0
Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom posete Rusiji obelodanio da se Srbija sprema da obnovi flotu helikoptera Vojske Srbije (VS), a među njima su i tri letelice tipa Mi-17. Reč je istom tipu helikoptera koji se srušio 13. marta 2015. u blizini surčinskog aerodroma, a u kom su poginuli pilot Omer Mehić, pripadnici VS kapetan Milovan Đukelić, zastavnik Nebojša Drajić i mehaničar-letač Ivan Miladiović. Poginuli su i članovi medicinske ekipe iz Novog Pazara - lekar Dževad Ljajić i anestetičar Miroslav Veselinović, kao i beba iz porodice Ademović, koja je morala da bude hitno prebačena u bolnicu u Beograd. Najmanje što su svi oni zaslužili jeste da se buduće flote helikoptera nazovu po njihovim imenima, kad već pravi krivci za njihovu smrt, uprkos dokazima, nikada nisu procesuirani.
Stradali u helikopterskoj nesreći živote su položili na braniku naprednjačkog marketinga. Iako je planirano da letelica sleti na heliodrom Vojnomedicinske akademije (VMA), pilotu Mehiću je naređeno da promeni kurs i sleti na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“. Na aerodromu su bili važni funkcioneri koji je trebalo da dočekaju bebu iz porodice Ademović. Među njima i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić.
I ko je kriv? Po uobičajenoj šemi, krivica je prvo svaljena na Omera Mehića, za koga su najpre režimski tabloidi pustili vest je bio pijan. Mrtva usta ne govore, tako da su oni omiljeni krivci za sve moguće nesreće, havarije i nedaće. Ali pošto je to bila prevelika laž i pošto u se mnogi ljudi pobunili, od toga se odustalo, pa je osnovana komisija koja je trebalo da utvrdi koji je uzrok pada Mi-17 u Surčinu, tog 13. marta 2015. godine, u 22.32 sati.
Pročitajte još:
Komisija je ostala „na liniji“, pa je zaključeno „da je osnovni uzrok pada ljudski faktor, koji se ogleda u upravljanju letelicom u složenim meteorološkim uslovima, a drugostepeni je niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom“. Bez imena, bez odgovornosti, zaključak koji je više ličio na izreku „svi su krivi – niko nije kriv“.
Doduše, na papiru, neko je odgovarao.
Vojni disciplinski sud u Beogradu kaznio je generala majora Ranka Živaka zabranom unapređenja u viši čin ili napredovanja na viši položaj u trajanju od jedne godine, a brigadnog generala Predraga Bandića sa dve godine zabrane unaprešenja. Bandić je junački podneo presudu, nije progovorio o tome zašto je helikopter prebačen sa heliodroma na Banjici na aerodrom u Surčinu ni tokom stroge kazne izgnanstva na mesto vojnog predstavnika Srbije pri NATO i EU u Briselu, od 2017. do 2021. godine. Nije zaboravljeno njegovo ćutanje. Za svoje zasluge nagrađen je mestom v.d. savetnika ministra za politiku odbrane.
Kako Nova.s nezvanično saznaje, glavni uzrok pada helikoptera je bio banalan – nestanak goriva zbog koga se letelica srušila. To jeste možda ljudski faktor, greška pilota Mehića, ali on je bio vojnik, vojnik koji je izvršavao naređenje svojih pretpostavljenih, čija je zapovest bila izričita – sletanje na Surčin. U javnost je procureo i snimak razgovora kontrole leta i pilota Mehića.
Još u dolasku ka Beogradu Mehić navodi da je od Banjičkog visa udaljen 22 minuta i da namerava da sleti na VMA, ali mu je naređeno da mora da sleti na surčinski aerodrom.
„Ne vidim ponovo pistu, imam problem… Nemam vidljiv kontakt… Moram da se penjem“, rekao je Mehić.
„Sada ste iznad piste. Možete ostati, lebdeći, iznad piste. Javite nam ako vidite, ispod vas je, na pragu ste“, odgovaraju iz kontrole leta.
„Ne vidim je, imam 140 metara“, naglašava Mehić.
„Tačno ste iznad praga 30“, ponavlja kontrolor.
„Da li neko vidi pistu“, poslednje su reči Omera Mehića upućene posadi.
Kako navodi izvor Nove, uslovi za sletanje helikoptera na aerodrom „Nikola Tesla“ u kobnoj noći bili su više nego zahtevni.
„Tu je ravnica, tu je magla koja smanjuje vidljivost. Helikopter nema radio-far kao avion i nema automatskog navođenja. Instrumenti na visini manjoj od 100 metara nisu pouzdani i pilot mora da vidi gde sleće. Omer je mogao da sleti i na neki avion, tolika je magla bila. Treba znati još jednu stvar, iako je u pitanju iskusan pilot, koji je preživeo i ratišta i sve, posle izvesnog vremena lebdenja u magli, gde se on „muva“ – spušta, diže, ide levo-desno, gleda gde je pista, dolazi do dezorijentacije i on nema više osećaj gde se tačno nalazi“, navodi sagovornik našeg portala.
Ako se vratimo na sam nesrećni događaj, sve je bilo spremno za spektakularno spašavanje bolesne bebe. Na aerodromu je bila ekipa jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, a neki sajtovi su već emitovali vest da je helikopter uspešno sleteo i da je beba spasena. Jedino je zapravo emitovanje lažne vesti bilo uspešno.
Zapravo, to je bio pokušaj ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da uz pomoć tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića organizuje spektakularno spašavanje bebe, po ugledu na spasilačku akciju tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića. On je godinu dana ranije, iz smetova kod Feketića, izvukao devojčicu na sigurno. Hrabro je sam krčio sneg sa devojčicom u naručju, dok su kamere snimale njegov herojski čin i borbu sa nepogodom.
Po svemu sudeći, a kako se u javnosti tada spekulisalo, neuspela kopija jeftinog političkog marketinga koštala je života sedam ljudi. Da cinizam bude veći, predsednika Srbije je do zavejane devojčice u Feketiću vozio helikopter kojim je upravljao upravo Omer Mehić. Predsedniče, verovatno ste tom čoveku, koji je kasnije poginuo zbog sujete i reklamiranja vaših ministara, tada rekli: „Dobar dan“. Ili možda ni to niste.
Zato je najmanje što možete da uradite za sve stradale u ovoj nesreći i njihove neutešne porodice, upravo imenovanje budućih eskadrila helikoptera Mi-17, a u kakvom su kobnog 13. marta 2015. položili svoje živote, statirajući u političkom i partijskom marketingu.
BONUS VIDEO: Hapšenje članova navijačke grupe „Principi“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
