Zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Drecun, koji je vodio istragu protiv Predraga Koluvije, vlasnika privrednog gazdinstva za organsku proizvodnju "Jovanjica", na kom je sredinom novembra prošle godine pronađen rekordni zasad marihuane, i ranije je bio povezan sa kontroverznim slučajevima i postupcima, među kojima su prebijanje Andreja Vučića i Predraga Malog na "Paradi ponosa", ali i aferom "pištolj" kojom je vlast pokušala da diskredituje tadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića. Upravo zbog toga, Drecun je u javnosti više puta označen kao tužilac blizak vladajućem režimu.
Nakon što je advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Predraga Koluvije, gostujući u specijalnoj emisiji N1 televizije „Kad je cvetala marihuana“ izjavila da je čak iz dva navrata pokušavala da alarmira tužilaštvo i istraži zašto noću sijaju svetla, kako u upravnoj zgradi, tako i u plastenicima „Jovanjice“, u javnosti se nametnulo pitanje zašto tužilaštvo, odnosno postupajući zamenik Saša Drecun nije odgovorio na njen predlog da se izvrši uviđaj na licu mesta.
Dodatnu sumnju u to da se nešto ipak dešava na „Jovanjici“ sve ovo vreme, podgrejala je i tvrdnja advokatice da su računi za struju i dalje veoma visoki, iako je, kako je tvrdio MUP, na plantažu stavljen katanac još u novembru prošle godine.
Pročitajte još:
Inače, postupajućem zameniku tužioca Drecunu ovo je prvi slučaj kojim je zadužen od kada je uznapredovao u karijeri i iz Višeg tužilaštva upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na prethodnom radnom mestu on je, između ostalog, zastupao i optužnicu protiv osmorice pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su osuđeni na uslovne kazne zatvora zbog prebijanja Andreja Vučića i Predraga Malog, braće tadašnjih premijera i gradonačelnika Beograda, tokom „Parade ponosa“ u septembru 2014.
Drecuna su pojedini mediji označavali kao tužioca veoma bliskog vladajućem režimu, a svemu tome je doprinelo njegovo navodno učešće u pokretanju afere „pištolj“ koja je bila uperena protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića, jednog od najglasnijih protivnika režima. Janković je tada ispitivao incident na Paradi ponosa, nakon čega je utvrdio da pripadnici niškog odreda Žandarmerije jesu prekoračali ovlašćenja, ali da ih je na to izazvalo ponašanje Vučića i Malog. Ubrzo nakon toga otpočela je medijska hajka protiv Jankovića, a slučaj samoubistva njegovog prijatelja, koje se dogodilo dve decenije ranije, dospeo je na naslovne strane prorežimskih tabloida.
Janković je u intervjuu za „Nedeljnik“ direktno optužio Drecuna da je slučaj samoubistva njegovog druga, izvukao iz arhive i bez ikakve prateće dokumentacije, dostavio šefu kabineta ministra policije.
„Zamenik državnog tužioca koji vodi poznati slučaj u kome su učesnici bili žandarmi, vojni policajci i braća predsednika Vlade i gradonačelnika, i u kome je moja kontrola rada policije i, posebno, Vojnobezbednosne agencije uzburkala duhove, dakle isti taj zamenik tužioca u momentu u kome javnost nije znala za tragediju koja se desila pre više od 20 godina, telefonom je naložio da se spisi predmeta o samoubistvu mog prijatelja uzmu iz policijske arhive i bez ikakvog službenog traga dostave šefu kabineta ministra unutrašnjih poslova. Petnaestak dana kasnije, jedan tabloid je počeo medijsku kampanju, u čemu mu se pridružila TV stanica sa nacionalnom frekvencijom. Nakon nekoliko dana takve medijske pripreme, ministar unutrašnjih poslova ustvrdio je na konferenciji za štampu da se u ministarstvu „traže“ spisi predmeta – isti oni koji su prethodno bez traga iz arhive premešteni u njegov kabinet, ali javnost to ne zna. Da mi nepoznati uzbunjivač nije dostavio njihovu kopiju, posle čega sam javno stavio do znanja da ih imam i da ću ih, ako to MUP ne učini, objaviti, javnosti bi bilo rečeno da su misteriozno nestali i tako bi bila potvrđena početna lažna teza tabloida, da je slučaj pre 23 godine – ‘zataškan’. Da nemamo organe koji mogu nezavisno od izvršne vlasti da ispitaju rad državnih organa i da nemamo službenike koji, kada dođe do ovakvih situacija, ipak drže do elementarne pravde, svoje časti i zakona, ovo bi ostalo skriveno od mene i ja bih u javnosti mogao samo da molim da mi se veruje na reč, ostao bih bez ijednog pisanog dokaza da je sprovedena istraga i, po zahtevu porodice, revizija istrage, da su postojali svedoci, da je pištolj sve vreme bio legalan, da su četiri osobe dobrovoljno prošle čuveni ‘poligraf’, da je porodica preuzela privatno gonjenje i da je sud pravosnažno odlučio da za istragu nema osnova”, ispričao je tada Janković za Nedeljnik.
Drecun je na svom prethodnom radnom mestu zastupao i optužnicu u slučaju „Havana“, u kom je među optuženima za iznudu bio Vladimir Popović Pop, navodni blizak prijatelj Filipa Koraća i Luke Bojovića, a koji je ubijen u jednom kafiću na Vračaru uoči donošenja presude. Takođe, Drecun je zastupao i optužnicu za ubistvo označenog pripadnika „kavačkog klana“ Blaža Đurovića, koji je izrešetan 2018. ispred svoje kuće na Dušanovcu. I ovaj postupak su pratile brojne kontroverze jer se kao podstrekivač pominjao Filip Korać, koji je ubrzo završio na crvenoj Interpolovoj poternici.
Predsednik Aleksandar Vučić je više puta javno govorio o ovoj poternici i Koraću kao najvećem narko-dileru u državi, ali je posle nekoliko meseci, tačnije uoči prelaska tužioca Drecuna na višu tužilačku funkciju, poternica za Koraćem povučena zbog nedostatka dokaza.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare