Ići ćemo i do suda u Strazburu i Evropskog parlamenta: Porodice poginulih u rudniku „Soko“ nakon odluke tužilaštva da je za nesreću kriva "viša sila"

Aleksinačko OJT je treći put za nepunih dve godine odlučilo da niko nije odgovoran za nesreću, koja se dogodila 1. aprila 2022, već da je do nje došlo zbog „više sile“.

OJT je najpre u julu te godine donelo odluku da „nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica, jer u radnjama bilo kog lica nisu ostvarena obeležja nekog od krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti”, a potom je dva puta odbacilo krivičnu prijavu Ministarstva rudarstva i enegetike protiv 14 osoba, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, uz isto obrazloženje.

U nesreći koja se dogodila u ranu zoru, pred završetak treće smene, u kojoj je bilo 67 rudara, od posledica gušenja usled proboja enormne koncentracije metana stradali su rudari Nenad Trivunac, Bratislav Živković, Branko Čokorilo, Branislav Zlatanović, Radovan Grujić, Darko Zlatković, Bojan Stajić i Petar Petrović, svi iz Aleksinca i okoline.

„Najnovija odluka OJT Aleksinac je sramna za pravosuđe u Srbiji i sledećeg utorka ćemo podneti prigovor drugostepenom organu, Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Ukoliko se, ipak, dogodi da na kraju pred domaćim pravosuđem ne pronađemo pravdu za žrtve, obratićemo se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Pošto Narodna skupština Srbije nije reagovala na našu inicijativu da se formira anketna komisija koja će preispitati rad resornog Ministarstva, kao i javnih tužilaštava koja su u ovom slučaju odlučivala, obratićemo se i Evropskom parlamentu“, kaže za Danas advokat Bratislav Stojanović, pravni zastupnik porodica stradalih rudara.

Stojanović kaže da je OJT donelo najnoviju odluku na osnovu veštačenja komisije Rudarsko-tehnološkog fakulteta u Beogradu, od koje je tražilo da se izjasni o uzroku nesreće, a ona navela da je reč o „višoj sili“, što je pravna kvalifikacija, o kojoj se izjašnjavaju samo pravnici, odnosno krivični sud.

Na taj način, a po zahtevu OJT, ova komisija je prekoračila svoja ovlašćenja – proveru tehničkog dela rada i uslova rada u jami, kaže on.

„Tvrdimo da nema govora o ’višoj sili‘. Rudari su tri nedelje upozoravali na miris u jami, a mašine i sistem za ventilaciju su se te noći četiri puta automatski isključivali, što se inače dešava kao upozorenje kada je koncentracija metana u vazduhu iznad 1,5 odsto. Uprkos tome, rad nije prekinut, a rudari nisu evakuisani. Mašinski inženjer nije reagovao jer je prioritet bio eksploatacija rude, a dispečerka je čak slala električara da manuelno uključi mašine. Jedan od najodgovornijih je i nadzornik nadležan za provetravanje u jami“, kaže Stojanović.

On dodaje da rudarima nisu mogli da pomognu ni takozvani „samospasioci“, odnosno boce sa kiseonikom, jer u trenutku kada je došlo do trovanja oni nisu imali vremena da ih skinu i ubrizgaju kiseonik.

Prema dostupnim podacima, osam rudara umrlo je za 40 sekundi.

„Najnovija odluka tužilaštva je strašna, sramna, bedna, jadna, žalosna i jako bezobrazna. Ovo je ponižavajuće, gde će im duša, ako je imaju. Tvrdnja da je metan izbio iz čista mira, usled nekakve više sile, služi da se sve zataška. Ja sam ubeđena, iz mnogo razloga, da je u pitanju ljudski faktor, i mi nećemo odustati od pokušaja da to i dokažemo, mada nas oni ovakvim odlukama stalno vraćaju na početak. Znam da je teško boriti se protiv države, ali idemo dalje“, kaže za naš medij Sanja Trivunac, supruga poginulog Nenada.

Rudar Saša Dimitrijević, koji je i sam u nesreći zadobio povrede, kaže da je odluka OJT van pameti, naglašavajući da „to tako ne može da ostane“ i da će „neko morati da odgovara“.

„Neko mora da bude kriv, a po mom mišljenju to su rukovodioci rudnika ’Soko‘ i (javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja) ’Resavica’, odnosno oni koji su naređivali da se ide u jamu pod nemogućim uslovima, iako se znalo da će nešto da se desi, na šta smo upozoravali. Prioritet je bio ugalj, ugalj, ugalj, a ne ljudi koji su jamu ulazili na rizik i radili sa mašinama koje su kao iz 18. veka. Sramota za državu i za sve“, kaže Dimitrijević za Danas.

Bivša ministarka rudarstva i energetike Mihajlović, koja je potpisala odbačenu krivičnu prijavu, slaže se sa ocenama da je odluka OJT o odbacivanju „sramna“, tim pre što je Ministarstvo uz prijavu priložilo i brojne dokaze.

„Strašno sam se borila da odgovornost ima ime i prezime. A u ovom slučaju ona nema samo jedno već 14 imena, od direktora rudnika ’Soko‘ pa nadalje. Tvrdim i tada i sada, a na osnovu dokaza, da itekako ima odgovornih i da sve treba da ih bude sramota šta rade. Nesreća je mogla da bude sprečena i ti ljudi su mogli danas da budu sa svojim porodicama. Ta nebriga o ljudima je strašna, vidi se to i po stradanju mladića u Kruševcu i trovanima u fabrici u Aleksincu. Pritom, vlada potpuno mrtvilo nadležnih, od premijerke, članova Vlade, ministarke energetike pa nadalje“, kaže Mihajlović za naš medij.

Advokat Stojanović je ranije kazao da je tokom istrage republički inspektor za rudarstvo utvrdio da je rudnik „Soko“ funkcionisao bez dozvole za rad, odnosno da su se jamski iskopi obavljali bez te dozvole 14 meseci, a to utvrđeno tek kada se dogodila nesreća.

Takođe, upozorio je on, u rudniku se, pre svega zbog nedostaka materijalnih sredstava, radilo po zastereloj metodi jamskog iskopavanja, koja je manja bezbedna za rudare.

Preživeli rudar Dimitrijević: Najgore mi je psihički…

„Posle nesreće mi oboljeva jedno po jedno. Ali, najgore mi je psihički, noću ne mogu da spavam, pijem lekove. Na pravdi boga je poginulo osam ljudi, a mnogi su povređeni. Jesam, vratio sam se na posao, ali više ne silazim u jamu, radim napolju, u radionici“, kaže Saša Dimitrijević.

Ko je obuhvaćen odbačenom krivičnom prijavom Ministarstva

Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo je krivičnu prijavu protiv Branka Đukića, izvršnog direktora za tehničke poslove JP PEU „Resavica“, Zorana Aksentijevića, izvršnog direktora za bezbednost na radu, Drage Milinkovića, direktora rudnika mrkog uglja “Soko”, kao i Nebojše Atanaskovića, tehničkog rukovodioca tog rudnika.

Krivičnom prijavom obuhvaćeni su, takođe, i Marko Konatara, upravnik jamskog pogona u rudniku “Soko”, Goran Kostić, rukovodilac službe zaštite na radu u tom rudniku, Dragan Tošić, direktor Biroa za projektovanje i razvoj “Ugaljprojekt”, kao i Duško Đukanović, Dragana Ratković, Vladimir Todorović i Nebojša Marjanović, koji su angažovani u istom birou.

Prijava je podneta i protiv Milana Savića, poslovođe mašinskog održavanja u JP PEU „Resavica“, Nedeljka Milovanovića, odgovornog revidenta u privrednom društvu “Teragold i kompanija“ i Danila Radivojevića, glavnog revidenta u tom privrednom društvu.

U prijavi se između ostalog navodi da postoji osnovana sumnja da su oni u periodu od 8. septembra 2020. do 1. aprila 2022. u rudniku “Soko”, „u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i svesni da je to delo zabranjeno, postupali protivno propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite“.

Porodice poginulih prethodno su govorile za Danas da su njihovi muževi i očevi upozoravali da u tom delu jame ima i mulja i metana i vode, te da je “pitanje trenutka kada će se dogoditi nesreća”.

Neki od preživelih rudara su dodali da se danima pre nesreće osećao “miris pokvarenih jaja”, te da je postojala povećana koncentracija dimetil sulfida, koji se održavao na kožu i na oči, zbog čega su tražili medicinsku pomoć.

Nadležni nisu reagovali na upozorenja, a oni su morali da silaze u jamu, rekli su.

Neki od povređenih rudara su kazali da se više neće vraćati u rudnik.

****