Obračun na Paradi ponosa, kada su pretučeni Andrej Vučić i Predrag Mali, pad helikoptera, krađa identiteta rođnog brata predsednika države, pokušaj ubistva biznismena ili pogibija mladića na Brankovom mostu, samo su neki od „državnih“ slučajeva koji su poslednjih godina okupirali pažnju javnosti, a čiji se sudski epilog pokazao kao odskočna daska u karijeri njihovih „službenika“. Još jednostavnije, svi tužioci koji su postupali u ovim procesima domogli su se više funkcije, premda svi slučajevi, kako stručnoj, tako i laičkoj javnosti, ni izbliza ne deluju okončani na pravno zadovoljavajući način.
Iako su postupci za napredovanje sudija i tužilaca i prelasci na više, odgovornije i plaćenije funkcije jasno definisani zakonom, u pravosudnim krugovima već dugi niz godina vlada mišljenje da je za uspon u karijeri ipak presudno nešto drugo. Istraživanja „Alumni kluba“ Pravosudne akademije od pre tri godine pokazala su da skoro 80 odsto ispitanih sudija i tužilaca smatra da su lične veze odlučujuće za napredovanje u njihovoj profesiji, kao i da se postupci za to sprovode netransparentno i neobjektivno.
Ukoliko se uzmu u obzir pojedini postupci u kojima su državni ili interesi pojedinaca bliskih vlasti bili nesporni, ali i munjevitim napredovanjem onih koji su u njih bili uključeni, rezultati sprovedenog istraživanja, odnosno mišljenje 80 odsto ispitanika su sasvim opravdana i očekivana.
Ime zamenika višeg javnog tužioca Saše Drecuna poslednjih godina se više puta pojavljivalo u javnosti jer je vodio istrage i pred sudom zastupao optužnice mnogih medijskih predmeta i slučajeva koji su direktno bili povezani sa državom i njenim najvišim funkcionerima. Drecunova karijera nedavno je krenula uzlaznom putanjom, nakon što je upućen u specijalano Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na novom radnom mestu je, prema nezvaničnim navodima pojedinih medija, već zadužen predmetom u slučaju „Jovanjica“, odnosno istragom protiv Predraga Koluvije, na čijem je imanju za uzgoj organske hrane pronađen rekordni zasad marihuane. Ukoliko su ovi navodi tačni, Drecun je bio taj koji je krajem januara odbacio krivičnu prijavu, koju je protiv predsednika republike Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, zbog navodne umešanosti u ovu aferu, podneo Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. Drecun je već „imao posla“ sa porodicom Vučić, s obzirom na to da je zastupao optužnicu protiv osmorice pripadnika niškog odreda Žandrmerije, koji su osuđeni zbog prebijanja Andreja Vučića i Predraga Malog, tokom Parade ponosa 2014.
Takođe, jedan od poslednjih predmeta koje je zastupao na svom prethodnom radnom mestu je bilo je i ubistvo navodnog pripadnika „kavačkog klana“ Blaža Đurovića na Dušanovcu. Ovaj slučaj je izazvao veliku medijsku pažnju jer se kao podstrekivač pominjao Filip Korać, navodni blizak saradnik Luke Bojovića, kog je predsednik Srbije označio kao jednog od glavnih dilera i „trovača naše dece“. Protiv Koraća je sredinom decembra prošle godine obustavljena istraga i povučena crvena poternica zbog nedostatka dokaza, što je ponovo izazvalo javno negodovanje predsednika.
Kao i Drecuna, napredovanje u karijeri nije zaobišlo ni sudiju Svetlanu Aleksić, koja je nakon nepravosnažne presude žandarmima, ali i Maji Adrovac, koja je bila optužena za učestvovanje u atentatu na biznismena Milana Beka, imenovana za sudiju Specijalnog suda. Njen prelazak pratile su i špekulacije među pravnicima da će se na novom radnom mestu zadržati kratko, pre nego što se ustoliči u fotelji predsednika beogradskog Višeg suda. Sudija Aleksić je trenutno član tročlanog veća sudija u postupku koji se vodi protiv Darka Šarića zbog pranja novca stečenih krijumčarenjem kokaina. Takođe, ona je predsedavajuća sudija u maratonskom postupku koji se vodi protiv „valjevske grupe“, a čiji je optuženi član Zoran Jeličić krajem prošle godine posekao sebi vrat za govornicom u punoj sudnici. Članovi ove grupe, kao i njihovi branioci otvoreno optužuju sudiju Aleksić da postupa nezakonito, kao i da štiti osobu za koju tvrde da je počinila zločin za koji se njima sudi već čitavu deceniju. U pitanju je Nebojša Jestrović, svedok saradnik u postupku protiv Šarića, a čija je supruga, prema tvrdnjama „valjevaca“ , prijateljica sudije Aleksić. Na poslednjem ročištu „valjevskoj grupi“ Jeličić je ponovo izazvao incident, kada je skinuo pantalone i mokrio u boksu za optužene, jer ga sudija Aleksić nije pustila u toalet.
Zamenik višeg tužioca Nenad Stefanović bio je jedan od najglasnijih protivnika predloženih Ustavnih amandmana koji se odnose na izbor nosioca pravosudnih funkcija. U to vreme bio je član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, a nakon što je iz njega isključen, promenio je svoje stavove u vezi sa Ustavom i postao jedan od najeksponiranijih tužilaca u javnosti. Po izlasku iz UTS formirao je novo Udruženje tužilaca i sudija čiji je predsednik, a koje je u pravosudnim, ali i medijskim krugovima označeno kao prorežimsko. Odmah po osnivanju, Stefanović je izabran za zamenika višeg tužioca, a za njegovo napredovanje u karijeri glasali su članovi Državnog veća tužilaca među kojima su i Republički tužilac Zagorka Dolovac, kao i misnitarka pravde Nela Kuburović. Interesantno je da su samo nekoliko meseci ranije, dok je zagovarao stavove protiv Ustavnih promena, isti članovi DVT glasali protiv njegovog unapređenja. Nedavno se njegovo ime ponovo našlo u javnosti nakon što je objavljeno da je odbacio krivičnu prijavu protiv novinara Milomira Marića zbog vređanja na nacinolnoj osnovi univerzitetskog profesora Danijela Sinanija. Kao zamenik osnovnog tužioca, zastupao je optužnicu protiv Ljubiše Buhe Čumeta zbog više krivičnih dela, a koja je rezultirala prvom osuđujućom presudom i višegodišnjom zatvorskom kaznom za ovog nekada prvog svedoka saradnika u istoriji srpskog pravosuđa.
Nekadašnja zamenica višeg tužioca Gordana Jovanović, a danas javni beležnik na opštini Novi Beograd, bila je zadužena predmetom u slučaju stravične vazduhoplovne nesreće, koja se dogodila u martu 2015, kada se srušio vojni helikopter u kome je poginulo šestoro odraslih, kao i novorođenče staro svega pet dana. Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju jer su ga od početka pratile brojne kontroverze u vezi sa odogovornošću političara i državnog vrha, koje su u javnosti ostavljale utisak da se istina zataškava. Maratonski predistražni postupak okončan je u junu 2016. odlukom da za nesreću niko nije kriv i da se neće voditi istraga. Mediji su tada izvestili da je svega mesec dana nakon obustave istrage, Jovanovićeva postala notar na Novom Beogradu. U odgovoru jednoj beogradskoj redakciji, Jovanovićeva je demantovala da njen izbor za notara ima bilo kakve veze sa slučajem helikopter, tvrdeći da predmetom jeste bila zadužena, ali ne i da je potpisala rešenje o nepokretanju istrage.
Sudija Privrednog suda u Beogradu Dragan Dragović usvojio je u oktobru 2015. tužbeni zahtev Andreja Vučića, brata tadašnjeg premijera Srbije, kojim je tražio da se akt o osnivanju fantomske firme „Asomakum“ proglasi ništavnim, jer je osnovano njegovim falsifikovanim potpisom. Sudija Dragović bio je drugi sudija koji je postupao u ovom postupku, nakon što je izuzeće njegove prethodnice, sudije Mirjane Jovanović zatražio Vučićev zastupnik, advokat Zoran Jakovljević „zbog odugovlačenja postupka“. Zahtev za izuzeće usledio je nakon saslušanja veštaka grafologa koji je potvrdio da je Vučićev potpis falsifikovan. Advokat po službenoj dužnosti „Asomakuma“ Branislav Čubrilo tražio je tada od suda da mu dozvoli da se naknadno izjasni o veštačenju, ocenjujući da je sprovedeno nezakonito. Nakon što je sudija to odobrila, Vučićev advokat tražio je njeno izuzeće. Dragović je postavljen za novog sudiju koji je ubrzo okonačao postupak u Vučićevu korist. Godinu i po dana kasnije, Dragović je napredovao u karijeri i izabran je za sudiju Privrednog apelacionog suda.
Tužilac Siniša Zorić vodio je istragu, a potom i sudski postupak jednog od najkontroverznijih slučajeva u istoriji srpske kriminalistike, koji ni posle pet i po godina nije u potpunosti rasvetljen. U pitanju je slučaj tragične pogibije mladog Beograđanina Luke Jovanovića (21), kog je u julu 2014. na Brankovom mostu pregazio vozač „kantrimena“ Marko Milićev.
Ubrzo nakon što je Treći osnovni sud 2015. proglasio Milićeva krivim za Lukinu smrt i izrekao mu kaznu od četiri i po godine zatvora, tužilac Zorić je sa mesta zamenika Trećeg osnovnog tužioca unapređen u zamenika Višeg tužioca, a na tom mestu nalazi se i danas.
Uprkos pravosnažnoj presudi, ali i činjenici da je Milićev prošle godine izašao na slobodu nakon što je odslužio celokupnu kaznu, izostanak odgovora na pitanja gde je nestao automobil i ko je njegov vlasnik, glavni su uzročnici toga što ovaj slučaj do danas nije prestao da intrigira javnost. Tužilaštvo je još tokom suđenja sauzelo stav da je za državu najbitnije da se osudi krivac za Lukinu smrt dok su pitanja u vezi sa automobilom ocenjena kao sekundarna. I sam Milićev je uporno odbijao da odgovori šta se desilo sa automobilom koji je vozio kobne noći, a jedino što je na suđenju kazao bilo je da Luku nije pregazio „kantrimenom“ već „mini morisom“, koji je u vlasništvu „veoma uticajne osobe u državi“.
Pet i po godina kasnije, policija i dalje traga za „kantrimenom“…
Ivana Bakić Bodrožić (31), ćerka poslanice Nade Bodrožić i bliska prijateljica brojnih domaćih poznatih ličnosti pronađena je mrtva u sobi hotela Hajat u decembru 2014. Zvanična istraga pokazala je da je preminula od predoziranja kombinacijom narkotika, lekova, ali i bolničkog anestetika „propofola“, čije su dve bočice pronađene pored njenog leša, dok je u veni na ruci imala ugrađenu braunilu. Tokom predistražnog postupka utvrđeno je da nema sumnjivih oklonosti u vezi sa smrću mlade žene, osim činjnice kako je došla u posed anestetika koji se koristi samo u strogo kontrolisanim bolničkim uslovima. Predmet je ubrzo preuzela zamenica osnovnog tužioca Vesna Petrović, koja je povela istragu protiv medicinskog tehničara sa VMA Ljubomira Pavlovića. On je osuđen na osam meseci zatvora jer je Bodrožićevoj prodao „propofol“ koji je, kako je pisalo u optužnici, prethodno ukrao sa svog radnog mesta. Slučaj se međutim, od samog početka pratile brojne kontroverze, posebno kada je javnost saznala da je Bodrožićka bila veoma bliska sa vlasnikom RTV Pink Željkom Mitrovićem, što ni on sam, u danima nakon njene smrti, nije ni pokušao da sakrije. Mediji su tada izveštavali i da je Bodrožićka uoči smrti bila gost na proslavi punoletstva sina pevačice Svetlane Ražnatović, kao i da je nakon toga ostala u sobi koja je bila iznajmljena na ime RTV Pinka. Njena majka Nada otvoreno je sumnjala da njena ćerka nije umrla od prediziranja, već da je ubijena i „overena“ anestetikom, što je više puta rekla i medijima. Dodatnu sumnju izazivali su mediji koji su istovremeno izveštavali da „propofol“ koriste kokainski zavisnici kako bi mogli da zaspe, ali i oprečne izjave stručnjaka da se u te svrhe zapravo ne koristi zbog svog kratkotrajnog dejstva, kao i da je nemoguće da je Ivana sama sebi uspela da ubrizga smrtonosnu dozu. Sve to je međutim, ostalo na nivou špekulacija i nagađanja, a nakon osude tehničara sa VMA, kojom je zvanično stavljena tačka na ovaj slučaj, postupajuća tužiteljka Vesna Petrović unapređena je u zamenicu Višeg javnog tužioca, a na toj funkciji nalazi se i danas. Zvanični epilog slučaja nije dočekala Ivanina majka Nada, koja je u martu 2017. poginula u saobraćajanoj nesreći, kada je automobilom kojim je upravljala sletela sa auto-puta kod Novog Sada.