„Vrednosni sud tuženih o tome da su tužioci, kao lica bliska režimu, podneli tužbe zajedno sa drugim licima, u cilju zajedničkog pritiska kako bi ućutkali i ugasili KRIK, koja tužioce prikazuje kao lica koja po nalogu režima podnose tužbe kojima je cilj gušenje medijskih sloboda nema činjeničnu osnovu”, piše u presudi.
Sudije isključuju i mogućnost da je u pitanju SLAPP tužba.
„Ne može biti sporno pravo tužilaca da podnesu tužbe sudu u slučaju da smatraju da su njihova prava koja su garantovana i Ustavom povređena, pri čemu nema dokaza o zloupotrebi procesnih prava u tim postupcima od strane tužilaca”, navodi se u presudi koju je potpisala sudija Vuković.
Presuda je tako postala pravosnažna i KRIK će morati da policajcima isplati novčanu naknadu i sudske troškove. KRIK će tražiti reviziju od Vrhovnog suda i podneće žalbu Ustavnom sudu.
Pre ove, trojica policajaca su ranije podneli tužbu protiv KRIK-a i zbog istraživačke priče o radu njihove Jedinice za zaštitu svedoka – ali su taj postupak pravosnažno izgubili.
Sudija Jasmina Vukovljak Jovanović tada je navela da se KRIK bavio temom od javnog interesa, kao i da je ispoštovao pravila novinarske profesije.
„Radi se o informacijama od javnog interesa, obaveštavanju javnosti o pitanjima koja se odnose na rad lica zaposlenih u MUP-u, a ne na njihov privatni život“, navela je, između ostalog, sudija u presudi.
Sudije koje su odlučivale o drugoj tužbi policajaca uopšte nisu uzele u obzir to da je KRIK prethodno pravosnažno pobedio na sudu i da je upravo sud rekao da je naša redakcija profesionalno izveštavala o ovom odeljenju MUP-a.
Ovo je druga pravosnažna presuda na štetu KRIK-a koja je od početka ovog meseca stigla u redakciju.
Nedavno smo pravosnažno osuđeni po tužbi Predraga Koluvije, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.
U ovom trenutku protiv KRIK-a se vodi još 14 sudskih postupaka pokrenutih po SLAPP tužbama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
